Join the new world

Ponovo radi bioskop! A ulijenjih se brate, šta da ti pričam. Genetika, ne može šta drugo biti.Ne možeš birati gdje ćeš se roditi, tako da nije moja krivica. Dakle, dosta je bilo plandovanja, valjalo bi nastaviti sa davno započetom rabotom. Dragi čitaoče, ukoliko si pretplaćen na ove novine, onda se vjerovatno sjećaš da si u njima nekada čitao o staroslovenskim bogovima, običajima, o usponu i padu čuvene Arkone. Ukoliko nijesi čitao ranije radove onda je velika mogućnost da si brat Turčin što zulum praviše nad mojim komentarima, što mi u skladište trpaše q1 hranu. Ukoliko prevedeš ovaj tekst, pročitaj da šaljem veliki pozdrav Mr Chow-u i ostalim turskim delijama. Hvala vam na svemu! Došlo je vrijeme za novi broj. Pored standardnih tema u ovom broju će se naći i jedna novina. Naime, jedan od članova jedinice je došao na jednu odličnu, ma sjajnu ideju. Intervju! Iskreno, nikad mi to ne bi palo na pamet. Nije rijetkost u erepubliku, pojedini novinari su na njima izgradili karijere ( zdravko car prim. aut.) ali ja o tome, priznajem, nijesam razmišljao. Siguran sam da će predstavljati zanimjiv dodatak a istovremeno i podići kvalitet novina.


U ovom izdanju čitaćete sljedeće:
- Intervju sa Ratkovim sinovcem
- Operacija ''Perunov gnjev''
- Proljeće je, samo što nije
- Dobrodošli novi ratnici!

Nijesam puno razmišljao sa kim bih mogao da napravim prvi intervju. Izbor se nametnuo sam po sebi. Član je jedinice od njenog samog osnivanja. Iskusni ratnik bez osjećaja za strah, ratnik za koga povlačenje ne predstavlja opciju. Ratnik koji je posjekao na hiljade bjelosvjetskih plaćenika. Kapetan prvog puka, zamjenik komandanta. Igrač sa vizijom i mnoštvom fabrika, prepun zlatnika koje beskamatno pozajmljuje, a nerijetko i poklanja, za trening ugovore i unapređivanje proizvodnih kapaciteta. Bitan šraf u mašineriji Arkone. Jedan i jedini - Ratkov sinovac!


- Za početak, ukratko o sebi, svojim erepublik počecima i šta te je navelo da još uvijek ostaneš u igri?

-Не сећам се тачно где сам видео или чуо за еРеп, али сам се регистровао заједно са мојим кумом који је одавно е-мртав тамо негде у мају 2010. У почетку ми се свиђао ратни модул и помало новинарство, а после тога сам овде само због Арконе.

- Kako si došao na ideju da uzmeš baš taj nadimak?

- Овај надимак сам одабрао због српског хероја Ратка Младића, а пошто мене неки другови зову „синовац“ спојио сам то двоје. Чак се сећам свог првог аватара, два калашњикова.

- Prošao si nekoliko verzija igre. Koja ti je bila najzanimljivija i zbog čega?

- Прва верзија ми је најупечатљивија зато што је имала доста стратегије у себи, као и због приказа битака у којима непријатељ продире из неког беспућа, кроз приградска насеља ка центру града. Некако је изгледала најубедљивије.

- Imaš li komentar na trenutni izgled erepublika, šta bi promijenio da možeš? Zbog čega do sada nijesi ni jednom probao gerilu, šta te to toliko odbija te još uvijek ni sa kim nijesi megdan podijelio?

-Што се тиче тренутног изгледа – не свиђа ми се. Шта бих променио – вратио бих све у прву верзију. Герила ме не привлачи и сматрам да је то чисто бацање е-новца.

- Poznato je da je Arkona jedinica sa rodnovjernim prizvukom, odakle tvoje interesovanja za Rodnu vjeru?

-Увод: Одрастао сам у породици где вера никада није играла битну улогу, али су хришћански обреди и ритуали за празнике увек обављани. Негде током средње школе сам осетио да то није за мене. Једноставно ја и хришћанство нисмо били једно за друго, јер сам по природи борац који не трпи да га неко зајебава. Дакле, нема окретања и другог образа и трпљења. Неколико мојих вршњака које смо током основне и средње школе зајебавали и шамарали јер су били педеркасти (ластиш и барбике са девојчицама уместо фудбала и сличица са нама) су отишли у попове. Кад сам то видео, још више сам се удаљио од хришћанства. Данас они глуме неку ароганцију по граду и деле лекције скрушеним госпођама и лече своје комплексе над децом на веронауци. Значи ако су се они нашли у хришћанству, ја сигурно не припадам тамо.
Разрада: До пре десетак година кад год би ме неко питао да ли верујем у бога, одговарао сам на два начина. Ако видим да је та особа хришћанин, говорио сам „не“ и нисам хтео да улазим у даљу расправу са њим. С друге стране, ако проценим да особа није задрта у вери одговорио бих јој да верујем у природу и њене законе. Током факултета сам први пут дошао у додир са Родном вером као појмом духовности. После неколико месеци проучавања и читања спознао сам да је то оно што ми највише одговара: нема лицемерја и осликава живот у складу са природом и природним људским нагонима. Горе сам навео да сам борац, тако да је од пре неколико година мој бог Перун.
Закључак: Кад већ треба да се умре нека се умре у некој врсти борбе, а не пузећи од мантије до мантије и целивајући ко зна какве руке.

