Predsednik Nesako urucuje Saximusu orden

Day 1,473, 15:32 • Published in Serbia Serbia • by Saximus Reloaded

- Saximus!!! - zvao je Iceman.
- Izvolte, pokorno se javljam. - salutira Saximus
- Idi pravo u Skupštinu.
- Razumem - reče Saximus, pozdravi i krenu.
- Stan' bre! 'De ćeš? - Iznenadi se Iceman.
- U skupštinu, pokorno javljam. - Odgovori Saximus.
- Ooo ludače... nisam završio... čekaj tu. Pospana!!!
- Nije tu, pokorno javljam. Ona je sad' kongresmenka... mislim, kongresgrlka... ovo bre... mislim, poslanik, poslanica. Al' tu je senka_senke.
- Da, da, dobro. Slušaj 'vamo. Idi kod nje i uzmi jednu pitu sa jabukama. Odnećeš je Nesaku. On obožava pitu s' jabukama, a pošto će da bude precednik, valja se da mu nešto odnesemo, da ga krene. Obuci moju svečanu uniformu, da ličiš na čoveka i uzmi Cowboyevog konja Perču. On je parkiran iza cvećarnice. 'Ajde sad' na izvršenje. - reče Iceman.
- Razumem - salutira Saximus. - Izvin'te šefe, ako je Cowboy parkiran iza cvećarnice, gde da nađem Perču?
- Perča je parkiran iza cvećarnice, Cowboy spava u slami, celu noć smo zasedali, planirali bitke.
- Pokorno javljam, znam za zasedanje. Nisam mog'o da trenem od njegovog podvriskivanja i pucanja u vazduh. Razumem, odo' ja sad...
- 'Ajde, 'ajde... - reče Iceman i uđe u cvećarnicu.



Saximus sjaha s Perče ispred glavnog ulaza u predsedničku palatu balansirajući pitom od jabuka. Pritrčaše mnogi da pridrže konja.
- Al' se Cowboy ugojio, pa poružneo... - šapnu jedan od telohranitelja svom kolegi.
- Ćuti bre, vi''š da je to Iceman... nego omlitavio nešto. Dugo se nije tepao s' 'Rvati. I bio u zatvor'.



- Gos'n Predsedniče, stigao je Iceman na Perči i nosi pitu s' jabukama, zamoljava da ga primite. - obrati se Nesaku jedan od pomoćnika.

- Iceman!!! Iceman74?? Lele mene, puštaj ga o'ma', ne da čeka... E baš sam hteo da upoznam tu ljudinu! - reče Nesako.

Dvokrilna vrata od čiste orahovine se širom otvoriše i mali debeljuškasti cvikeraš Saximus zakorači unutra. Pantalone su bile čudno nabrane oko njegovih cipela a rukavi, iako dvaput podvrnuti, visili su preko šaka. Dvodnevna čekinja od brade i stršljenasta kosa pojačavala je utisak zapuštenosti i aljkavosti. Međutim, od njega se širio prijatan miris parfema od ljubičica koje je na njega poprskala senka_senke, da pojača utisak.

Saximus pogleda u vis ne bi li video plafon, a onda se zagleda u elitu ispred sebe. Bio je tu sav krem eSrbije, sve sami naučnici i junaci. Saximus prepoznade borca zvanog Slobodan Prvi i Adamche011 sa ramenima poput trokrilnog ormana. Beše tu i choki6, Babic Ivan, nacika, MacakMiki, svetlanadenis, Don Luchiano...

Saximus se unezveri. - Ljudi moji, da ovde padne bomba od eSrbije ne bi ništa ostalo - pomisli Saximus u svojoj ludoj glavi.

Nenad Pantic i Amd sempron, poznati businessmeni su sedeli u foteljama.

U uniformama, ispod zastave stajali su Ivan Zivanovic, Unitade States Of Serbia, predrag 26, Memphisss i drMystique.

mitra33, Baltazar8, aciovj i Dusan Nastasijevic u Harmani odelima pijuckali su limunadu.

Sa desne strane stajali su Toma132, dasa1234567890 i Utopija, legende eSrpske pisane reči, Saximusovi novinarski idoli. Gambino_SSSS, prosvetiteljka eSrba, sedela je za laptopom.

Na sofama su sedeli zvaničnici i uvaženi članovi Akcionog Pokreta, Stranke složnih Srba, Navijacke stranke Srbije i DECEPTICON party.

U trenutku Saximus pretrnu od straha kad mu žurnim korakom priđe uglađeni gospodin džentlmenskog držanja sa širokim osmehom na licu.

- Gospodine, tako sam dugo čekao da vas upoznam. Čast mi je - obrati se Nesako Saximusu.

Saximus se okrenu da vidi da li neko stoji iza njega, a onda shvati da se Predsednik Nesako obraća njemu. - Pa da, uvažava me, ipak sam ja Icemanov visoki predstavnik. A nosim i pitu s jabukama... eee... - pomisli Saximus, pa se isprsi puneći pluća vazduhom do daske, ne bi li dobio malo na obimu grudnog koša.

Nesako stisnu Saximusovu ruku tako jako da Saximusu po čelu izbiše graške znoja.
- Al' je ovde toplo - foliraše se Saximus.
Tada priđoše i ostali da se rukuju.
- Samo izvol'te. Mogu sad' da se pozdravljam celu noć pošto mi je ruka utrnula - reče vrlo duhovito Saximus, a ostali se glasno nasmejaše na ovaj vic, tobože Icemana.

Predsednik Nesako se zagleda u pitu koju je Saximus i dalje držao i upita.
- A šta to nosite, poštovani?
- Ovo? A, da, to je pita za Vas, uz čestitke Reda Svetog Đorđa. - reče Saximus pružajući pitu od jabuka Nesaku. Nesako odmah odpakova i prostorijom se raširi miris pite koju samo senka_senka može da spremi.
Nesako odgrize poveće parče i žvaćući oceni kvalitet pite sledećim rečima:
- Majka da jede, ćerka da gleda, majka ćerki da ne dava.
Saximus odmah izvadi tefter i upisa ovu misao, koja će kasnije postati legendarna u rečniku svih Srba.


Saximus se pred zoru vratio u cvećarnicu. Taman što je zaustavio konja, vrata se otvoriše i na njima se pojavi legendarni vice predsednik Cowboy_from_hell.

- 'De si Ledeni? Bre, malopre mi se učini da si bio unutra, kad' pre izađe a kad' se vrati...

Sa Saximusovih grudi bljesnu Orden Zasluga za Narod sa Zlatnim Mačevima koji mu je okačio lično Nesako. Igla ordena je doduše probila i deo Saximusove kože, ali je to bila mala cena uzvišenog trenutka.

- Leee bate, dobio si orden od precednika, a? Ništa ne prijavljuješ? Aj' daj Perču ovamo, moram da žurim u bitku, vidimo se kasnije. - reče Cowboy_from_hell i odjaha prema izlazećem suncu. Za njim ostade prašina i miris ljubičica sa Icemanove uniforme.