Join the new world

Poslovnu politiku čine poslovne odluke kojima se definišu načela, principi i kriterijumi kojima se usmerava odlučivanje u poslovanju preduzeća. Postupkom formulisanja poslovne politike stvara se polazna osnova za donošenje odluka kojima se usmeravaju aktivnosti na ostvarenju ciljeva. Poslovna politika sadrži kontinuirane planske odluke koje se primenjuju na situacije koje se ponavljaju. To znači da poslovnom politikom unapred zauzimamo stav u vezi sa problemima koji će se javiti u poslovanju preduzeća i o kojima će morati da se donesu poslovne odluke. Najviše je zastupljeno stanovište da se poslovna politika formuliše i za područja aktivnosti gde se preduzeće u toku svog poslovanja suočava sa problemima za koje bi trebalo dati jedinstveno rešenje.Da bi se ostvarila racionalnost poslovne politike potrebno je da se stave u međusobni odnos tri grupe relevantnih činilaca.

Svakako, posebnu pažnju zaslužuju mogućnosti kojima preduzeće raspolaže. Njih nazivamo i limitirajućim činiocima, ali ih ne bi trebalo posmatrati kao nepromenljivu veličinu, već kao nešto što je podložno promenama. Drugu grupu činilaca predstavljaju ciljevi koje preduzeće namerava da realizuje formulisanom poslovnom politikom. Treću grupu činilaca čine instrumenti kojima se preduzeće koristi u ostvarenju svojih ciljeva. Treba reći da se međusobni odnos ovih činilaca ne sme posmatrati kao konstantni odnos. Naime, može se očekivati da će se zavisno od situacije menjati njihov odnos.

Značajno je napomenuti da poslovna politika poseduje i određene karakteristike. To su:
• preduzeće bi u svom poslovanju pored zakonskih propisa, trebalo da se pridržava dobrih poslovnih običaja;
• stabilnost poslovne politike predstavlja principijelan stav organa upravljanja o određenim pitanjima iz poslovanja preduzeća;
• racionalna poslovna politika treba da obezbedi realizaciju, pre svega ciljeva srednjoročne i dugoročne orijentacije preduzeća;
• da bude jasno definisana kako bi svi koji učestvuju u njenom sprovođenju mogli da je razumeju i prihvate. Poslovna politika se najčešće klasifikuje prema vremenu, funkcijama i prema nivou u organizacionoj strukturi preduzeća. Prema vremenu razlikuju se kratkoročna i dugoročna politika preduzeća. Mora se reći da se ovde vreme ne koristi u kalendarskom smislu, već operaciono. To znači da bi kratkoročna politika trebalo da da okvire za donošenje odluka za adaptiranje preduzeća promenama u samom preduzeću, kao i njegovom okruženju u periodu u kome se kapaciteti nepromenjeni.

Dugoročna politika služi kao osnova za donošenje planskih odluka koje bi trebalo da se realizuju u dužem vremenu i koje determinišu razvoj preduzeća.
Klasifikacija poslovne politike prema funkcijama predstavlja aktivnost formulisanja posebne politike za svaku poslovnu funkciju u okviru preduzeća. Mora se reći da generalna poslovna politika ne predstavlja zbir funkcionalnih politika, ali su izvesni elementi ipak uključeni. Naime, mora da postoji skladan odnos između generalne politike preduzeća i funkcionalne politike.
Klasifikovanje poslovne politike prema nivou u organizacionoj strukturi može se podeliti na generalnu i poslovnu politiku preduzeća na osnovu zadatka da obezbedi koordinaciju, kao i da definiše okvire u kojima se kreće odlučivanje na nivou pojedinih organizacionih delova. Posebna politika pojedinih organizacionih delova nastala je kao posledica uvažavanja specifičnosti poslovanja tih delova. Svakako da bi svaka od tih pojedinačnih poslovnih politika trebalo da bude usklađena sa poslovnom politikom na nivou preduzeća, jer je to uslov za realizaciju ciljeva preduzeća kao celine. Postupak formulisanja poslovne politike. Dok poslovna politika usmerava odlučivanje u preduzeću, postupkom se određuje redosled obavljanja pojedinih poslova u preduzeću. To znači da postupak predstavlja instrument kojim se nastoji da se obezbedi i što efikasnije sprovede poslovna politika u život. Postupak je potreban zbog zahteva da se stvore uslovi da bi se određeni poslovi obavljali na jedinstven način. Kada neko preduzeće uvede postupak, ono time smanjuje broj odluka za realizaciju nekog posla, jer postupak predstavlja unapred standardizovanu odluku za obavljanje nekog posla. Uobičajen je postupak da poslovna politika nastaje kao rezultat odluka organa upravljanja u preduzeću. Formulišući poslovnu politiku na ova način organi upravljanja u stvari polaze od cilja preduzeća, koji bi trebalo da se reailizuje tom politikom.