- Da li si isključiv prema religijskim neistomišljenicima?

-Не. Чак сам врло толерантан осим према људима који су задрти и мисле да су само они у праву. Присуствујем свим хришћанским обредима које моја породица слави, али се не крстим. Кад год могу скренем људима пажњу да је велики део тих обреда и празника преузет из Родноверја и да чак ни имена нису промењена (Божић, Задушнице, Слава). Приметио сам да људи углавном „механички“ све то славе и да их уопште није брига ни за хришћански ни за родноверни смисао свега тога, него само колики су трошкови организовања. У потпуности их схватам и не замерам им, јер сам свестан тренутне економске ситуације. Ко жели да зна -питаће, ко не жели – не заслужује да зна.

- U jedinici si od njenog osnivanja. Šta te zadržava da ne pođes stopama mnogih sad već bivših članova, koji nijesu mogli pronaći sebe u Arkoni?

- Задржава ме идеја Родноверја која је заједничка свим члановима Арконе. Нема интереса, него само идеја као нераскидива духовна веза између нас.

- Gdje vidiš Arkonu u nekoj budućnosti, da li ovaj projekat moze da zaživi u Srbiji i šta je potrebno uraditi da bi se to ostvarilo?

-Аркону видим као малу Родноверну заједницу у којој се поштују старији играчи, али се и они млађи питају за мишљење као и досад. Волео бих када бисмо се некад окупили на пиву (само Никшићко или Ваљевско!) да се боље упознамо.

- Tvoje mišljenje o panslovenskom savezu? Da li je ostvarljivo u nekoj budućnosti i da li misliš da je moguća saradnja između Hrvatske i Srbije?

Пансловеснки савез није лоша идеја, али је неизводљива како у стварном тако и у овом „нестварном“ виртуелном свету, јер било какав савез који се заснива на расној, религијској или некој другој узвишеној идеју је осуђен на пропаст. Нажалост је тако. Данас су људи вођени плитким, себичним интересима и такви нељуди обично се пробију на врх и воде државу или глуме нека муда и они не разумеју то о чему сада причамо. Званична сарадња између држава Србије и Хрватске је немогућа и неморална због низа догађаја у даљој и ближој прошлости. Све док је мени херој Ратко Младић, а њему Анте Готовина, немамо шта да причамо. Иначе, мој најбољи друг коме кумујем је полу-Хрват и готиви Ратка Младића због борбе против муслимана.



- Ko je po tvom mišljenju prirodni neprijatelj Srbije?

Албанци и сви нелојални муслимани, као и Срби који раде против националних интереса Србије (про-ЕУ странке). Што се тиче Ислама и муслимана, нема агресивније религије на свету. На разним форумима и интернет новинама поједини муслимани, тј. они које представља онај Зуколрић сматрају да је мисија муслимана да покоре Европу (читај и Србију). Себе виде као потомке богумила, а за браћу сматрају Албанце. Према томе питам ја вас, како можете веровати некоме таквом и не сматрати га за непријатеља? Ево пример из моје околине. Једна моја познаница, иначе Српкиња исламске вероисповести (себе назива Бошњакињом) је одједном престала да се дружи са нама и почела често да иде у џамију, учи арапски и преко нета тражи Арапина да се уда за њега. Значи, одрасла овде, родитељи одавде, једном речју наша девојка и одједном себе не препознаје више. Кад смо је питали шта се дешава, рекла је да смо ми неверници и да су јој у џамији рекли како треба да живи и за кога да се уда. Ако оде на исток, а по свему судећи ће отићи, велика је вероватноћа да ће се њени потомци овде вратити као освајачи у неком будућем рату. Да не дужим више причу, сви нелојални муслимани су непријатељи хтели ми то себи да признамо или не.

- Neka poruka za kraj i pjesma koju bi želio da podijeliš sa čitaocima?

Будите своји, борите се, размишљајте и самопреиспитујте се, јер то је једини начин да се издигнете изнад устајале околине. Али будите спремни и на компромис и увек пробајте да нађете заједнички језик са сваким Србином, јер нас је све мање и нема потребе да будемо задрти у неким идејама или религијама, али не дозволите да вас сломе. Будите вукови према пастирима.





