Join the new world

Prva godišnjica eSrbije je prošla (i svečano obeležena u Novosadskoj pivnici Gusan) 11.02. i brzo se približava godišnjica VeSa. Mada sam se postarao da rođendan eSrbije ne prođe nezapaženo, da bismo označili ovaj drugi važan državni jubilej, potrebna je pomoć vas, dragih čitalaca. Pomoć koju tražim je dvojaka. Prvo, obzirom da ovaj članak pišem blagovremeno, bilo bi lepo kada bi neko iz prestolnice nam (dakle Šumadije xD) organizovao neki RL događaj ovim povodom: najbolje na Avali. Drugo, ispostavlja se da određivanje samog datuma godišnjice nije tako jednostavno kao što zvuči, zahvaljujući teškoj situaciji u kojoj je eSrbija bila tih ranih dana eSrbije. Ispuniću dužnost koju prema novim eNaraštajima imam kao predstavnik prve generacije eSrba i ispričaću vam o prvim danima VeSa, a vi se oglasite povodom komentara u vezi toga koji datum smatrate da treba da se uzme kao godišnjica ove najvažnije državne institucije.

Prvi začeci organizovanog vojnog dejstva u srbalja se javlja još u eAustriji. Azzo Lazzo je formirao Gardu Cara Lazara koja je okupljala tamošnje Srbe i koja je u suštini bila paravojska. Povremeno su se delile karte i oružje i ratovalo se za saveznike (mahom za tadašnji PEACE savez, i ako smo pokušavali da uđemo u Atlantis). Tačan datum osnivanja garde je 25. januar, dakle već je prošao. Smatram da ovaj datum i nije najpodesniji za dan VeSa, pošto ne postoji kontinuitet između GCL i VeSa: prvo je prestalo da funkcioniše nastankom eSrbije, drugo je nastalo mesec dana kasnije.

Kada je nastala, eSrbija je imala svoju partiju (Patriotsku Stranku Srbije) i privremenu vladu, sačinjenu od članova partije. Ovo se pokazalo krajnje korisnim, zato što je privremena vlada ispunila vakuum moći koji bi inače vladao od nastanka države do uvođenja svih institucija (nastanak eSrbije - 11.II, prvi kongres eSrbije 26.II, prvi predsednik eSrbije 06.III). Vlada je stvorila državne firme koje su istovremeno nudile poslove i koristile proizvode za stabilizaciju cena, obrazovala nove igrače, popisivala i informisala ih (tada nije bilo feedova, pa su morali ručno da se popisuju građani), formirala i održavala diplomatske odnose sa inostranstvom (ovo je započeto i pre nastanka eSrbije). Međutim, što zbog velikog obima posla u drugim sferama, što zbog ne postojanja realne potrebe (nije bilo aktivnih ratova pošto je eSrbija bila pod imunitetom od napada, koji dobija svaka nova država) vojska nije formirana odmah.

Ministar odbrane i VeS su formirani oko 10. Marta. Prvi ministar odbrane, Matija (koji je tada igrao pod pseudonimom Mateo, obzirom da je dobio ban na dan prvih predsedničkih izbora 05. marta kao rezultat čega je BorKan (Hrvatski vojnik) dobio izbore) je odmah počeo sa radom. Predvideo je da svakog 15. u mesecu počne novi vojni rok koji bi bio najavljen par dana ranije. Svi građani su mogli da se prijave i jedini uslov je bio da vojnici nisu kongresmeni (prvi pokušaj odvajanja politike od vojske) pošto eSrbija nije imala ratova i bilo je potrebno putovati napolje radi dizanja čina (što sa sobom povlači gubitak kongresne funkcije). Formirao je četiri brigade: Prvu Elitnu, Drugu, Treću i Četvrtu i objavio regrutaciju 13. marta. Ovaj datum je dobar kandidat, pošto predstavlja prvi značajan datum vezan za VeS.

Dva dana kasnije, 15. marta, zvanično je krenuo prvi ikada vojni rok u eSrbiji - imenovani su komandiri brigada (zvali su se oficiri brigada) i liste vojnika u samim brigadama. Međutim, na tome je ostalo. Vojska nije krenula sa ozbiljnim ili bilo kakvim radom usled velike političke krize koja je nastupila. Uzrok krize leži u činjenici da je, kao što pomenuh, BorKan izabran za predsednika Srbije. Kao operativac Hrvatske Vojske, nije mu padalo na pamet da postavi odbrambene sisteme i bolnice (ovo zahteva zakone koje može samo predsednik države da predloži) a još manje da potpiše MPPove u ime Srbije. Mada bi mi vrlo rado prihvatili borbu "jedan na jedan" (i izgubili) čak ni to nije bilo na stolu, pošto je Borkan kao predsednik Srbije mogao da se povuče iz svake bitke i prepusti teritorije Hrvatskoj, nezavisno od učinka na bojištu. Najgore od svega, stvorio je vakuum moći u eSrbiji: privremena vlada je trebalo da bude zamenjena zvaničnom koju formira predsednik države. Bilo je jasno da BorKanu neće biti dato da formira vladu, a usled izgubljenih izbora i drugih unutrašnjih problema, eSrbiji je jako trebala nova vlada za koju nije postojao legitiman način da se izabere.

