PRICA O BAJCI.... istkano od srca

Day 1,306, 08:45 • Published in Serbia Serbia • by LecllearSerb

Resih i ja da postanem ozbiljan novinar i napisem nesto normalno….



Vreme -2028. godina…(16 godina od ukidanja erepa)

-Jos nisi zaspao?*bem ti sunce tvoje znas da nemam vremena za te tvoje zajebancije sta sad hoces?
-Pricaj mi Pricu cale...
-Kao prvo sto puta sam ti rekao da me ne zoves tako nisam ti ja cale ja sam ti tata mada pitanje je i to da li sam nesto mi se onaj Mile mnogo motao oko kuce u to doba. I mator sam ti ja za te price sad znas….(tajac)….*Bem ti suvo granje i te i te tvoje oci sto ti mati rodila iste njene samo zackilje odmah se prodam.Koju ‘oces pricu sad,nemoj mi one prasice opet zivota ti smucili su mi se.
-Pricu o bajci onoj tvojoj?
-Pa sine to koliko znam braca Grim nisu napisala nikakvu pricu o bajci.
-Onu tvoju,tata…
-E sine sine…


Bese to vreme sine moj kada su mnogi voleli…Neko pivo,neko drugare,neko Milicu iz Balzakove,neko pozamasne petice kod jedne sto je cuvala plazu,a neko i zivot ali svi su voleli mnogo vise nego danas sine moj. U vremenu kada smo mi odrastali svoju starost i mladost u jednom u svetu koji ni sami nismo znali gde se nalazi jer nam pogled nije dosezao dalje od brda sto se vidi sa terase. E sine moj steta je sto vase generacije nece nikada osetiti niti spoznati. Vidis u toj mojoj bajci tada se nije pojavila vila vec se nesto stvorilo samo da nismo ni znali ko sta . Stvorila se bajka zvana ErepubliK..


Tu je sine tvoj tata postao covek, vojnik, ponosni Srbin, politicar, komandir,ekonomista ali nikada i lopov, sve ono sto tvoj tata sine nije u stvarnom zivotu ostvario. Da da… Ziveli smo eZivot dok je zivot stvarnosti tekao pored nas. Tekao je nekome mozda I pogresan ali smo se osecali kao deo necega imali smo pripadnost, odredjenje, zacrtanost za uspesima imali smo NAS a najveci cilj je bio Srbija sine moj. Ona ista koju bi vi danas prodali za saku dolara da odete odavde. Pojavio se i tvoj tata sine samo odjednom tamo kao i u svakoj bajci kada te neka nadsila samo stvori a koja sine moj vise me secanje izdaje.


Smejah se i tugovah, ljutih i bolovah i dosta toga sine moj za sta cete vi ostati uskraceni. Tamo je bilo raznoraznih likova koji su se udruzivali u razne klanove koje smo zvali jedinice.. I ne sine nije to kao sto danas ovaj cika minister pravi za ove misije za zemlju BoguIzaTregera nego to je bilo ono nase stvoreno ni zbog cega a ustvari storeno zbog nas samih. Mi smo ziveli da bi u borbi ginuli a iz nje izrasli jos veci i ponosniji. Bilo je tu svakavih sine moj od mojih NEBESKIH RATNIKA pa bilo je tu i Andjela pa i nekih Vukova pa i Garda
Bejase I neki Teslini Trupci oni su ti mnogo za*ebani bili sine moj a bejase i mnogi drugi od Ratnika do Skorpiona, Srpske Legije i Fronta pa Medveda i Bravo tima, Elite i SjeBa, Gvozdenog puka i Lavova sve je to istorija sine moj...


Tu je sine moj tata ucio sta je to vojnicka cast, kodeks saborca sta je to biti u sluzbi otdzbine sta je to biti pobednik a I ponosno pobedjeni. Sve ono sto vi danas tako lako gazite. Tvoja baka je je tada mislila da me zahvatilo lose drustvo i uvuklo u kojekakvu sektu a nije ni bila svesna da sam dobio nesto sto je vredelo vise od zlata. Istina ne onog sto se tada u bajci moglo kupiti. Znas sine,radilo se i plakalo isli smo u osvajacke pohode bili su tamo jedne cike zvali su se [/b]Kroasancici[/b] slicni onome sto kupujemo kod Zeljka u pekari sto ti mama ne zna da napravi. I mi smo sine moj njih napadali osvajali.vracali na kartu tog eSveta i opet brisali i urnisali.


