Join the new world

1584 - Umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države jačao carsko samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak "Grozni" (u značenju "strašni", "silni"). Ustanovio je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

1780 - Rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Osmanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1837 - Rođen je američki državnik Stiven Grover Klivlen, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat je obeležila finansijska kriza i radnički nemiri.

1839 - Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski rat pošto su se kineske vlasti odvažile da onemoguće dopremanje opijuma u Kinu. Rat je 1842. završen porazom Kine, koja je primorana da Britancima ustupi Hongkong (britanski zvanični naziv bio je Viktorija), otvori pet luka za britansku trgovinu, plati ratnu odštetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim građanima u Kini date posebne privilegije.

1842 - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

1844 - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika petorica", čije delo odlikuju raskošne orkestarske boje, briljantna instrumentacija i virtuozna orkestracija. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere "Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta", simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme", "Šeherezada", "Španski kapričo".

1858 - Rođen je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor s unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja. Motor je po njemu dobio ime.

1871 - Radnici Pariza počeli su prvu proletersku revoluciju - Parisku komunu čiji je neposredni povod bio francusko-pruski rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu. Pobuna je ugušena krajem maja.

1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Rusiju je krajnje nevoljno napustio 1922. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao "Hrišćanskim socijalistom". Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: "Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "Izvori i smisao ruskog komunizma", "O čovekovom ropstvu i slobodi", "Novo srednjovekovlje".

1956 - Umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je pokazatalj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" i dr.

1965 - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz vasionskog broda "Vashod 2" i postao prvi čovek koji je "šetao" kosmosom.

1965 - Umro je bivši egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski autoritet okrnjila nemogućnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo i umro je u Rimu.

1980 - Umro je nemački filozof Erih From. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete kao bogovi".

1983 - Umro je bivši italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, jer su Italijani referendumom odabrali republiku, posle čega je morao da emigrira i umro je u Švajcarskoj.

2008 - Umro je britanski pisac naučne fantastike Artur Klark, autor više od stotinu knjiga o svemiru, među kojima i "2001: Odiseja u svemiru", nauci i budućnosti. Dobitnik je najznačajnih nagrada u toj oblasti ("Hjugo" i "Nebjulu").