Tu na scenu stupa drugi uzrok političke krize u eSrbiji: gubitak srpske većine u kongresu eSrbije. Naime, i ako je eSrbija imala 22 srpska poslanika, 17 hrvatskih (jedan je napustio kongres odmah po izborima) i hrvatskoh predsednika (što nama daje većinu od 22-18 pri glasanju), od samog starta neki su poslanici bili neaktivni, neki su čak i napustili igru. Par njih je dobilo banove, i većinu smo konačno izgubili između 10. i 15. marta kada je 3 poslanika napustilo kongres (usled unutarpolitičkih rasprava povodom reformiranja privremene vlade). Hrvati su tada izglasali par štetnih zakona po eSrbiju, mi kongresmeni smo pokušali da to zaustavimo, a kada nismo uspeli probali smo da izglasamo stare zakone. Pošto nismo uspeli postalo je očigledno da nemamo kontrolu nad kongresom i onda je nastupilo masovno napuštanje kongresa (tokom kojeg sam i sam napustio svoje mesto, oko 20. marta). U ovakvoj situaciji očaja i neizbežne neposredne pretnje okupacijom, nikome nije stalo do vojske i ona nije počela da radi 15. marta. Bez obzira na to, 15. mart je jak kandidat za dan vojske, jer je to prvi zvaničan datum VeSa (prvi koji se pominje u službenim novinama).

Ostatak priče ide u prvom licu pošto tu počinje moja umešanost u rad vojske. Stvari pričam onako kako su se desile, koliko me pamćenje služi. Malo mi je nelagodno da pričam o tome, teško je pisati istoriju u prvom licu i ostati objektivan. No, kao aktivan učesnik tih događaja, da ne kažem krojač nekih od njih, to moram da uradim. Imenovaću ljude koji mogu da potvrde deo priče i nastojaću da lične stavove i emocije izbacim iz priče.

Naime, kongres sam napustio oko 20. marta, uvidevši da više ni od kakve koristi ne mogu da budem svojoj državi na toj funkciji. Oko 15. marta je reformirana vlada, Makica je postala novi premijer, a NinoslavD, na moj predlog, novi Ministar odbrane. Vojska još uvek nije radila. Odlučio sam da će najbolje biti da krenem da ratujem i dobijam iskustvo i činove, kako bih bio što efikasniji vojnik ukoliko nam se slučajno greškom protivnika ukaže prilika da se borimo. Ako ništa drugo, rezonovao sam, što pre krenem da se spremam za rat, to ću jači biti kada krenu ustanci (za koje se u nas koristi ružna i tuđa skraćenica RW) kod kojih nema dugmeta za povlačenje. Pošto više nisam imao obaveze prema kongresu (koje su po tadašnjim pravilima VeSa onemogućavale moje služenje roka) pristupio sam VeSu i smešten u prvu, neaktivnu, elitnu brigadu (tada sam imao STR oko šestice, uslov za elitu je bio 5, a prosek eSrbije (kao i danas) oko 3).

Zatekavši neaktivnu brigadu odlučio sam da uzmem stvari u svoje ruke: zamolio sam Ninoslava da mi da komandu nad Elitom. Uživeo sam se u ulogu i 23. marta sam poslao patriotizmom nabijenu privatnu poruku svojim vojnicima, u stilu američkog podoficira koji se s ljubavlju dere na svoje podređene. Otvorio sam tajni kanal #PEBVeS na četu, i objasnio vojnicima da moraju da dođu i da mi daju šifru (koja je glasila "beli orlovi" i koja je starija od istoimene jedinice ako se dobro sećam, mada je podudarnost slučajna (šifra je ipak bila tajna XD)). PantaSD je imenovan da bude logističar iliti pozadinac, Musicfreak sekretar jedinice, a Ilija Božić je bio zadužen da namn nalazi poslove kada smo u inostranstvu. Imali smo apsolutno nepostojeći budžet, ni jednog jedinog dinara nismo dobili od vlade. Nismo imali nikakve vojne firme, bili smo teške golje, nismo imali čak ni org, nego je Panta sve držao kod sebe. Tek smo posle nekih nedelju dana uspeli da odvojimo pare za kupovinu orga.