Operacija " Perunov gnjev"

"Treba služit česti i imenu.
neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može -
nek ad proždre, pokosi satana!
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje."


Čini mi se da su Mađari spašeni. Ako se ne varam, dani njihove defanzive su iza nas. Moram da primijetim da je bilo gusto. Prvi talasi neprijatelja bejahu ubojiti, te mi se na momente činilo da će odbrana Mađarske predstavljati nemoguću misiju. Kasniji razvoj situacije me je u potpunosti demantovao i za sada se čini da sve protiče u najboljem redu. Takođe, ne mogu da krijem razočarenje povodom cirkusa koji se odvijao unutar saveza. Kao savez smo pokazali zavidnu neorganizovanost i napravili pregršt grešaka, koje, na svu sreću, neće imati dalekosežne posljedice. Očekujem što skoriji povratak Mađara svome jatu i učvršćivanje odnosa unutar saveza.

Mogli bismo malo da razbucamo...?


U danima kada su jedna za drugom padale mađarske regije, unutar jedinice je odlučeno da se sva šteta usmjeri na odbranu Mađarske. Pucalo se, nije se štedjelo. Drži, ne daj ali džaba. Naša nemoć da osvojimo koji bod me je dodatno naljutila. Mrak mi pada na oči i u magnovenju odlučujem da udarim po Čileancima iz svog raspoloživog oružja. Kao komandant, osjećao sam obavezu da pokažem Mađarima da nijesmo digli ruke od njih i da vjerujemo u naše savezništvo i konačnu pobjedu! Prodaj zlato, kupuj tenkove, klikći dok prsti ne utrnu i tako u krug. U jednom trenutku mi burazer sa drugog kraja sobe poručuje : ''Šta klikćeš toliko budaletino jedna, jesi li normalan, hoćeš li da ti nađem program za kliktanje?'' Odgovorih mu: '' Mali, gledaj svoja posla da ti tamo ne bih dolazio i dao malo pumpica!'' Tu je već zaćutao. Znao je da sa Serdarom nema zajebancije. Znali su to i Čileanci te udariše žestoko. Puc, puc, ožeži, ožeži! Ne dam ja Mađare ali ni ovi se ne predaju, uporni momci. Udaraj, udaraj, klikći, klikći! Džaba sve! Ne mogaše Serdar da se izbori sa tolikim plaćenicima. Bejaše poražen u obije runde. I tu prestade sa udaranjem na opšte zadovoljstvo Čileanaca i burazera sa drugog kraja sobe. Ako je kraj sobe, neće ovdje biti kraj priče. Sa našim saveznicima ćemo marširati do Varšave, ja vam kažem!


Proljeće je, samo što nije


Sunce se stidljivo promalja iza oblaka, grije, dugačkom zimom, rashlađenu zemlju. Laste se vraćaju sa juga. Priroda se polako budi iz zimskog sna. Drveće oblači nove zelene haljine, dani su sve duži i topliji. Nema više potrebe da se TA pali, samim tim i računi za struju će biti niži. Za razliku Serdar može popiti koju gajbu nikšićkog više... Stani! Jebote, evo ih flešbekovi iz osnovne. Saberi se čovječe! Dosta je bilo, pređi na stvar!





Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, a povezivana je i sa mladošću. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smrću. Zima je u to vreme bila obeležena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoća, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Proleće su Sloveni slavili upravo iz razloga što pobeđuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.



Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha.

Trag o savezu Vesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.
Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti.



U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.
Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.
Bića posvećena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.





Dobrodošli novi ratnici!

Arkona otvara svoja vrata za nove članove! Zainteresovani ste da učite o Rodnoj vjeri, običajima i tradiciji nasih predaka? Tražite promjenu i bijeg od dosadne erepublik svakodnevnice? Želite da date svoj doprinos u samoj izgradnji jedinice? Žudite za ordenjem koje se u Arkoni dobija izuzetno lako ( Serdar sakupio više odlikovanja od Staljina, Kim Džong Una i Tita zajedno) ili jednostavno vam je potrebno opušteno društvo, koje igra svoju igru i ne pridaje značaj raznoraznim glupostima koje obitavaju u našoj erepublik zajednici? Arkona je tu za vas! Mi se držimo zajedno, mi smo jedna porodica! Pridruži nam se!


Svi novi članovi koji se odazovu na ovu regrutaciju će, u znak dobrodošlice, na poklon dobiti 20 q7 tenkova. Ostali čitaoci, koji ostave bilo kakav komentar, će na poklon dobiti po 200 jedinica energije.




Ogrnuću se krznom svojim
Iako je pohabano, moje je
Kada se okupi čopor moj
Braća će me poznati
I ja ću braću poznati
I slavićemo Roda velikoga
Oca svih nas
Vukova

Slava Rodu!