-Pa jesi bio ranjen?
Da sine moj mnogo puta… Ali ne od puscanog zrna nego od coveka sine moj… Nekada te neki iznevere razocaraju a to je bolelo mnogo vise od obicne rupe od zrna. Kada te saborac ostavi na cedilu to mnogo boli zapamti sine moj to... Ali smo opet voleli jer je covek naucen da voli i prasta. Voleli smo I sanjali velike snove za koje smo znali da ne vode nikuda da nemaju kraj. Radovali smo se sine moj plavom paradajizu,kisi, suncu, magli, jednom cika Djokovicu ne znas ti moj sine pricace ti tata jednom i o njemu… I sve se to radilo preko kompjutera sine moj. Tako bezivotno a opet tako prison I voljeno. Delili smo se u neke podele koje su se tamo zvale STRANKE pa su jedni napadali druge.drugi trece treci maoazijske hrcke i tako u krug. Sve dok nas muka ne pritisne da shvatimo sta je to ono iskonsko sto nas spaja udruzimo se i pokazemo eSvetu kako Srbi biju kad proradi inat.


-I vi ste se tako igrali tata?
Ne sine mi smo ziveli. Ziveli zivot u svoj onoj njegovoj mirnoci zivljenja i radovanja malim stvarima ovelicenju njegovog razloga i postojanja . Trcao je tvoj tata sine tada sa fakulteta da udje medju svoje drugare I bude sa njima. Nocima nekada skrivajuci se od tvoje bake pricao sa njima I udarao za cast otadzbine sine moj.
-Ti si bas voleo svoje drugare?
Da jesam sine moj voleli smo bajku koja nije postojala pricu koja nije zivela ali zivot koji je tekao. Znas skupljali smo se nekad sine moj obilazili znamenitosti stvarnog zivota u koje smo verovali druzili se pevali, plakali, nadvlacili konopac I obarali drvo. Isli smo u nesto sto se tada zvala Kafana. Isli samo produbljujuci svoju povezanost I narskidivost I nije nas bilo briga da li ima dobro osvetljenje, los separe i sve ono sto vi danas gledate. Nama su sine bili ljudi bitni ne kao vi sto cekate da vas ubace samo na naslovnu stranu novena.



Nismo marili ko je odakle i sto si ga tek upoznao pre 10 minuta za nas su u minutima godine prolazile I mogli smo dati zivot na cuvanje jer znamo da je onomad kod LK dao I vise od zivota za tebe. Mi smo ziveli zivot sine moj koji je jos licio dna tvorevinu radosti I ljubavi. Izlazili smo iz bajke u zivot cekajuci jedva da nas pisac stvrne bajke sastavi samo u trenutke koje smo posle pretvarali u istoriju, istoriju koja je za nas vredela istog trena mnogo vise od svih knjiga antickih vremena. Nasa istorija sine nije isla na televizorima imali smo novine u bajci koje smo pisali belezeci nasu istoriju. Za 2 dana ih je jedan los cika Admin sklanjao ali nije mogao izbrisati stranice nasih srca koje su ostajale vecno u nama., Przilo je sine moj nekada sunce a mi nismo micali od tog kvadrata u kojima su bili svii prijatelji ali i neprijatelji. neki su odlazili pa se vracali jer sine moj moglo se pobeci od zlih vestica zvanih Rumuni ali se od bajke nije moglo odmaci ni za jedan jednini pedalj jer je ona zivela u nama jednom posadjena nije se mogla odstraniti.

