Proleće

Day 480, 10:38 • Published in Serbia Croatia • by Marcus Annius Catilius Severus

Poštovani čitaoci i čitateljke!

Danas je divan dan. Posmatram oblake kako se nežno prevrću, frcajući paperje vodene pare, kroz koje svetlost Sunca crta, po našim nasmejanim licima, šare radosti i udobnosti života. Nežna krila lastavica, samo latentno, narušavaju ovu harmoniju, začinom svežine, mirisom brzine, blagim uzbuđenjem. Blag vetar, upravlja kosom veselih ljudi, kao vičan slikar kistom... slika blagost i suptilnu odmerenost na podlozi od svežeg lišća i trave. Život je danas lep! Punim pluća aromatičnim vazduhom, bogatim začinima proleća i smejem se.

Psić, čupav kao Čubaku iz Ratova Zvezda, vrti repićem i poziva me na igru... Smejem se! Vidite, kako je lepo njemu.... naspavao se, jeo kod prepunog kontejnera, češka se po bokovima zadnjim šapama, prebacujući slatke male buvice na moju pamučnu trenerku. Eh, psiću, kako je tebi dobro! Evo ga drugi psić, malo veći, kevće i trči prema nama dvojici. Posmatramo ga veselo, još jedan drugar. U daljini se čuje motorna testera, nekog suseda, koji nije dobro isplanirao potrebnu količinu drva za zimu, pa sad slatkom melodijom svoje motorne testere, golica naše uši, draži ih i tera suze na oči. O, dva psa se igraju sa mojom malenkošću... dva slatka, mala čupava stvora, plodovi prirode. Mi trčimo, širim ruke i vrištim od sreće, psi radosno kevću i skaču na mene u trku... vetar nas miluje talasima ekstaze i PAM!

Slika se pretvara u tišinu. Jedan čovek i dva psa leže na putu. Lokva se širi. Tragovi guma kamiona, još uvek vreli, para iz ključale krvi odnosi duše ova tri bića, nazad, Stvoritelju.