Join the new world

Dobro jutro dragi ePrijatelji.Onaj ko je pročitao moj jučerašnji članak zna za opomenu koju sam dobio od Admina-navodno zbog nekih uvredljivih reči komentara ili šta već u jednoj kolumni koju,bar sudeći po naslovu iste nisam ja ni napisao..
Listajući svoje male novine,od kojih iskreno planiram da odustanem odmah po objavljivanju ovog članka,video sam da je još jedna priča izbrisana...
Ne bih bio pravi Srbin kada ne bih ispravljao krive Drine vodjen onim što je ovaj naš Srpski rod čini onim što jeste...onim što nas je mnogo puta u istoriji činilo velikim,a u isto vreme dovodilo na korak do uništenja-Srpski INAT!
Zato evo priče ponovo..pa vi sami procenite...onima koji su je već pročitali unapred se izvinjavam.

Pao prvi sneg...veje li ga veje..lep u svojoj čistoj belini-čineci i ovo tmurno sivilo jednog velegradskog dana bar na trenutak malo lepsim..ili bar beljim..
Al neću o snegu...
Pričaću vam o jednom Velikom Gazdi.
Veliki Gazda je kako i priliči voleo sve veliko.Velika kola,velike kuće,velike žene,velike pare,velike reči,velike ideje,veliku moć...
Strašno mu je bilo stalo da bude veliki čovek -ne samo gabaritom,kao što su njegovi neprijatelji tvrdili..
A ona bila mlada,lepa visoka..pametna devojka,ambiciozna..i naravno u svojoj ambiciji konkurisala za posao kod Velikog Gazde,nemajući pojma o njegovim sklonostima...blažena u svojoj naivnosti i neznanju.
Primljena je-međutim beše joj čudno zašto je nove kolege koje je zatekla ,od prvog dana gledaju tako sažaljivo.Upućeni neki ljudi...dobro obaveštena gologuzija.
Prvi dani su joj prolazili kao u snu..konačno je radila posao za koji se školovala,u kompaniji od imena i ugleda,s ljudima koji su bili prijazni prema njoj,i svim onim planovima boje duge koje ima svako kada pomisli da je pronašao sebe u nekom poslu.
S Velikim Gazdom se do tada videla samo jednom'kada ju je kurtoazno predstavio šef..,i zato se veoma iznenadila kada je jednog kasnog zimskog popodneva bahato nahrupio na vrata njene kancelarije..
Bio je to jedan od onih dana kada je svojom predanošću i ambicioznošću..nošena svojim snovima želela da prekovremenim radom stekne jos malo ugleda i poštovanja kod svojih šefova i kolega...
Veliki Gazda je odmah počeo da je obasipa pohvalama govoreći o svojoj sličnosti sa njom ..naravno kada je bio u tim godinama..ne žaleći reči hvale za tako lepu ,mladu i ambicioznu devojku.
Nije znala kako da reaguje na njegove pohvale,pa je odlučila da je pametnije da ćuti..ćutala je ali od sebe nije mogla da sakrije da je polaskana rečima tako "velikog čoveka".
Naravno,usledila je ponuda da je poveze kući-bilo je dosta za danas čak i od tako ambiciozne devojke...
Bila je doslovno šokirana.Veliki Gazda želi da je poveze kući.U blaženom neznanju prepoznala je to kao kompliment za svoju radnu etiku i osetila se još ponosnijom na sebe..ipak kao svaka dobro vaspitana devojka ..nevešto je pokušala da odbije ponudu...
Istrčali su iz zgrade pod jednim kišobranom,on joj je kavaljerski otvorio suvozačka vrata,a zatim se nekoliko minuta zadržao,čisteci sneg sa svoje velike ,luksuzne crne igračke.
Pre nego što je ušao u džipotresao je sneg sa kaputa,a potom se teško zavalio u ogromno kožno sedište i upalio motor.
Ćaskali su usput,Veliki Gazda je bio dobro raspoložen i raspričan,demonstrirajući joj sve govorničke veštine koje su dobrim delom činile njegovu prepoznatljivu harizmu za one koji su mu bezrezervno verovalii na koje su njegovi protivnici bili genetski alergični.
Džip se konačno zaustavio na mračnom delu parkinga ispred njene zgrade.
Dok je ona razmišljala kako da mu zahvali,Veliki Gazda se protegao u udobnom sedištu,hitro otkopčao šlic i sasvim iznenada je zgrabio za potiljak i privukao joj glavu svom međunožju...
U prvom trenutku nije imala pojma šta ju je snašlo..pokušala je da podigne glavu,ali njegova velika šaka čvrsto joj je pritiskala potiljak.Nikada do tada misli joj nisu letele tako brzo..u sekundi je u glavi prevrtela nekoliko mogućih scenarija ,od kojih bi 99% devojaka na njenom mestu izabralo onaj u kome ne ugrožavaju ni život,ni karijeru..
I tako dragi moji ePrijatelji..ova mala poučna priča ima nekoliko mogućih završetaka i svako od vas će morati da izabere jedan...u zavisnosti od onog šta vidite u ogledalu..ili negde duboko u sebi..
Jedan duži pogled u ogledalo i tajne pucaju kao najjeftinija sijalica.Ogoljenost koju nam pruža pogled na naš lik čini da se osećamo usamljeno,a opet jako nadmoćno.Refleksija nam pruža privid,vidimo sebe onako kako želimo i pridajemo sebi osobine koje su nam se svidele na našim idolima.Međutim ..najbolji kraj ove priče ćemo upoznati kada upoznamo sebe van bilo kog odraza..onog trenutka kada napustimo svet ogledala i odšetamo negde u haotični univerzum...
A kraj..
Iako sam sigurno već dosadio..ako uopšte ima neko ko je smogao snage i strpljenja da čita ovoliko..ipak ne mogu da odolim i da ne ponudim jednu verziju kraja...

