Ne-zavera broj dva, Mesec
•
by enzo13201320
Pozdrav svima,
Kao što sam obećao, serija tekstova o ne-zaverama.
Prvi tekst beše o evoluciji, ovaj je o Mesecu.
Ponovo je na Vama da odlučite u šta verujete.
Argumenti su dobrodošli, pros and cons.
Sletanje na Mesec
Glavna pitanja:
Što su samo jednom otišli?
Kako su otišli kada nisu ni digitron imali?
Što se zastavi vijori, što je snimak takav?
Prisetimo se uspeha čovečanstva u tom periodu:
1957. Rusi šalju Sputnjik
1959. Rusi proleću pored Meseca
1960. Prve životinje u svemiru
1961. Gagarin je u svemiru, Luna se u više navrata vrti oko Meseca
1962. Amerkanac u svemiru, Mariner 2 proleće pored Venere
1963. Žena u svemiru
1965. Leonov izvodi prvu šetnju svemirom
1965. USA, prvo spajanje letilica u svemiru. Mariner 4 obleće oko Marsa.
1966. Luna 10 se vrti oko Meseca, a Luna 9 sleće na njega
1967. Dosadna neka godina
1968. Aplolo 8 vozi ljude oko Meseca
1969. Covek na Mesecu
1970. Ruska Venera 7 sleće na Veneru, robot Luna 16 skuplja uzorke po Mesecu, Lunahod se vozika po Mesecu
1971. Mariner se vrti oko Marsa
1972. Pioneer 10 izlazi iz pojasa asteroida
1973. Pioneer 11 stiže do Saturna, 10 do upitera
Ok, dosta.
Do sedamdesete smo otišli svuda
Rusi sasvim lepo sleću na Mesec, proleću okolo.
Ne zvuči neobično, zar ne?
Raketa je imala memorije koliko i digitron!
Pa neka je, za navigacju i ne treba neka suluda računarska sprava.
Što su jednom otišli?
Pa i nisu baš jednom...
68. prave krugove oko Meseca, Apolo 8
69. Maj, uvežbavaju sletanje, Apolo 10
69. Jul, Sletanje, Apolo 11, doneli 20 kg kamenja.
69. Novembar, ponovo sleću, Apolo 12, još 30 kg Meseca.
70. April, Apolo 13, ima film, zamalo da slete
71. Februar, Apolo 14, slću po treći put i ponovo donose kamenje, 40 kila
71. Jul, Apolo 15, ponovo sleću, i po tradiciji donose još više kamenja, 80 kila.
72. April, Apolo 16, po peti put sleću, 100 kg kamenja.
I 72. Decembar, Apolo 17, poslednje, 6. sletanje, i još 110 kg Meseca manje na Mesecu
Opcija 1. Stvarno su sleteli
Rusi umeju da dodju do Meseca i Venere
Amerikanci sleću 6x, donose kamenje
Za to vreme stižemo do Jupitera, Saturna
Što ne možemo do Meseca?
Opcija 2. Gnusna prevara
Rusi mogu da lete do Meseca
Leti se do drugih planeta.
Amerikanci prave film.
I to toliko nevešto da imaju 10 grešaka.
Hm, Rusi se ne bune. Ameri prave još nekoliko filmova.
I svi su pogrešni.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
„Pa neka je, za navigacju i ne treba neka suluda računarska sprava.“
ахахахахахахахаха 🙂 види се да ниси довољно информисан 🙂 итекако треба сулуда рачунарска справа. друго питање што је била доступна у то време 🙂 а и навигација ракета није баш у фазону стар трека и томе сличнога, одн. није у реалном времену. углавном се путања пројектује унапред, а ракета чим изађе из земљине орбите пусти да се креће по инерцији пратећи претходно израчунату путању. једино што навигација после ради је корекција курса врло слабим бустовима вам’те-нам’те.
сада не би био никакав проблем одрадити комплетну навигацију у реалном времену на самој ракети, али и даље остаје проблем горива. у атмосфери још и може нешто да се одради (нпр. џет мотори могу да раде на струју без горива, а струја се да акумулирати у структури летилице уз довољно напредне материјале (ок, не баш доступне тренутно, више су у развоју, онај C60 фудбал и сличне конструкције)), па би авион могао да лети прилично дуго к’о приус ил’ тесла роудстер. ал’, уз садашњу физику, за погон мора да постоји избацивање нечега из летилице. сад, да л’ ће астронаути да бацају кофере у рикверц ил’ ће неки подгрејани гас да излази сам, то је ствар детаља. како год реализован погон, мора бити довољно места за те кофере ил’ поменути гас (одн. течност ил’ коцку уз довољно хлађење), тако да је мало вероватно да ће текућа физика открити ефикасан начин возикања по сунчевом систему без претходно добрано израчунате и прерачунате трајекторије.
Mislimo na isto. Znamo putanje Meseca i Zemlje. Proracunamo na Zemlji sta treba i pustimo digitron da obavi ostatak posla tamo gore.
Тачан одговор је опција 2: Стаљин и Рузвелт су направили паклени план како да завлаче све живе како би им се смејали иза леђа.
Теме о заверама су моја слабост, драго ми је си их покренуо.
Када је Месец у питању, треба ипак поћи од самог почетка. Поставити прво логично (или нелогично питање) - зашто је Месец једини познат сателит који нема баш никакво обртање око сопствене осе ? Или да мало поједноставим - како и зашто за све ове године посматрања увек и само видимо једну његову страну ?
Zapravo, Mesec se okrece oko svoje ose, postoji "Mesecev dan", ali on traje koliko i okretanje oko Zemlje.
Mesec po toj karakteristici nije jedinstven, a tako se ponasa ogromana vecina meseca.
http://www.solarviews.com/eng/data1.htm#orb
s345