Put Keksa (1 deo)

Day 1,441, 16:19 • Published in New Zealand New Zealand • by keksadzija
Dragi građani (i seljaci), cenjeni čitaoci i saborci, posle dužeg razmišljanja, odlučio sam da svoje, događajima bogato i svakako uzbudljivo e-životno iskustvo podelim sa vama u 4 dela. 🙂

Sve je počelo jednog zimskog dana, 25.01.2010. godine (kada je i moj e-rođendan), kada sam na netu naišao na ref link (igrač nepoznat). Čim sam video kakva je igra u pitanju, bez mnogo razmišljanja sam prihvatio izazov i uhvatio se u koštac sa tada surovim i nepredvidivim e-životom. Rođen sam u eBeogradu, u eSrbiji, tada najnaseljenijoj regiji u našoj zemlji. Već prvog dana su se stvorili problemi. Pošto sam slabo baratao engleskim jezikom (što je i sada slučaj), morao sam hitno nekome da se obratim za pomoć. Prvi igrač sa kojim sam stupio u kontakt bio je Zerbishe Teroristen (sada dead citizen), koji mi je pomogao da se snađem i koji mi je objasnio pravila igre. Prvog radnog dana sam dobio platu 1.05 RSD, a da bi održao velnes, morao sam da kupim hleb (Q1), koji je koštao 1 RSD, tako da sam dan završio u plusu od čitavih 0.05 RSD, i tako isto sledećih nekoliko dana.

Deseti dan igre se dogodilo nešto neočekivano. Jedan moj drugar mi se obratio sledećim rečima: "Pričao sam sa jednom drugaricom iz NS o ovoj igrici, poručila ti je da kontaktiraš igrača Koska de STRAH, kaže da je jak igrač i da ima nameru da pravi jedinicu." Tako sam i uradio. Dobio sam link i uputstvo kako da udjem na chat kanal i tako sam prisustvovao istorijskom događaju: Formiranju jedinice Srpski Korpus, čiji sam ja bio prvi vojnik! Na osnivanju su prisustvovali: Koska de STRAH, Obilic1389, DulixD, Bioelektronika, Ovoima, Sareni, Toni_Delije_Sever, Bambo Amadeus i Ja (ako sam koga izostavio, nije namerno).

Kada sam počeo da igram nisam imao svoj komp, već sam išao u jednu igraonicu udaljenu 100 m od kuće. Taman kad sam malo uznapredovao u igri, učlanio se u jedinicu i, malte ne, jedva čekao da dođem s' posla da bih odlateo do igraonice, zbog erepa, jednog dana su me dočekala zatvorena vrata igraonice! Sledeća je bila udaljena 5 km. Imao sam pred sobom dva izbora, da prekinem igru, ili da idem 5 km svaki dan. Odlučio sam se za ovu drugu varijantu! Sreća pa je to trajalo samo desetak dana, dok lik nije ponovo otvorio igraonicu blizu mene 🙂



Prva organizovana bitka Srpskog Korpusa je bila 28.02.2010. u Danskoj, kada smo branili naše saveznike i vekovne prijatelje Dance od najezde Švedskih hordi na njihovu otadžbinu. Tada sam napravio kardinalnu grešku koja će se stoljećima prepričavati s' kolena na koleno. Naime, čitav korpus se po naređenju pretpostavljenog stacionirao u regiji Sjaelland, svi, osim mene, koji sam svojom greškom otišao u regiju Nordjylland i tako se sledećeg dana probudio u neprijateljskoj Švedskoj. Na kanalu korpusa se vodila priča otprilike ovako:

-Koska: "DulixD"
-Dulix😨 "Kazi sefe"
-Koska: "Keks je ostao u Svedskoj, pa vidi gde moze da se preseli, da bi mogao da predje u Srbiju"
-Dulix😨 "Otkud on u Svedskoj?!"
-Koska: "Zalutao sunce mu njegovo!" 😃

Kako nisam mogao direktno da se vratim u Srbiju, morao sam zaobilaznim putem preko Portugalije. Kada sam konačno došao u Srbiju, morao sam malo da se našalim, pa sam šefu rekao: "I to bi bilo to, ne sekirajte se, sve je u redu, ugodno sam putovao avionom i srećno sleteo na aerodrom Ataturk u Istanbul!" Šef mi je rekao sledeće: "Molim te kaži mi da me zezaš!!" 😃

Još jednom sam se našao u sličnoj situaciji (doduše, ne tako ozbiljnoj), prilikom napada Turske na Izrael, kada su svi otišli u Jerusalim, a samo ja završio u Nazaretu, ali tada sam već bio iskusna i spretna momčina 😃, pa sam bez tuđe pomoći pronašao put do Srbije i svoje regije Sindh, gde sam upoznao svoju buduću e-Suprugu.

Nastaviće se...



Redakcija se unapred izvinjava cenjenim čitaocima na mogućim, nenamernim greškama. Vaš Keksadzija!