Odluku je donela u sekundi-bio je to više refleks ...zagrizla je najjače što je mogla.Velika šaka se u trenu sklonila s njenog potiljka,a bolan urlik ispunio je kabinu džipa...
Napipala je ručicu vrata i izašla...
Ubrzo je užasan urlik zamenila rika motora moćne mašine i škripa kočnica na mračnom parkingu...nestao je..
Veliki Gazda je zauvek nestao iz njenog malog života..posao će lako pronaći..tako mlada,pametna,ambiciozna devojka...
Ostaće joj samo sećanje na jednu ružnu noć..na jednog Velikog gazdu..na jednog malog čoveka...
I tako..dosta od mene dragi moji ePrijatelji..i previše..

Eto to je bila ta priča,pa vi sami procenite da li sam možda bio uvredljiv prema nekome...ili pak vulgaran možda?
Na kraju želim samo nakratko da se osvrnem na jednu zanimljivu stvar koju sam juče pročitao.Naime,listajući malo ove naše eNovine,naleteo sam na jedan članak iz susedne nam eDržave.Iskreno,u ovu igru sam se uključio pročitavši u jednim RL novinama članak o eRepublik,koji je u jednu ruku bio i intervju sa jednim igračem,vodjen željom da dam svoj mali doprinos jačanju nečega našeg,makar i eNašeg.I svaka čast tih par ljudi,entuzijasta,čijim trudom smo došli u poziciju da postanemo neko i nešto makar u ovom imaginarnom ludom svetu..
Ali..
Čitajući taj članak..iskreno su me zabrinule dve stvari

1.Jeste tačno je da je ovo samo igra ..ali igra koja je ipak simulacija RL,a svi znamo kakvi su političari u RL(htedoh da napišem smradovi,ali to je samo moje subjektivno mišljenje)
2.Jeste tačno je da je ovo samo igra i da osnovni cilj bude svakome da se dobro zabavi ovde,ali svi znamo koliko istripovanih ljudi ima koji nemaju RL i koji leče neke svoje frustracije u nečemu ovakvom

Na kraju ostajem zbunjen,i samo se nadam jednom-da nakon izvesnog vremena ipak nećemo doći u situaciju da reči eHrvatska i eHrvati iz gore spomenutog članka zamenimo rečima eSrbija i eSrbin..