Pikslom u glavu

Day 3,953, 06:16 • Published in Serbia Montenegro • by Dr Djolanda

Dobar dan,

ili veče šta god... možda i jutro, nije na meni, rekla mi sestra da ne serem dok mi ne sastave lobanju.

"Provedi se lepo," laž svake devojke/žene kad ispraća momka/muža u kafanu a nije sa njim. U više navrata se desilo da kad zagusti, kad se flaše isprazne, harmonika napuni novcem a okolina pređe 70 decibela da tad baš napustimo sveto mesto emocija i da nastavim put dalje kuda je odlučila predvodnica.


Ovaj put sam bio slobodan, fantastično veče u jednom od poslednjih dana septembra budućeg brucoša. Da skratim priču stvar je u tome da postoje ljudi( a i pesme koje ih takvim čine) da jednostavno puste dušu na volji polupune( ili poluprazne zavisi da li je sat pre ili posle ponoći) flajke. Ali zašto baš piksla omesto flajke, tvrđa je sve joj jeb**, treba joj duže da pukne. I to nisam očekivao od novopečenog kolege. Nisam znao da baš dotle došlo.

"Kolega dođi da te zagrim!" Sunce ti tvoje, šaka veličine pljoske puta pi, sa tek očišćenom pikslom. Pljas!


Pesma je bila: Šaban Šaulić - Dođi da ostarimo zajedno


Ok, treba mi 25 komentara svakako, i jos jedan šav. A pitanja za vas:
1. Koja vam je omiljena pesma?(bez obzira na žanr)
2. Uz koju narodnu pesmu vam dođe da se oduzmete?(u svakom smislu)


Toliko od mene,

Narkomen