Join the new world

01. avgust 2017. godine 07:00h

Sunčevi zraci su prodirali kroz rešetke. Obasjavali su izmoreno lice jedne mlade osobe. Poneka ptica se čula napolju, narušavajući tišinu. Mlada osoba se polako budila. Otvarao je oči, ali Sunce koje je išlo pravo u njega mu nije dopuštalo da to uradi odmah. Krenuo je rukama prema licu, ali je osetio da ne može da ih pomeri. Bio je vezan. Glava mu je i dalje bila spuštena. Video je ispred sebe nečije noge. Polako je podizao glavu. Napokon je naišao na poznato lice. Bio je to Arcibald. Sedeo je na stolici i čitao neku knjigu. Pored njega je bio štap sa zmajem na njemu. Nakon nekoliko momenata, Arcibald je video budnog Andreju.

-Alber Kami: “Stranac“, zanimljiva knjiga, verujem da si je pročitao Andreja. Znaš, nekad se stvarno osećam kao da sam stranac na ovom svetu, verujem i ti?- upita Arcibald.
-Zbog čega Arcibalde? Bio si mi najbolji drug- upita Andreja mirnim glasom.
-Sećaš se kad smo zajedno išli u trafiku da krademo. Da li misliš da sam ja to radio iz zadovoljstva, da bi možda podigao adrenalin u sebi? Ne, ja sam to radio jer sam želeo da moja sestra dobije neke slatkiše, koje moj otac sa njegovom platom nije mogao da joj priušti. Ti si bio buržuj. Otac policajac, majka nastavnica u školi, kuća na dva sprata. Hrane koliko želiš, slatkiša koliko želiš. Možda sada zvučim kao neko dete. Ali, tako je počelo. Tvoj otac mi je pretio. Izgleda da je pretpostavljao ko sam ja. Pretio je i meni i mojoj porodici. Šta misliš zbog čega sam te izbegavao uvek i u školi i na ulici? Bojao sam se tvog oca. I taj strah me je izgleda naveo da prvi put pucam u njega. A, i mrzeo sam ga jer je od mene, odvojio tebe, mog najboljeg prijatelja. Ali, iako si mi bio najbolji prijatelj, u dubini duše sam prezirao tvoj lagodan život, sve što si imao. Porodicu, novac, sve. Bio sam ljubomoran. Nakon toga sam saznao da mi Bogunović zapravo nije otac, da mi Queen zapravo nije sestra- dok je Arcibald govorio, Andreja ga prekide.
-Zbog toga si ubio Bogunovića i Queen?- upita Andreja.
-Ne govori takve gluposti! Ja ih nisam ubio. Ubili su ih ljudi koji su radili za mog pravog oca Ravena. Čoveka koji je živeo samo za osvetu- reče Arcibald, ali ga Andreja opet prekide.
-Zbog čega si ubio mog oca?- upita Andreja ponovo.
Arcibald se ustade, šetao je po sobi.
-To je bila greška- reče Arcibald i spusti glavu.
-Greška? Greška?! Ubio si mi oca! Moja majka se šlogirala zbog toga! Uništio si mi život! I sve što imaš da kažeš je to da je smrt moga oca bila greška! Proklet da si!- proderao se Andreja, ustao i počeo da vuče konopce kojima je bio zavezan.
Nakon nekoliko trenutaka, shvatio je da je nemoćan pa je opet seo dole. Bio je sav zadihan.
-Znam da me mrziš, ja sam isto tako mrzeo tvog oca. Rečeno mi je bilo, da je tvoj otac ubio Bogunovića i Queen. I ja sam tada poverovao u to. Jer tada, u tom besu, u toj patnji koju sam doživljavao, Raven je bio jedina osoba koja mi je pomogla tada. Bio mi je sve, ali na kraju sam i njega ubio. Saznao sam da je on ubio Bogunovića i Queen. I da me je lagao sve vreme. To nije moglo da prodje nekažnjeno- reče Arcibald i ponovo sedne.
-Da li ti ikoga voliš? Da li za tebe sada iko postoji u životu? Ti si čudovište!- prodera se Andreja.
-Ne, postoji jedna osoba, jedna osoba koja je uvek bila moja senka. Koja je uvek bila uz mene, ali koju zbog svoje prevelike mržnje koju sam imao u sebi, nisam primećivao. Zove se Pegica. Verovatno si video osobu koja je ležala u krevetu, pre nego što sam te onesvestio. To je ona. Ja sam taj koji je poslao nju u krevet i u komu. Pre nego što sam ubio Ravena, u naletu besa, odgurnuo sam je od sebe. Dok je padala, udarila je glavom u neki stočić. Nakon toga je pala u komu. Na žalost, još se nije probudila. I niko ne zna da li će se ikada probuditi. Ali, ja verujem da hoće. Šta više, ona mi je trenutno najveći motiv u životu. Nakon što sam ubio Ravena, svog biološkog oca, danima sam sedeo u radnoj sobi, razmišljajući da li da se ubijem- reče Arcibald, ali ga Andreja opet prekine.
-Bolje da jesi, ovako ću ja morati da te ubijem- reče Andreja hladnokrvno.
Arcibald se samo nasmejao.
-Žao mi je druže moj, ali ti si vezan, a ne ja. Ja imam oko sebe gomilu ljudi, ne ti. Cela Rata je moja- reče Arcibald.
-Ali, ja imam srce, ono što si ti davno izgubio- reče Andreja sa ogromnom dozom prezira prema nekada najboljem prijatelju.
-Nije mi ni potrebno. Da nastavim gde sam stao. Kada sam ubio Ravena, mnogi su se zapitali ko će sada da preuzme dinastiju Zmaj. Moj otac je rekao da ću to da budem ja, ali mnogi se sa time nisu slagali. Zato sam morao da eliminišem neke rodjake pre nego što su me i proglasili naslednikom. Pošto je bilo rizično ostajati sa druge strane pruge u Bajmoku, odlučio sam da napravim dogovor. Iako, tek sam kasnije saznao, da je i gradonačelnik Subotice bio naš čovek. Moram priznati da je moj otac bio vrlo sposoban. Ali, pritisak je bio ogroman i na gradonačelnika. Zato sam se dogovorio. Moj deo će biti Rata i tu ću imati potpunu vlast i svako ko pridje, biće ubijen ili zarobljen. Ja neću prelaziti preko pruge, kao što ni policija neće prelaziti na moju stranu. Na početku je bilo teško ubediti ljude koje je moj otac unajmio da mu pomognu, jer su oni bili željni pljačke, nasilja. Ali, nekako sam uspeo da ih iskontrolišem tako što sam im prepustio potpunu slobodu da rade šta god žele ovde na Rati. I to je to- reče Arcibald i ustane.
-I šta sad, ispričao si mi tu neku priču i misliš da ću ti oprostiti, da ću ti ljubiti ruke, da ću te zagrliti kao najboljeg prijatelja? Nikada! Za mene si zakleti neprijatelj!- proderao se Andreja.
-Druže moj, sudbina je nekad veoma surova. Na žalost, ne možemo da je kontrolišemo. Voleo bih da mogu da vratim vreme, ali sad je kasno -reče Arcibald, uze svoj štap i izadje napolje.
-Arcibalde!!!- derao se Andreja, ali ga niko više nije čuo.

