Join the new world

30. juli 2017. godine 11:00h
Policijska stanica u Bajmoku

Ivan se ustao, prošetao malo po svojoj kancelariji, dok ga je Andreja neprestano pratio pogledom. Andreja je bio vrlo nervozan i nestrpljiv.
-Reci mi!- proderao se Andreja udarivši šakom o sto.
Ivan se mirno okrenuo.
-Problem je što ni mi zapravo ne znamo, ali sumnjamo na jednu osobu. Na jedno ime, koje ti se neće svideti kad ti ga kažem- reče Ivan i opet sedne za sto.
-Ne odugovlači, nego govori!- proderao se još jednom Andreja.
-Sumnjamo na Arcibalda, mislim da ga dobro poznaješ- reče Ivan, gledajući u Andreju i čekajući njegovu reakciju.
Andreja je prvo zanemeo...Arcibaldova slika mu se pojavljivala u glavi, setio se njihovog detinjstva, setio se da je Arcibald pucao već jednom u njegovog oca, ali mislio je da je on mrtav. On je, iako su svi pričali da je Arcibald ubio svog oca i sestru, bio siguran da to nije istina. Verovao je u njega.
-Ne, to je sigurno neka greška! Rekao si da niste sigurni je l’ tako?- upitao je Andreja sa nekom nadom.
-Poprilično smo sigurni, žao mi je- reče Ivan i spusti glavu.
-Do djavola!- prodera se Andreja i izadje napolje.
Ušao je u automobil i pošao u pravcu svoje kuće.

30. juli 2017. godine 12:00h
Hamsterova (sada Andrejina) kuća

Andreja je nervozan ušao u kuću. Bio je obuzet gnevom. Da li je moguće da svi ljudi oko njega prosto nestaju. U ratu je izgubio najboljeg prijatelja Oberona, koji je dao život za njega. Svi ljudi koji su se zajedno s njim borili u logoru da bi se spasili, su ubijeni. Njegov otac je takodje ubijen.
-Da li sam ja osoba pored koje svi moraju da umru?- razmišljao je Andreja u sebi.
Ušao je u sobu, njegova majka je sedela u kolicima. Nije mogla da govori ni da se pomera, samo ga je pratila pogledom.
Andreja je nervozno koračao dole-gore. Kukee ga je i dalje samo pratila.
Nakon nekog vremena, Andreja je čučnuo ispred mame. I počeo je da plače.
-Sve sam izgubio mama, sve, sve za šta sam se borio, sve što sam želeo u životu, sve je nestalo i propalo. Da li je to moja kletva? Da li sam ja rodjen sa tim?! Možda je najbolje da nestanem sa ovog sveta, negde gde me niko neće poznavati, negde gde neću nikoga više ugrožavati- govorio je Andreja dok su mu suze išle niz oči.
Kukee ga je gledala, nakon nekoliko momenata i njoj je pošla suza na oči, usna joj je drhtala, ali nije mogla ništa da kaže.
-Saznao sam da je osoba koja je ubila mog oca u stvari nekada moj najbolji drug, Arcibald- reče Andreja i stegne rukama tepih koji je bio ispod njega.
-Šta da radim? Kad bi samo mogla da mi kažeš nešto mama. On zaslužuje da umre, on više nije ono što je nekad bio. Ili ja nikad nisam u stvari ni znao šta je on. Možda je moj tata bio u pravu kad mi je zabranjivao da se družim sa njim. Ja sam budala, ja sam taj koji je uvek išao glavom kroz zid. Ja sam ta budala koja veruje svima, aaaaa!- proderao se Andreja.
Ležeći tako, osetio je nečiju ruku na glavi. Podignuvši glavu, video je majku koja je plakala, usne su joj drhtale, pokušavala je nešto da kaže. Rukom je nekako prešla preko njegove kose. Gledali su se u oči, oboje plakavši.
-Ne- tiho je izgovorila Kukee.
-Šta ne mama?- upitao je Andreja.
Ali, u tom momentu je došla Andrejina tetka Serviana.
-Pusti je Andreja, treba da odmori- reče Serviana stavivši ruku na Andrejino rame.
Andreja je ustao i otišao do svoje sobe.

31. juli 2017. godine 15:00h

Serviana je išla prema Andrejinoj sobi. Andreja nije izlazio napolje već ceo dan. Pokucala je na vrata.
-Donela sam ti ručak, mogu li da udjem?- upitala je Serviana.
-Udji- reče Andreja hladnokrvno.
Serviana je ušla i stavila jelo na sto, pogledala je prema Andreji. On je sedeo za stolom i delovalo je kao da razmišlja o nečemu.
-Mogu li kako da ti pomognem Andreja?- upitala je Serviana.
-Ne, tetka, molim te, ostavi me- reče Andreja ne podižući glavu.
Serviana se okrenula i otišla. Kad je video da je otišla, Andreja je ispod kreveta izvukao pištolj i snajper i nastavio da radi ono što je započeo.

31. juli 2017. godine 22:00h

Andreja se iskrao iz kuće, baš kao što je to već jednom uradio kada je išao kod Arcibalda, da bi ga zamolio da ponovo budu drugovi. Ovaj put, razlog je bio drugačiji. Na ledjima je imao snajper, a oko pojasa pištolj. Bio je u vojnoj opremi. Opremi koju je imao i za vreme rata protiv Albanaca. Nakon pola sata šetnje, došao je do pruge. Prešavši je, uleteo je u manju šumu koja je tamo bila i polako koračao gledajući oko sebe. Nakon nekoliko stotina metara, čuo je u daljini neke korake. Skočio je u žbunje i čekao. Jedna osoba je išla kroz šumu, pušeći cigaru i držeći pištolj oko pojasa. Nakon nekoliko momenata je zastao, čuvši neko šuškanje. I taman kako je hteo da se okrene, Andreja ga je udario i srušio. Stavio mu je pištolj na glavu.
-Reci mi gde se nalazi Arcibaldova kuća?- upitao je Andreja pritiskajući pištolj na glavu osobe koju je srušio.
-Neću ti reći i ne znam o kome pričaš- reče osoba koja je ležala na zemlji.
-Nemoj da me nerviraš, reci ili ću te ubiti!- reče Andreja i ispali metak pored glave osobi koja je ležala na zemlji.
Pištolj je bio sa prigušivačem, ali je izazvao ogroman strah kod druge osobe.
-U redu, reći ću ti. Nastavi putem, prema granici sa Madjarskom i skreni levo, prodji letnjim putem i naićićeš na kuću- reče osoba koja je bila na zemlji.
-Hvala- reče Andreja hladnokrvno i onesvesti ga.
Nakon nekih sat vremena pešačenja, došao je do kuće. Delovalo je i njemu da je ovo bilo vrlo lako. Sakrio se iza jednog drveta i posmatrao kuću sa snajperom. Nakon nekoliko momenata, dotrčao je do kuće. Stajao je i gledao oko sebe da bi video neki prozor kroz koji bi mogao da udje. Napokon je pronašao. Otvorio je polako prozor i ušunjao se unutra. Mesečina je obasjala krevet. Video je jednu devojku koja je ležala, priključena na aparate. Prišao je krevetu da bi pobliže pogledao ko je ta devojka. U istom trenutku, osetio je udarac u ledja. Srušio se na pod i pre nego što se onesvestio, video je da jedna osoba drži štap sa zmajem na njemu.

Nastaviće se...

U sledećem delu:
Sudbina

P.S. Danas mi je rodjendaaaaaan 😃 Mator sam vec,23 godine 😛