Saximus presudio bitku za Moskvu

Day 1,320, 13:20 • Published in Serbia Serbia • by Saximus
U poseti GROMOVNICIMA - deo 2. - Bitka za Moskvu

Jos se nije prašina slegla za Predsednikovim konjem kad se oglasi uzbuna.

Iz cvećarnice, štaba, istrča Jovan Stanojevic, Komandantov zamenik i povika:

- UZBUNAaaaa, svi u tenkove, krećemo na Moskvu!

Iz štaba izađoše i ostali. Komandant Iceman74, MiroslavCirin, Pospana i Leyoo.

- Pospana, pitaj senku senke jel spremna zastava. - naredi komandant.

- Izvol'te vašu penkalu sa zlatnim grbom - reče Pospana Ledenom pružajući mu neko olovče.

U to dotrča senka senke.

- Zastava nije spremna, fali još grb da se prišije...

- Nemamo vremena, dovoljne su i boje. Svaki vojnik zna Srpsku Trobojku. Daj to Leyoou da nosi.

- Aaaaa... ne, boga mi... ja sam je nosio prošli put i znaš šta je bilo. Ovi naši seljaci, pregazili me i oborili mi Harlija u blato kad su jurnuli u juriš. - Uzvrati Leyoo. - I uvek nekoga pregaze... ja boga mi ne nosim zastavu.

- Mirno! - viknu Iceman74 - Ne možeš da nosiš zastavu? A tu cvećku u kosi možeš, jel? I baci taj džoint... Usmrde mi ceo štab.

- A gde je onaj smotani? - upita MiroslavCirin. - Novinar, 'odi de ovamo!

Ja se ukopah. Zar meni da pripadne ta čast!? Trenutak sam se samo dvoumio jer mi je ovaj gospodin neverovatno ličio na nekoga. A onda shvatih - to je Chuck Norris lično!

- Novinar, tebi je pripala čast kao uzornom vojniku da u ovoj presudnoj bitki za Srpski narod budeš u prvim redovima i nosiš zastavu! - reče mi MiroslavCirin.

- A gde je koplje? Na šta da okačim zastavu? - upitah ja Ledenog.

- MIRNO! - naredi Ledeni - uzmi cev od topa sa tenka, jbt... kakav kreten. Nađi sam i ne smaraj me. I onako me boli glava od rasprave sa Precednikom... Ajde mrš-

- RAZUMEM - uzvratih.

Pošto je Sokobanjac bio zadužen za mene u ovoj jedinici, on, ja i Slavce se nekako snađosmo i namestismo zastavu. Slavce upali službenu limuzinu a ja i Sokobanjac utovarismo zastavu u prikolicu i pođosmo za ostalima.

Moram da napomenem da Slavce nije vozać limuzine, ali je Sokobanjac naredio da mora da vežba. To je i bio razlog što smo se posle izvesnog vremena izgubili. Sokobanjac ga je stalno vraćao na istu raskrsnicu dok ne uvežba pravilo desne ruke a ostali su odmakli.

Elem, stigosmo nekako pred Moskvu ali od naših ni traga. Sva trojica jedva istovarismo zastavu i ukopasmo je tako da se vidi iz daleka.

Za to vreme, Iceman74 u svom tenku na čelu kolone ugledao je Rusku zastavu kako se vijori u daljini i naredio Jovanu Stanojevicu:

- Opali po Ruskoj zastavi, tamo se oni uvek skupljaju...

- Opali bre...

- Pa pucaj čoveče već jednom!

Jovan Stanojevic usplahireno uzvrati:

- Pokušavam, ali neće da opali, fali nam top. Neko ga je maznuo!

- Šta kažeš? Auuuu... To je Desert Hamster, garant... Brzo, povlačenje! Gledaj gde je naša zastava i vozi tamo, ostali za nama, BRZO!

- Vidim zastavu, stoji u sred Moskve...

Poteraše celu kolonu i uđoše u Moskvu bez ikakvog otpora. Iceman74 izađe iz tenka bez topa i priđe zastavi.

- Majku mu... Darkwood Dab, dođi da vidiš ovo... Ovo ni ti ne bi uradio... ha ha. Ovo je Ruska zastava. Neki Rus okrenuo njihovu zastavu naopako, pa mi mislili da je naša.

Sokobanjac je Slavcetu upravo objašnjavao znake koje saobraćajac daje na raskrnici, kad se iza njega pojavi nekoliko hiljada Rusa.

Slavce preblede i reče:

- Iza tebe...

Sokobanjac se izbulji:

- Jbt, ništa ne kapiraš... ne iza mene. Kad dignem ruku to znači STOJ, razumeš. STOJ!

- Počemu stoj? - Viknu Rus Haferkorn iza leđa Sokobanjca. - Glupi Srbi! Okrenuli ste vašu zastavu naopako! Uzimaj to i nosi odavde... Durak!

U cvećaru smo stigli kasno. Morile su nas teške brige. Nije nam bilo lako da se sretnemo sa drugovima koje smo izneverili. Onaj top što smo skinuli sa tenka da bi nam poslužio kao koplje za zastavu je stalno padao sa prikolice, pa sam ja morao da se premestim u prikolicu da ga pridržavam.

Svi iz jedinice su već znali šta se desilo i da smo zastavu okrenuli naopako. Rus Haferkorn je već to objavio u Ruskim novinama kao podmuklu prevaru Srba.

Cela jedinica nas je čekala u dvorištu cvećare. Iceman74 nam priđe i ledenim glasom reče:

- Ova je jedinica danas osvojila Moskvu sama. Zahvaljujući dosetljivosti jedinice koju vodi Sokobanjac. Zato ću ga predložiti za najveće Srpsko odlikovanje. Vrlo dobro momci!

- SLUŽIMO NARODU! - uzvratismo nas trojica jednoglasno.

Tada ugleda top sa njegovog tenka o koji je zakačena zastava prebačen ponosno preko mog ramena.

- A ko je skinuo top sa moga tenka?

- Pokorno javljam, ja, po vašem naređenju, pokorno javljam. - Uzvratih ponosno.

- Jbt... - reče Iceman74, okrenu se i pognute glave uđe u štab.

Pošto sam javno pohvaljen pred celom jedinicom rešio sam da u buduće na chatu koristim nick Saximus_vojnik_dana.

Nastaviće se u sledećem broju.

Naš Saximus.