Join the new world

Poglavlje III Deo 8.

25.avgust 2016. godine 04:00h

Vatra, eksplozija, plač, bes, uništenje, osveta i šokantna istina. Sve se to dešavalo u jednom malom gradiću. Neki su govorili da je apokalipsa pokucala na vrata, neki da su Albanci već stigli do samog severa Srbije, a neki su znali da se zmaj probudio i da je tražio svoju osvetu na koju je čekao već 100 godina. Jedan mladić u belom i jedna devojka u crnom su prelazili prugu, granicu koja će uskoro razdvojiti dva sveta. Mladić je već i psihički i fizički bio izmoren.
-Pegice, nemoj, mogu ja i sam- reče Arcibald i pridigne se.
-Polako, sedi malo, znači, istina je ono što mi je Ivan ispričao. Raven ipak nije ono za šta se predstavljao- reče Pegica i pogne glavu.
-Sve što sam ti do sada ispričao sam pročitao kod Hamstera. Na samrti mi je rekao sve što treba da pogledam, verujem u potpunosti da je to istina. Proklet bio Raven!- reče Arcibald i pogleda ka nebu.
Prvo je pokušao da ubije Hamstera, nakon toga ga je i ubio. Hamster nije ništa bio kriv. Pomogao je da se ostvari Ravenov plan i da Bajmok gori. Počeo je da ubija ljude kao da su obične životinje. Krv je bila ne njegovim rukama. Krv koja, koliko god prao ruke, neće moći nikako da bude obrisana. Krv koja će ga pratiti ceo život. A, sad je ostao Raven. Njegov biološki otac. Otac koji ga je napustio dok je još bio beba. Koji ga je dao u milost i nemilost ulici i siromaštvu. Otac, koji je svoga sina gledao samo kao orudje, kao neku alatku koja će nakon obavljenog posla biti bačena. Da li takva osoba zaslužuje sažaljenje? Da li zaslužuje oprost? Ne, nikako. Potrebno je makar pokušati ispraviti neke greške. Makar pokušati vratiti sve kako je bilo.
-Andreja, moj najbolji druže, nadam se da ćeš mi ti jednom moći oprostiti- razmišljao je u sebi Arcibald.
-Arcibalde jesi li dobro?- upitala je Pegica i prešla rukom preko njegovog lica.
-Idemo Pegice, vreme je da završimo ovu priču- reče Arcibald i naglo ustade.
-Neka pomoći ću ti- reče Pegica i uhvati ga za rame.
Arcibald se samo otrgnuo.
-Pusti me!- reče Arcibald pomalo povisivši ton i krene dalje.
Pegica je gledala u Arcibalda. Volela je tog momka. Provodila je poslednje 3 godine sa njim, stalno. Znala je da je on ipak u dubini duše dobar dečko, ali ga je mržnja pojela iznutra. Suza joj se slila niz obraz. Obrisala je brzo i potrčala za njim.

25.avgust 2016. godine 05:00h
Policijska stanica u Subotici

Dva mladića koja su bila vraćena sa ulaza u Bajmok su otišli do Subotičke policije da se raspitaju zbog čega je Bajmočka policija zatvorila ulaz u Bajmok.
-Zbog čega je Bajmok zatvoren?- upitao je momak policajca.
-Gradonačelnik je rekao da je to unutrašnja stvar Bajmočke policije- reče jedan od policajaca.
-Dajte mi da ga nazovem!- reče jedan od momaka.
-Ne morate, gradonačelnik je u stanici- reče jedan od policajaca.
Obojica su bila u šoku. Šta gradonačelnik u 5 ujutro radi u stanici?
-Dobro jutro momci, samo ću da vam potvrdim da sam ja naredio da Bajmočka policija sve uradi što treba. Imam poverenja u njih. Došlo je do nestanka struje u Bajmoku i mobilne mreže, ali imam saznanja da će uskoro sve biti rešeno- reče gradonačelnik i potapše ih po ramenu.
-Ništa se vi ne brinite, sutra će vec sve biti u redu- reče gradonačelnik i nasmeje se.
Jedan od momaka je ugledao jedan zanimljiv prsten na ruci gradonačelnika. Na prstenu je bio minijaturni zmaj.