02. avgust 2017. godine 10:00h
Dan kasnije…

Arcibald je izašao iz Pegicine sobe. Usput je ponovo naišao na Darka.
-Darko?- upita ponovo Arcibald.
-206 gospodine- reče Darko.
-Gde ćeš?- upita Arcibald.
-Idem da osnesem hranu ovom novom zatvoreniku. Nema trenutno ko drugi-reče Darko.
-U redu je, idi-reče Arcibald i podje napolje.
Darko se polako približavao prostoriji u kojoj je bio Andreja. Otključao je vrata i ušao unutra. Andreja je gledao u njega.
-Udalji se do zida- reče Darko i ostavi hranu.
-Stani, želim da popričamo- reče Andreja.
-Nemamo mi šta da pričamo, moram da idem- reče Darko i podje napolje.
-Molim te, stani, znam da ga i ti ne voliš, ne znam zbog čega si ovde, ali ne deluješ mi kao loš momak- reče Andreja počinjući da igra na psihologiju, poslednju “kartu”, jer mu je to jedino preostalo u ovoj situaciji.
Darko se okrenuo. Andreja je ustao, ali je Darko opet podigao pištolj prema njemu.
-Dobro, sešću, ne brini. Ne poznajem te, odakle si se ti ovde stvorio?- upita Andreja i sedne.
Darko malo zastade, pa ponovo pogleda u Andreju.
-Mene su oteli, pre nego što je Bajmočka opština eksplodirala- reče Darko i sede kod vrata.

Nastaviće se…

U sledećem delu:
Senka smrti

P.S.

Do kraja romana je ostalo jos 4 dela,izmedju delova,objavicu jos jednu svoju pesmu i dva sastava sto sam pisao,cisto da vidite da nisam samo dobar u krimi i drami 😛
I da,poslednji deo romana izlazi u cetvrtak u 21h 🙂