Rezultati eTalenta - sezona 2

Day 1,017, 12:42 • Published in Serbia Serbia • by ledeni80

Dragi eRepublikanci...

Završeno je još jedno poglavlje projekta Ja imam eTalenat.

Odziv je bio katastrofalno loš, pa mogu reći da sam razočaran sa nivoom kreativnosti u kome plutamo u eSrbiji. Moglo je da bude mnogo zanimljivije da se malo više vas pomučilo...moglo je da bude raznovrsnije...moglo je...

Ja pozdravljam sve koji su podelili svoj talenat sa nama. Delimo samo pet nagrada, pa će mnogi ostati bez ičega, ali zaista zahvaljujem svim učesnicima.

Hvala i divnom žiriju koji mi je pomogao u odluci:

Natasha Pijovic
Miljicaa
TaidaTheSaviour

Da pređem na stvar…

Prvo mesto I nagradu od 10 golda dobio je Dj0lex sa svojim tekstom:

Nasrah se ko zmaj!

Ne treba teziti savrsenstvu.
Teznja ka savrsenstvu je uzaludno trosenje energije I iskoriscavanje mozdanih funkcija. Tragajuci za savrsenstvom ne mozemo spoznati niti utvrditi osnovna duhovna, moralna, I socioloska nacela.
Gledajuci sebe, mi vidimo nedostatak, manu ili pak deo koji nedostaje da bi postal ONO. Ipak u toj teznji covek razvija I unapredjuje svoje osobine I nacin razmisljanja, medjutim kako znamo da je to nase ONO stvarno ono sto je sto je najcistije, najblistavije, najsavrsenije. Kako znamo da nas trud I napor nisu uzaludni, naime znamo da savrsenstvo nikad necemo dostici ali se trudimo da dobijemo njegove naznake I forme. Ponavlja se pitanje
Da li su te forme ono sto je nama potrebno?
Moram napomenuti da je teznja za savrsenstvom ujedno I teznja za jedinstvenoscu. Samo takvi kao unikatni mi mozemo biti savrseni. Ako necega ima u vise primeraka onda nije savrseno, nista nije isto a kako bi dve stvari mogle biti ne iste I savrsene kada savrseno moze biti samo jedno. Trudim se da svoje savrsenstvo I jedinstvenost nadjem u obicnom, normalnom. Tezim tome da budem univerzalno normalan I obican I smatram da cu na tom putu uvideti svoje nedostatke ili pak vrline u odnosu na normalno I pokusati da a ih svedem na normalno. Samim tim sto cu upoznati sebe I upoznati ono sto mogu, znam, mislim, ne mogu, ne znam I ne mislim. Znacu ono pravo JA, ono svoje JA a time cu I podstaci izrazavanje svojih vrlina, iako bi one bile normalne ja bih znajuci sebe I imajuci veru u sebe bez moranja ili htenja njih izrazavao. Tako bih na neki nacin postao savrsen. Medjutim opet bih nasao taj mali nedostatak do savrsenstva, ali on I nije vazan jer ja tome ne tezim. Ovim teznjama I ovim putem kojim cu kanalisati svoj duh I svoju misao ja bih postao I jedinstven. Svako bi mogao da kaze da sam normalan I obican ali niko ne bi rekao da sam cudan, drugaciji. Ako sam univerzalno obican necu se isticati ni u jednom pogledu. Zasto bih uopste zeleo da budem ono od cega svi beze? Bas zato! Ljudi ne shvataju da bezeci od obicnosti sami prave posebnost I NEobicnost. Cesto se koristi izraz obican svet za vecu ili manju grupu ljudi, ipak upoznajuci pojedince grupe videcemo da je svako cudan na NEKI SVOJ NACIN I da je svako neobican. Zakljucujem iz premise na NEKI SVOJ NACIN da je svaki covek drugaciji, samim tim I jedinstven. Zasto se truditi toliko oko postajanja drugaciji kada to vec jesmo? Zasto teziti savrsenom kada to necemo biti? Radi sopstvene koristi ili ubiranja plodova vrlina sa tog puta. Mozda taj put nije dobar. Mozda moje savrsenstvo nije isto sto I vase. Verovatno nije ali cije je onda savrseno kad postoji samo jedno!
Ovim zakljuckom ja okrecem ledja savrsenom I pruzam ruke obicnom, utapam se u okolinu kao kameleon ali ipak jedna boja na mojoj kozi ostaje moja I samo moja.SĂM SAM!
__________________________________________________________________________________

Drugo mesto I nagradu od 7 golda dobio je cweleman za svoju grafiku:


__________________________________________________________________________________

Treće mesto I nagradu od 5 golda dobio je ogy768 za svoju pesmu:

Sećanja

Peckaju me zamućene oči,
Dok se češljaš neumorno.
Jedan blještavi ključ,
Čuvan grimiznim usnama.
Dok se uvijamo u sećanjima,
Obmana kruži oko nas.
Udaram po vatri neumorno,
Očekujući prazninu.
Zahvalan zaboravu tih dana,
Kad sam bio sam .
Ti veliki trenutci,
Kad smo bili zajedno.
Volim tvoj veliki osmeh,
Uliva mi nadu za uspeh.
Moja fatalna duša,
Je spontanost samog života.
Sećanja su kao san,
Odraz prošlosti koja leži iza.
Teški dani i hladne noći,
Trenuci moji sa tobom.
Sećanja su kao reka,
Teku do okeana u ambis.
__________________________________________________________________________________

Četvrto mesto I nagradu od 3 golda dobio je EternalFlameOfFrreedom za svoj Dnevnik jedne mladosti.
__________________________________________________________________________________

Peto mesto I nagradu od 1 golda dobila je Olivera Natalia za svoj tekst:

Tajni san

Sanjala sam davno jedan san..Prošaran zlatnom bojom i davno zaboravljenim ushićenjem.
Moj život je imao okidač, od uzdaha i neverice obojen, ustreptalih neurona sreće opijenog bića.
Stajala sam i čekala nekog.
U kružnom toku naših kretanja se nismo našli. Sa iskidnim putokazima, koji daju samo par obaveštenja o sopstenim JA, prepoznah sebe u njemu. Srodnu dušu od istog plamena sazdatu.
Zamagljeni prozori našeg vakuuma, bejaše svedoci Jina i Janga, nezaustavljive parne mašine što drobi i melje, žara iskonske preplavljujuće lave.
Katalizator ubrzava neizbežno.
Videh lavicu u areni svog života. Sećanjem vezana za njenu ravnicu, dok joj krotitelja bič beži u vazduhu.
Probudih se naglo i pogledah na sat. U polumraku sobe je pet sati. Od umora i tuge, u realnost dovedena, pitam se da li je to bio samo san...