25.avgust 2016. godine 05:00h
Kuća kod Ravena

Vratili su se svi kući. Raven je bio vrlo zadovoljan. Njegov današnji cilj je bio ispunjen. Opština je dignuta u vazduh. Mnogo kuća je uništeno i opljačkano. Bajmok je bio osakaćen za jedno duže vreme. I ovo će sigurno biti zapamćeno. Mnogi od njih su išarali zgrade sa slikama zmaja i natpisima “Zmaj se vratio“. Nakon nekoliko sati, svi su se vratili u kuću na rati. Ali, Raven je ipak i dalje bio zabrinut, još ništa nije čuo o svom sinu i Pegici. Da li su ubili Ivana i Hamstera, da li je nešto pošlo po zlu? Da li su možda mrtvi? Drugi su se svi radovali napolju. Pucali su iz raznog oružja. Mada mnogi od njih nisu bili ni sigurni čemu se raduju. Da li je ovo ono što su želeli? Da li je iko još i znao za priču o Ravenovom pradedi? Tamo je bilo mnogo mladih ljudi koji su prosto uživali u uništavanju i pljačkanju. Neka osveta im nije bila ni na kraj pameti.
Raven je ušao u kuću, uputio se prema svojoj radnoj sobi. Ušavši unutra, zatekao je Arcibalda kako sedi na njegovoj stolici i drži mač u ruci. Vrata su se zatvorila, Raven se okrenuo i video je Pegicu kako drži pištolj prema njemu.
-Oo, stigli ste...-reče Raven pomalo sumnjičavo gledavši u njih.
-Slobodno spustite oružja. Verujem da je i za vas ovo bilo stresno, ipak ste na kraju osvetili ubistva svojih porodica. Ivan i Hamster su dobili ono što su zaslužili- reče Raven gledajući u njih.
-Vreme je da i ti dobiješ ono što si zaslužio oče!- reče Arcibald podignuvši mač.
Raven je pošao po mač, ali je Pegica naslonila pištolj na njegovu glavu.
-Ne pokušavaj ništa- reče Pegica hladnokrvno.
-Oče, mislim da je vreme da objasniš neke stvari- reče Arcibald, privuče stolicu i sedne pokraj njega.
-Kako si saznao za sve?- upita Raven.
-Pokojni Hamster mi je pomogao- reče Arcibald i spusti glavu.
-Znači ipak si ga ubio?- upita Raven.
-Da, na žalost. Ali, ista sudbina će i tebe da zadesi. A, sad pričaj! Šta se desilo sa tobom, kako si preživeo kada si pao u reku? Zbog čega si ubio moju sestru i mog oca?- upita Arcibald i prisloni mač Ravenu uz vrat.
-Ja sam tvoj otac Arcibalde- prekide ga Raven.
-Ne, ja sam bio tvoja lutka. Nikad mi nisi ništa pružio u životu. Ja sam bio samo tvoje oružje za ostvarivanje tvoje osvete. Moj pravi otac je bio Bogunović i moja jedina sestra je bila Queen. Ali, ti si mi sve to oduzeo!- proderao se Arcibald i udario ga šakom u lice.
Raven je pao dole.
-Ustani!- proderala se Pegica.
-Šta je Pegice, sad si odjednom postala jaka osoba? Uvek sam znao da od tebe ništa neće biti, ali sam ipak polagao neke nade. Siguran sam da nisi imala hrabrosti ni Ivana da ubiješ!- prodera se Raven.
-Tišina!- reče Pegica.
-A, sad da nastavimo oče, vrati malo sećanja unazad, šta se desilo nakon što si upao u vodu, kako si preživeo?- upita Arcibald gledajući u Ravena.
-Zašto bi ti išta govorio sada, svejedno ćeš me ubiti- reče Raven i okrene glavu.
-Govori!- proderao se Arcibald.
-Ne, pusti mene. Tvoj sin Hostilian je jedini tvoj naslednik, da li želiš i njega da izgubiš? Da li išta ima u tvom srcu Raven? Ili je toliko zatrovano ubistvima, osvetom? Da li išta dobro postoji u tebi?- upitala je Pegica gledajući ga u oči.
Raven je pognuo glavu.
-Dobro, reći ću vam sve, samo ne dirajte Hostiliana- reče Raven, pokazavši makar neki osećaj.
-Izvukao sam se izašavši na obalu. Nakon nekog vremena, Ludak se ipak vratio po mene. Nadao se da sam živ i pronašao me je. Otišli smo svi u Madjarsku. Tamo sam skupio svoje pobornike, koji su želeli da mi pomognu oko osvete. Većina njih je želela samo dobar plen ili ti dobru pljačku. Jer moji rodjaci sami nisu mogli da mi pomognu. Pošto je i kod njih bilo onih koji su podržavali moga oca koji nije nikada bio ni za kakvu osvetu. Zato sam ga, kao što i znaš verovatno, ubio.
Nakon nekoliko godina, vratio sam se u Bajmok. Ali, zbog toga što su me mnogi ljudi poznavali, kupio sam kuću koja je bila na jednom salašu daleko od centra i od ljudi. To je ova kuća u kojoj smo sada. Pratio sam te, pratio sam tvoje odrastanje. Pratio sam i tvoje prijateljstvo sa Andrejom i tvoju svadju sa Hamsterom. Počeo si da pljačkaš, trgovao si sa raznom robom na crno. Polako si postajao ono što sam želeo da budeš, kriminalac. Ono što moj stariji sin Hostilian nikad nije mogao da postane. On je živeo srećno, bez ikakve potrebe za bilo čime. Čovek ne može da bude ubica ako nema neki razlog da postane to. Ne računam ljude koji su psihopate, oni su rodjeni sa time. Ti si bio siromašan, tvoj život je bio težak, škola ti nikad nije bila bitna, jer ti je prvo u glavi bilo kako da preživiš i kako da pomogneš svojoj porodici i sestri. I onda je došao trenutak koji nisam bio očekivao. Uzeo si pištolj i pošao da ubiješ Hamstera jer si smatrao da je on prepreka koja stoji izmedju tvog i Andrejinog prijateljstva i da je on pretnja tvojoj porodici. Ja sam znao da je to prilika da ubijem Bogunovića i Queen- reče Raven, ali ga Arcibald prekide.
-Ti prokletniče!- prodera se Arcibald i udari ga.
-Mogao bi da se smiriš dok ne završim sa pričom sine moj- reče Raven i obriše krv sa usana.
-Ne nazivaj me sinom! I nastavi da pričaš!- proderao se opet Arcibald.
-Namestili smo tada u Bogunovićevoj firmi, da ga lažno obaveste da mora da dodje kući jer mu je ćerka jako loše. Bogunović je pošao kući i kada je došao blizu, napali su ga Ludak i Boke. Bogunović je potrčao u kuću. Dobra stvar je bila što si ti uzeo njegov pištolj iz fioke i samim tim potpomogao njegovu smrt i smrt Queen- reče Raven smejući se.
-Proklet da si!- proderao se Arcibald.
-Nemoj Arcibalde, nije vredan da ga ubiješ- plakala je Pegica i držala ga za ruku.
-Bato, jesi mi spremio užinu?- upitala je Queen.
-Sine, uskoro nećete morati da kradete, ja ću vam sve obezbediti- govorio je Bogunović zagrlivši Queen i Arcibalda.
Arcibald se onda setio mrtve Queen, kojoj je krv kapala niz njene malene usne. Njeno telo se više nije pomeralo, njen osmeh više nije postojao.
Arcibald je odgurnuo Pegicu. Pegica je, dok je padala udarila glavom u stočić. Uzeo je mač i probio Ravena kroz stomak. Njegova glava je pala na Arcibaldovo rame. Arcibald je nakon toga ugledao Pegicu kako leži na podu.
-Neeeee! Aaaaaaa!- derao se Arcibald.