Tu je sine moj tvoj tata upoznao Cika Nidzu coveka sto znas I sam tvoj tata ceni vise od samog sebe. I onog ludog Avramovskog . I onu tetka Dacu sto ti je donela onog robota I cika Vegija kao I onog vecito u ljubavi nesretnog KAvaju . Tu je tata sreo sine I onog opasnog
cika Pauna sto ima onu opaku uniformu I sto ce te ubiti ako ne budes jeo voce. I onog Cika Majora I tetka
tetka Slobicu sto se igras sa njihovim kucetom stalno. Divni su to ljudi sine moj. A tek doktor doom , cika Nessko sto volis njegove novine da cepas , pa ludo Magarence ,
predobri Ivan Reljin .
A sta tek reci za Adamche011 aka nas PEdja legendu erep zanata od kojeg naucih sve tajne,Bojlera koji ima opaku svastiku, nemoj ovo reci mami, Igora Eleza,Pati,dr Natashu,pa Suzanu zvezdasicu, pa GID1 , legendarini legionar svih frontova nas FIB ,pa CFH , Mrle , pa Bugi legenda juzne Srbije, Srbooo, MoonChe ekonomista ,Darko Jeremic, Jelena Lukic, pa Danijel82 covek koji se retko danas srece,legendu Deda Obrada, Blazenku, Makijavelija, Kajzera, Mareta Magareta, za sve uceni Hrcak iz pustinje pa gde li je kraj…. pa sine moj kada razmislim za mene bajka jos zivi…Moje sutra je svako isto sine moj. Svaki put sve više podseca na juce. Na ono što je prošlo, a možda se nije ni desilo.
Bilo je sve tu, jeste. Mogao sam da ga dodirnem, zagrlim, poljubim. Verujem da jesam ali sigurno.. Ali, šta ako je bio samo u snovima ili mislima? A ja ga od tolike želje i na javu pustio. Ne, to nije moguce. Slike su stvarne, toliko stvarne, da mogu da ubedim sebe. Ali, kad prodju, ostaje samo magla. Ne vidim jasno, pod prstima nije isti osecaj onih dugmica, više ne znam šta sam dodirnuo. Zbunjen, cekam da opet sevnu slike, pa da poverujem da nisu samo u mojoj glavi. Na zidu vidim senke, iza zatvorenih vrata cujem korake, samo cekam da neko pomeri prozor i kaze EREPOVCI ZIVI STE LI. Ali, sa druge strane.. Cutanje. Oborim glavu, pa cutim i ja. Zažmurim, i tu je. A, taman sam pomislio da nije san bio tu. Sad znam da jeste, samo ga zbog mraka nisam lepo video. Dugo žmurim, ne želim da otvorim oci, pa utonem u san.. Onda se u neko doba probudim, i cekam. Cekam da dan prodje, pa da ga opet vidim..


Bilo je tamo I losih strana sine moj. Takva jedna je I bila zvana Admin. E taj ti je sine moj bacio kletvu na celu bajku I ugasio je jer vise nije bilo proklestva zvanog pare. Najvece zlo koje je stalo na put svom prijateljstvu I svom druzenju. Taj cika se nije druzio ni sa kim I zato nije ni voleo nikoga. Sine moj dokaz da bajka vredi je I to da ona postoji I danas zivi u svim srcima onih koji su se osecali delom nje. Evo navrsilo se punih 16 godina kako je nema a svi smo tu pevamo i piijemo kao i nekada sto smo to cinili, samo ne onakvim zarom jer nasa bajka je ugasena. Setamo secanjima i starim znancima koje je vetar odneo nekim novim putevima i nekim novim zivotnim borbama. Sve nas je manje sa svakim odlazi delic nase bajke koje ne moze da se ispise vise. Ali odlazi znajuci da je postojalo nesto vece od… pa ti si zaspao misa ti tvog malenog…. A ja tu trabunjam ko stara pokvarena ploca… Eeeeeh sine moj zao mi je sto nikada neces imati to sto smo mi imali I sto smo slavili… Za to je vredelo ziveti... Laku noc i neka te Andjeli cuvaju sine moj….A I TEBE BAJKO MOJA



Novinar u pokusaju LeclleaRSerb

Ko zeli shout
________________
http://www.erepublik.com/en/article/prica-o-bajci-istkano-od-srca-1801859/1/20
Prica o bajci
________________