Scenarijo broj 2.

Day 1,702, 11:36 • Published in Serbia Pakistan • by Dio Deda Obrad



Prijatelji, poštovani i ostali,

Scenarijo broj 1.

Podigne se i staro i mlado da učini nešto. Priča se čuje na svakom koraku. Svi su puni želje i elana, hrabre jedni druge, šalju poruke, kuju planove. Onda počinje priča da se „hladi“. Ništa se ne pomera sa sa mrtve tačke jer niko ne zna u kom pravcu bi trebalo prvi korak napraviti.
Ideja polako pada u zaborav i samo se povremeno pomene kao još jedan primer zašto nešto drugo neće „da poleti“.

Zvuči poznato?
Naravno da zvuči. Po tom scenariju je snimljeno toliko filmova u eSrbiji da bi nam i Bolivudska produkcija pozavidela.
Kako se meni smučilo da gledam reprize, a jednako mi se smučilo i prosto vegetiranje u naizgled živahnoj zajdnici, odlučio sam da napišem nekoliko redova za svoje kolege novinare, sada dok je „gvožđe vruće“.

Scenarijo broj 2.

Za mene kao novinara postoji jedna veoma posebna stvar u ovoj igri, jedne novine koje znače više od bilo kojih drugih, institucija koja je s nama od početka eSrbije a koju su gradila neka sjajna pera našeg novinarstva. Treba li da kažem da mislim na „Službeni glasnik“? (u daljem tekstu: SG)
Kao mnogo toga drugog u igri i SG više nije ono što je bio, ali za razliku od većine stvari za to smo krivi samo mi! Zato predlažem da se ukine ministarstvo informisanja kao deo vlade, a njegovo glasilo preda novinarima.

Koliko političke garniture time gube?

Gube veoma malo, ako išta. Za sve političke manifeste i obaveštenja će tu uvek biti „Glas predsednika eSrbije“ i novine ostalih ministarstva. Ako je garnitura na vlasti sklona sprdnji onda će tu imati i razne „projekte“ poput min. Propagande npr. Zaista ne postoji potreba da se više bilo ko iživljava nad SG. Vreme je da se SG departizuje i depolitizuje!

Čime bi se u tom slučaju bavio SG?
U V1 je bio jasno definisan koncept SG (ako ga se sećate) i on se prilično razlikovao od hrvatske „Info minute“ zato što nije imao silne ratne izveštaje ilustrovane slikama. Kod nas je taj koncept postojao zato što smo uvek imali solidan broj dobrih novinara koji su obrađivali vojnu tematiku pa nije bilo potreba da se izveštaji „dupliraju“. Kasnije je SG počeo sve više da liči na „Info minutu“ jer je to i veliki deo populacije tražio, pošto su komšijske novine mnogi voleli i navodili ih kao najbolje državne novine u igri, što i nije bilo daleko od istine jer su održavale visok nivo profesionalizma sa ponekad i desetak ljudi u uredništvu.
Kako vreme neumitno donosi promene sad je sazrela situacija da napravimo novi zaokret i predamo SG ljudima koji bi mu povratili stari sjaj. Ovo su teme koje bih ja voleo da vidim kao redovne u SG:

1. INTERVJUI
Temu i sagovornika verujem da nije teško naći. To bi mogli biti strani državnici, poznati igrači iz svih saveza i sa svih kontinenata. Neposredni kontakti i izjave ljudi koje verovatno nikada nećemo sresti, a koji nam mogu reći dosta toga o nam samima i kako nas Svet vidi.

2. EKONOMSKI IZVEŠTAJI I ANALIZE
S vremena na vreme dese se turbulentne promene na tržištu ili sa kursom. Igrači koji poznaju ovu materiju bi mogli dati svoje viđenje, prognoze, analize i podeliti preko potrebne savete svojim saigračima.

3. „PRELISTAVANJE“
Ova rubrika se povremeno pojavljuje u SG a morala bi da bude obavezna! Glavni zadatak budućih „ministara“ (objasniću svrhu navodnika kasnije) bi bila da konstantno prati medijsku scenu i preporučuje najbolje članke i naročito članke početnika koji obećavaju. Ovo je neobično važna uloga sada kad se mahom gledaju samo pretplate i shoutovi! Uz to bi SG uvek bio adresa na koju se mogu mladi novinari javiti za savet. SG bi uvek bio tu da vam se ne desi da vam nešto kvalitetno ne promakne.

4. RL
Postoje i brojne i heterogene teme iz stvarnog života za koje SG može da posluži. To može biti slučaj sa skupovima erepublikanaca, inicijativama za podršku, pomoć u nevolji ili nešto potpuno deseto, a što viđamo najviše po shoutovima u stihijskim apelima i pozivima. Sada bi postojalo još jedno mesto gde bi se oglašavali.

To bi bile neke stvari za koje sam ja lično zaintetresovan ili smatram da su korisne i zanimljive. Ovo je samo moj predlog a siguran sam da će biti taj spisak upotpunjen još mnogim drugim zanimljivim predlozima.

Kako bi se birali ministri?

Sada dolazimo do jedne praktične stvari koja bi dala i smisao postojanju nekog udruženja novinara (dalje: NUNeS) kao krovnoj organizaciji.
NUNeS bi imao dva osnovna zadatka:
1. Da predlaže i bira ministre informisanja
2. Da čuva šifru od orga ministarstva informisanja

NUNeS bi bio poluotvorena organizacija svih igrača kojima je novinarski segemet igre u srcu. Dakle, za početak bi se (ponovo) otvorio kanal gde bi mogli da dođu svi zainteresovani i uzmu učešća u radu i predlažu ili budu predlagani za ministre. Mandat bi trajao mesec dana bez poklapanja sa mandatom jednog predsednika. Predlažem da svakog meseca imamo dva ministra i to jednog iskusnog sa jednim koji nije nikada radio u MI. Detalje oko izbora i organizacije rada će trebati tek utvrditi, pa vas molim da ne insistirate na pitanjima oko organizacije u ovom trenutku.
Zbog pravila o državnim ogrovima MI bi i dalje formalno bio deo vlade ali suštinski potpuno nezavisna organizacija sa SG koji bi bio glasilo otvoreno svima koji imaju volju, želju i znanje da učestvuju u njegovom novom životu.


Ove redove sam iskucao samo zato što želim da se spase jedna od najpoštovanijih institucija eSrbije i izuzme od politike kojoj nije potrebna, i daruje onima kojima nešto znači, a to je čitalačka i novinarska publika koja je postala manjina u ovoj zemlji. Zato prvo upućujem apel političkim faktorima da ne sabotiraju ovaj projekat. Razmislite dobro šta VI gubite a šta MI SVI dobijamo, pa onda presecite.

S poštovanjem,
Deda Obrad