Njemu smo donirali svako koliko je mogao, počev od 10-20 RSD pa sve do 2 zlatnika. Odlučio sam da svi doniramo cele plate jedinici, i da panta od njih kupuje oružje, karte i hleb za vojnike. Ubrzo sam našao ljude dobre volje koji su nam izašli u susret i prodavali ove potrepštine ispod cene (tim pre što smo kupovali za 10-15 ljudi, što je za pojmove tadašnje srpske privrede veleprodaja xD). Takvi, jadni i bedni, bez budžeta, isključivo od svoje zarade, ratovali smo svaki dan sa 2xq1, i imali smo i para za karte da se selimo po potrebi tamo gde ima rata. Deluje patetično, na simpatičan način, u poređenju sa današnjom vojskom u kojoj Elita ima višesruko veći čin i snagu, i u kojoj većina jedinica dobija oružje, ali mi smo bili vraški ponosni. Znali smo da će naš doprinos biti mali, ali smo u tim, izuzetno teškim uslovima, u atmosferi kolektivnog defetizma i depresije uspeli da se pokrenemo i da uradimo nešto. Vrlo brzo je OddyZR preuzeo i aktivirao drugu brigadu, kojoj je pritom dodat pridev elitna. Mislim da je kroz par dana još jedna aktivirana, ali ne mogu biti 100% siguran. Bitno je da je VeS dobio funkcionalne jedinice, koje odgovaraju MO i koje se spremaju za rat, prvi put u svojoj istoriji, tog 23. marta. To je ujedno poslednji datum-kandidat za dan vojske - dan kada je VeS postao prava vojska.

Mada je glavni zadatak ovog članka ispunjen (izneti su i obrazloženi predlozi za dan VeSa), osećam odgovornost da napišem kratak epilog, da ispričam koja je bila dalja sudbina u oči rata sa Hrvatskom, čisto da priča bude zaokružena.

Tih dana, oko oživljavanja VeSa, formiran je SeS. Usled dubokog nezadovoljstva stanjem u državi i u PSSu, pristupio sam novoj organizaciji u nastajanju, i učestvovao u skupštinama koje su prethodile nastanku SeSa kao član osnivač, zajedno sa drugim vrlim ljudima koji su na svojim plećima izneli promene koje su bile potrebne za spasenje eSrbije: Dejan Z. Đorđević, Ilija, Lipec, soonchica, VonMartin, OddyZR, Tina88, Svetozar Marković, Pajko, OddyZR... Kao što je sve u eSrbiji tada ličilo na stvarnu Srbiju s početka devedestih, tako je bilo i sa opozicionim radom. SeS odustao od učestvovanja na martovskim kongresnim izborima, kako se ne bi delilo biračko telo u vidu pretnje od novog pokušaja TO od strane eHR i PSS je dobio apsolutnu većinu (preko 80😵 u kongresu. Opet je reformirana vlada i de fakto vođa eSrbije - SER JOLEX - je postao i njen zvanični vođa (premijer). Na jedinom zasedanju privremene vlade i kongresa (koji je bio jedni legitiman nosioc vlasti tada) pre nego što će se oba tela raspati par nedelja kasnije usled neaktivnosti, doneta je odluka da nijedan građanin eSrbije koji nije član PSS ne može biti oficir u VeS.

Umesto zahavlnosti zbog vaskrsavanja Elite i VeSa, Oddy i ja smo bili smenjeni, i ako vlada nije našla za shodno da smeni banovane i neaktivne oficire nedeljama. Tiho sam predao svoju komandu Ninoslavu (koji uzgred apsolutno nema krivice u celoj priči, pošto je i sam jedino sprovodio naređenje) koji je usled nedostatka kadrova morao sam da preuzme brigadu. Obzirom da je u DEBVeSu vladala jaka kohezija jedinice, i da su sami platili sve što su imali (org, a čini mi se u to vreme da je bila i neka firmica), Oddy je odbio da preda dužnost, što je svakako odluka za poštovanje. Taj 29. mart nije za slavlje, ali ga ne treba ni zaboraviti, kao jedan od najcrnjih dana u istoriji VeSa.

Uskoro posle toga je pala eSrbija i tu ni sadašnjih 1000 vojnika VeSa ne bi pomogli. Usled političkih promašaja i nesretnog spleta okolonosti VeSu i civilnom stanovništvu je bila uskraćena mogućnost da makar časno izgube. Pre napada na Srbiju (koja nije imala niti jedan MPP) Hrvatska je naredila BorKanu da napadne Hrvatsku, kako bi se aktivirali njeni MPPovi. I ako su mnogi pri otvaranju borbi fanatično udarali za odbranu otadžbine, herojska borba je bila nagrađena kukavičkim povlačenjem od strane BorKana. Vojvodina, Beograd, Zapadna Srbija, Raška i Istočna Srbija su pale, a Južna Srbija je iskorištena kao nevoljni vojni poligon za trening ratove Atlantisa.

Bili su potrebni meseci da se nadoknadi propušteno iz ovoga perioda, i glavni razlog zašto pominjem ovu priču je taj što smatram da ne treba da se zaboravi, kako se neke stvari nikada više ne bi ponovile.

Elem, da se vratimo na temu, u celoj priči vidim tri dobra kandidata za dan VeSa:
-> 13. mart, kada je formiran VeS i objavljena prva regrutacija
-> 15. mart, kada su popunjene prve jedinice i počeo prvi vojni rok u istoriji VeSa i eSrbije
-> 23. mart, kada su prve jedinice VeSa profunkcionisale

Lično mi se najviše sviđa 15. mart, no voleo bih da se što više ljudi javi sa svojim mišljenjem pa da izaberemo neki datum.

Edit: da ne bude nesporazuma tada sam igrao sa nalogom Nemanja Ćirić