Međutim, još jedan način formiranja poslovne politike, postoji u našim preduzećima, ali ga ne bi trebalo prihvatiti. Naime, ima situacija kada organi upravljanja formiraju politiku na osnovu pojedinih slučajeva što se negativno odražava na efikasnu realizaciju ciljeva preduzeća. Da bi se poslovnom politikom realizovali ciljevi zbog kojih se formuliše, preduzeće bi trebalo da se pridržava postupaka koji omogućavaju da se poslovna politika racionalno definiše. Jedan od najčešće korišćenih postupaka sastoji se iz formulisanja, publikovanja, indoktrinacije, implementacije, interpretacije i kontrole. Formulisanje obuhvata definisanje stavova, načela i principa kojih bi preduzeće trebalo da se pridržava u ostvarenju postavljenih ciljeva. Bez precizno formulisane poslovne politike nema obavljanja delatnosti preduzeća. Kada je poslovna politika definisana potrebno je da se sa njom upoznaju svi koji se na bilo koji način uključuju u njenu realizaciju, a to je publikovanje. Da bi se osobe zadužene za sprovođenje poslovne politike maksimalno zalagale za njenu realizaciju, oni moraju da je prihvate, što predstavlja indoktrinaciju. Druga i treća faza dozvoljavaju stavljanje primedbi na formulisanu poslovnu politiku. Četvrtom korakom ide se na implementaciju u rešavanju problema sa kojima se suočava preduzeće. Ova faza nudi odgovor da li formulisana poslovna politika odgovara potrebama preduzeća. Interpretacije omogućava organima koji sprovode poslovnu politiku, u slučaju određenih nedoumica i problema, da se obrate kreatorima poslovne politike za dodatna objašnjenja. Ovde treba napomenuti da su preduzimači koji ulažu pare u tržišnu privredu kreatori poslovne politike, a menadžeri njeni realizatori. Međutim, kada imamo manja preduzetništva, preduzimač i menadžer mogu biti isto lice.Poslednji korak predstavlja kontrolu sprovođenja poslovne politike. U ovoj fazi preduzimaju se mere s ciljem da se teškoće i nesporazumi otklone. Kontrola mora da bude izuzetno efikasna i ažurna u otkrivanju problema koji mogu nastati u primeni politike, kao i korektivna akcija radi otklanjanja uočenih nedostataka. Imajući u vodu gore definisane zahteve u daljem tekstu razmatraće se problematika u vezi istraživanja tržišta, razvoja i rasta preduzeća,
Istraživanje tržišta
Tržište predstavlja jedan od najznačajnijih činilaca razvoja. Cilj svakog preduzeća jeste da svoju strukturu proizvodnje prilagodi tržišnim potrebama, da realizuje proizvode na tržištu i da na taj način sebi obezbedi egzistenciju i razvoj. Praćenje tržišta jedno je od najvažnijih pitanja kome treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Istražujući tržište dolazimo do informacija koje su neophodne za planiranje i realizaciju razvoja. Kada se istražuje tržište treba doći do informacija o nivou i strukturi tražnje za određenim proizvodima, o mogućnostima i izvorima snabdevanja, o konkurentskim sposobnostima drugih preduzeća, o tražnji za novim proizvodima itd. Istraživanje tržišta se izvodi u fazi razvoja novog proizvoda radi izrade podloga za postavljanje strategije razvoja preduzeća. Inicijalna aktivnost vezana za ovaj proces je definisanje zahteva za istraživanje tržišta. Može se zaključiti da sve ove aktivnosti se izvode u cilju sagledavanja nastalih problema i unapređenja prodaje. Istraživanje tržišta treba da omogući obezbedjivanje podataka neophodnih za utvrđivanje stanja tržišta, potreba tržišta radi efikasnijeg ugovaranja i praćenja kako nabavke, tako i prodaje imajući u vidu potrebu da se:
• Obezbede podaci o potrebama za proizvodom ili uslugama;
• Obezbede podaci zahteva tržišta (količina, cena, rokovi i dr.);
• Obezbede podaci za analizu uslova prodaje;
• Obezbede podaci za analizu cena konkurencije; • Obezbede podaci za određivanje cene koštanja;
• Obezbede podaci o raspoloživosti i cena za repro materijale i ostale predmete poslovanja;
• Izvrši analiza apsorpcije mogućnosti tržišta po segmentima potrošnje;
• Izrade podloga za plan proizvodnje i prodaje primenom metoda linearnog programiranja u funkciji maksimalne dobiti i dr.
Izvori podataka za izvođenje poslovnog procesa istraživanje tržišta su:
• Izveštaj o mesečnoj realizaciji proizvoda (finansijski i količinski) koji dolaze iz prodaje
• Analiza mogućnosti nabavke materijala koji dostavlja nabavka. Podaci dobijeni u ovom poslovnom procesu o domaćem tržištu obuhvataju:
