Join the new world

Kako je jedna glumica „sumnjivog morala” smislila jedan od ključnih patenata za prenos signala u modernim telekomunikacijama

Hedi Lamar je uglavnom poznata kao čuvena zvezda crno-belog filma. Ona je prva žena koja je odglumila scenu seksa i orgazam, u kontroverznom filmu „Ekstaza” iz 1933. U filmu se pojavljuje potpuno gola, zbog čega je u ono vreme bila etiketirana kao visoko nemoralna. Verovatno se sećate – u filmu „Maratonci trče počasni krug”, Đenka pokazuje ove scene Mirku i Kristini, navodeći Hedi Lamar kao primer liberalne glumice, ne bi li ih motivisao da snime nešto slično.

Ono što, međutim, malo ljudi zna, jeste da je Hedi Lamar smislila jedan od ključnih patenata za prenos signala u modernim telekomunikacijama pod nazivom „frekventno skakanje”. Verovali ili ne, kompletne današnje bežične telekomunikacije – mobilna telefonija, bežični internet, i sve ostalo napravljeni su korišćenjem ove ideje koju je Hedi Lamar patentirala 1942. godine.

Otkud to da se jedna glumica „sumnjivog morala” bavi telekomunikacijama? Pa, pre svega, Hedi Lamar je oduvek bila talentovana za matematiku. Dalje, kao što to obično biva, starleta se udaje za „tajkuna”. Odmah nakon uloge u pomenutom filmu, udala se za Fridriha Mandla, industrijalca, koji je tridesetih godina bio jedan od najbogatijih ljudi u Austriji i koji se bavio proizvodnjom oružja.

Hedi je u to vreme važila za jednu od najlepših žena na svetu, pa je Fridrih bio ekstremno posesivan. Ne samo što joj je zabranio da se dalje bavi glumom, već joj je zabranio i da izlazi iz kuće bez njega. Kako je opisala u svojoj autobiografiji, Hedi je u tom braku praktično živela u zarobljeništvu.

Fridrih nije dozvoljavao da Hedi ostane bez njegove prismotre nijednog trenutka. Zbog toga, vodio je na sve svoje sastanke sa naučnicima koji su se bavili razvojem novog oružja. Na tim sastancima, Hedi je pažljivo slušala i naučila puno o primenjenoj nauci i telekomunikacijama. S obzirom na to da joj je bilo zabranjeno da se bavi filmom, svoju strast prema kameri kanalisala je u strast prema nauci.

Ovakav brak nije mogao dugo potrajati, pa se Hedi jednog dana prerušila u služavku i pobegla iz kuće. Otišla je u Holivud, gde je ponovo počela da se bavi glumom, a proslavila se ulogom u filmu „Samson i Dalila”.

U to vreme trajao je Drugi svetski rat i Amerikanci su imali veliki problem sa daljinskim navođenjem torpeda. Problem je bio u tome što su Japanci veoma lako nalazili frekvenciju na kojoj se upravlja torpedom i onda bi korišćenjem iste te frekvencije torpedo skrenuli sa puta ili čak vratili nazad na američki brod.

Hedi se zainteresovala za ovaj problem, budući da je iz vremena svog bivšeg braka naučila sve o radio navođenju torpeda. Jednog dana, svirala je klavir i pala joj je na pamet ideja: zašto se frekvencija na kojoj se upravlja torpedom ne bi sve vreme menjala, kao što se na klaviru stalno menja frekvencija tonova? Onda bi torpedom mogao da upravlja samo onaj ko zna „melodiju”. Tako se rodila ideja o „frekventnom skakanju” za prenos telekomunikacionih signala. Hedi je ovu ideju čuvala u sebi jer još uvek nije nacrtala tačnu konstrukciju uređaja koji bi ovu ideju sproveo u delo.

Jedno veče srela je u holivudskom restoranu Džordža Anteila, poznatog avangardnog pijanistu, koji je radio muziku za kultni avangardni film „Mehanički balet”. Džordž je bio veliki ljubitelj endokrinologije i pisao je kolumne o ženskim hormonima u časopisu „Eskvajer”, koje je Hedi volela da čita. Prišla je da se upozna sa njim iz jednog banalnog razloga – htela je da ga pita da li zna kako može hormonima da poveća grudi. Džordž nažalost nije znao odgovor na to pitanje, ali su nastavili da pričaju o drugim stvarima. Hedi mu je ispričala za svoju ideju o „frekventnom skakanju”. Ispostavilo se da je Džordž mogao da joj pomogne – njegova muzika za „Mehanički balet” bila je sastavljena od desetina klavira koji su istovremeno svirali istu melodiju. Za potrebe snimanja te muzike, Džordž je konstruisao uređaj sličan onome koji je Hedi zamislila.

Uz pomoć Džordža, Hedi Lamar je završila ceo patent i predala ga američkoj vojsci. Nažalost, u to vreme patent je bio ispred svog vremena – nisu postojale tehničke mogućnosti da se ugradi u torpeda, i pao je u zaborav.

Pedeset godina kasnije, kada je projektovana digitalna mreža mobilne telefonije, neko se setio da primeni ovaj davno zaboravljeni patent. Izum Hedi Lamar je omogućio realizaciju prenosa signala u takozvanom proširenom spektru. Ovo ne samo da onemogućava prisluškivanje mobilnih telefona van mreže već i rešava problem smetnji i mnoge druge stvari.

Ovaj patent, sa svim slikama uređaja koje je Hedi nacrtala, može se u originalu videti i dan-danas. Idite na sajt „Gugl patenti” i otkucajte njeno ime i prezime, videćete ga pod nazivom „Tajni komunikacioni sistem”.

Hedi Lamar je umrla 2000. godine, u 86. godini. Doživela je da vidi kako ceo svet koristi mobilne telefone na temeljima njenih otkrića, videla je sebe na naslovnim stranama najprestižnijih naučnih časopisa.

Završio bih ovaj tekst rečenicom kojom se završava Oskarom nagrađeni crtani film „Ratatul”: „Ne može bilo ko da bude veliki umetnik, ali veliki umetnik može doći sa bilo kog mesta”.

Istok Pavlović*