Join the new world

Ovih dana ima mnogo priče o teritorijalnom širenju eSrbije. Jedni zagovaraju ciljano širenje na ekonomski značajne regije, kao što je Centralna Grčka, što bi se u budućnosti moglo pokazati kao veoma značajno proširenje pod uslovom da uspemo u nameri da osvojimo tu regiju i da je zadržimo dovoljno dugo da bi mogla da se isplati, dok drugi zagovaraju „ekspanziju zbog ekspanzije“ i pritom su im oči uprte prvestveno prema eBiH i eHrvatskoj. Teoretski, moram priznati, svako širenje granica bi imalo pozitivan uticaj na ekonomiju jedne države, ako ništa drugo onda zbog povećanja populacije zbog stanovništva koje ostane na okupiranim regijama, kao i kompanija koje su na tim teritorijama, a ti faktori bi zajedno doprinosili punjenju državne kase putem poreza. Sad, pored ekonomskog značaja ovakve akcije, postoji i njen značaj u „faktoru zabave“, jer kao što što sam pročitao u jednom od komentara na Lunatic-ov članak o Centralnoj Grčkoj, mnogima dvoklikanje i/ili borbe čisto za tuđe interese postaju, blago rečeno, nezanimljivi.

Nisam nerazuman i znam da bi svaka od ovih ofanzivnih akcija bila teška, neke možda čak i neizvodljive za nas, ali mislim da je došlo vreme da se povuku neki hrabriji potezi i da se pokuša uraditi nešto na pokušaju uzimanja „svog dela kolača“, jer dok mi sedimo skrštenih ruku i pričamo o pacifizmu i nemanju teritorijalnih pretenzija ni prema kome, nove karte se prave, granice prekrajaju, eSile šire sferu svog uticaja i rade na osiguravanju budućnosti za svoje države. Dobro, mi još nismo de facto jedna od tih eSila, ali imamo solidnu bazu aktivnih igrača koja nas stavlja sigurno među prvih 10 država po jačini, ekonomskoj i vojnoj, a taj potencijal stoji neiskrišten... možda bolje da kažem neiskorišten za naše interese, jer svakodnevno se borimo za interese PEACE-a u Americi, Kanadi i Španiji. Мožda i nije toliko loše to što radimo, jer moram da priznam da nam je PEACE mnogo pomogao pri oslobođenju i da bi bez njega mi verovatno još uvek bili pod okupacijom, ali već par nedelja se mi odužujemo njima u ofanzivi na Novi Svet gde mi nemamo nikakve direktne koristi osim činjenice da se borimo za jačanje našeg saveza i slabljenje neprijatelja, ali se plašim da naši ljudi ne izgube interes zbog preterane statičnosti eSrbije i napuste eRepublik.



Otkako nemamo zajedničkog stranog neprijatelja, kao što su to do pre nekog vremena bili eHrvati, počeli smo da ih tražimo među nama i sada nam je glavna zanimacija, gle čuda, postala politika. To spominjem samo zato da bi ukazao da nam treba neki zajednički cilj da bi se ujedinili i nastavili da guramo dalje u ovoj igri.

Dok sam ja sklapao ovih par rečenica, Željko Ćirović je sve lepo, u sitna crevca, objasnio i nacrtao ovde