Nastaviće se...
Kraj III poglavlja

Zaključna reč na kraju III poglavlja:

Igranje sa ljudskim životima. Dogadjaji koje nikada ne možemo da predvidimo. Neki kažu da kad jednom ubiješ, kasnije je sve lakše i opet ćeš ubiti. Kad jednom ukradeš opet ćeš ukrasti. Da li se i sada neko igra sa našim životima? Da li smo i mi lutke koje neko kontroliše držeći konce u rukama i pomerajući nas? Da li stvarno svako od nas kontroliše svoju sudbinu? Možda će i neko od nas jednom saznati nešto vrlo potresno iz prošlosti. I kako ćemo onda postupiti? Da li ćemo se ponašati kao da se ništa nije desilo ili ćemo srušiti ceo naš svet? Ja se nadam da se nikome od nas tako nešto neće desiti.

Najava za poslednje IV poglavlje:

Andreja je izgubio prijatelja u ratu koji je dao život za njega i za ljude koji su ostali u logoru. Izgubio je oca kojeg je ubio njegov nekada najbolji prijatelj Arcibald. Njegova majka je sada šlogirana u kolicima. Ljudi iz logora su svi mrtvi. Arcibald je izgubio Bogunovića, izgubio je Queen. Ubio je Ravena, ubio je Andrejinog oca Hamstera. Pegica je pala njegovom krivicom i ko zna kakve su posledice. Ali, došlo je vreme da ih život opet spoji. Dva nekada najbolja prijatelja koji su izgubili skoro sve u životu, spojiće ponovo sudbina, ali kakve će biti posledice.

U sledećem delu:
Tragovi prošlosti