• broj i vrstu potrošača,
• vrste i količine proizvoda koje kupuje kupac,
• podatke o ponudi konkurencije,
• mere i uslove prodaje konkurencije, itd.
Podaci dobijeni o stranom tržištu obuhvataju:
• konjukturu proizvoda iz proizvodnog programa,
• potenjelne kupce (broj, lokacije, osnovna obeležja),
• tendenciju u strukturi potražnje,
• uticaju konkurencije,
• uslovima plasmana (devizni sistem, spoljnotrgovinski sistem, politički faktori).
Jedan od ciljeva istraživanja tržišta je pronalaženje nezadovoljnih korisnika, procena i analiza nedostatka kvaliteta, kao i pronalaženje mogućeg povećanja kvaliteta uz istovremeno povećanje dobiti. Bitno je razmotriti stanovište korisnika tj. bitne probleme koje ističe korisnik. Drugi momenat koji ovaj proces razmatra je pronalaženje novih tržišta tj. otkrivanje novih mogućnosti u pogledu plasmana proizvoda, ističući pri tom za kupca bitne karakteristike kvaliteta.Da bi se ovo postiglo potrebno je obaviti sledeće aktivnosti:
• ispitivanje realne situacije, posetama i anketama,
• analiza problema u ekspluataciji i
• kvantifikovanjem podataka u odnosu na konkurenciju.
Aktivnosti vezane za istraživanje tržišta su:
• Planiranje istraživanja
• Postupak istraživanja tržišta i
• Izrada analiza o istraživanju tržišta
Planiranje istraživanja - Plan istraživanja se donosi sa definisanim elementima u pogledu izvora podataka, pristupa istraživanju, instrumentima istraživanja, plana uzorkovanja, tehnike kontaktiranja i potreba sredstva za realizaciju plana. Plan istraživanja u svim navedenim aspektima mora da poštuje ograničenja u pogledu budžeta, obima i opsega istraživanja,teritorije i segmentacije tržišta koji su postavljena u strateškim ciljevima preduzeća (strateški plan istraživanja). Postupak istraživanja tržišta - Na bazi odobrenog plana istraživanja, pristupa se aktivnosti Postupak istraživanja tržišta po elementima iz zahteva, odnosno, popisu poslova iz plana istraživanja tržišta. Metodologiju istraživanja bira marketing-
istraživač saglasno vrsti proizvoda, postavljenim ciljevima, predviđanjima i očekivanoj pouzdanosti rezultata predviđanja, a izbor metode verifikuje rukovodilac odeljenja marketinga. Izrada analiza o istraživanju tržišta - Na osnovu donesenog plana istraživanja i izvršene analize tržišta pristupa se izradi analiza o istraživanju tržišta koja sadrži:
• Analiza uslova prodaje
• Analiza cena konkurencije
• Određivanje cene koštanja
• Izrada cenovnika Analiza uslova prodaje obuhvata definisanje:
• karakteristika kupca robe (apsorpciona moć, sigurnost plaćanja, valute plaćanja, tradicija i slici),
• atribute proizvoda (ocena kvaliteta proizvoda i odnosa kvalitet - cena za proizvod i konkurenciju),
• uslove konkurencije po pitanju organizacionih oblika i metode prodaje(kanali distribucije, uloga, značaj i renome zastupnika, troškovi ekonomske propagande, kontinuitet u snadbevanju jednog tržišta),
• karakteristike tržišta (apsorpciona moć i uslovi ponude i potražnje),
• ciljevi i zadaci poslovne politike (zainteresovanost za određeno tržište, stanje zaliha, stepen uposlenosti kapaciteta itd,).
Analiza cena konkurencije - Na bazi cenovnika konkurencije, kataloga i drugih izvora informacija o konkurenciji vodi se vođenje cena konkurencije po proizvodima i tržištima. Uzimajući u obzir podatke o vrsti i kvalitetu proizvoda i stavljajući ih u odnos sa podacima o nivou cena, stvara se podloga za ocenu pozicije preduzeća u pogledu konkurentnosti. Ova analiza
daje i predloge strategije i politike cena na određenim tržištima. Rezultati istraživanja u ovoj fazi daju se kao "Analiza tržišnih cena".

(sliku sam uzeo od : http://www.erepublik.com/en/article/broj-1-cene-hleba-u-svetu-i-kod-nas-966106/1/20) 😉
Određivanje cene koštanja - U ovoj aktivnosti određuju se direktni i indirektni troškovi za različite obime proizvodnje, pri čemu se tretiraju troškovi za procenjeni potenjel prodaje na određenom tržištu. Osnov za ovu analizu je "Planska cena koštanja" i Informacije iz proizvodnje (podaci o troškovima).
tap 011 208 0.56 RSD Buy
Izrada cenovnika - Na osnovu zahteva tržišta i definsane cene proizvoda primenom neke od metoda (analiza praga dobitka i ciljnog profita, ...) definiše se cenovnik. Izbor metode vrši marketing- istraživač, a verifikuje rukovodilac marketinga uzimajući u obzir elemente strategije preduzeća.