Moje prvo inostrano vojevanje

Day 833, 13:02 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Ubod


Odlučio sam... dosta je bilo čekanja. Vreme je da napustim ognjište i podjem van granica Srbije, a sve sa ciljem da bih pomogo napaćenom Danskom narodu u borbi za slobodu. Naoružan do zuba otišo sam tamo gde je zid bio najmanji, Sjaelland.



I sve je tog dana bilo u redu. Tekli smo se do iznemoglosti a onda u pomoć prizivali kosovku devojku da nam vida rane. Na kraju su ipak Švedjani osvojili tu oblast. Ni mojih šest smrtonosnih udaraca i nemerljiva šteta od čitavih dvesta pedeset poena nisu pomogli. Rešio sam da se pritajim i sačekam jutro pa onda da oslobađam ove krajeve.
Onako na zornjaka opalih rafalno mojih šest ubitačnih metaka, kad ono ja se borim na strani Švedjana a ne Danaca! Iznerviran i razbuđen odlučih se da okajem svoje grehe. Rešenje se nametalo samo, vreme je za kamikazu, bar da ispravim grešku koju sam napravio. Teturajući se levo, desno onako sav izmrcvaren tražim način da izlečim svoje rane, ali bolnice ni od korova. Mrski okupator sve porušio. Tako je prošao moj prvi kamikaza napad.
Neznajući šta bih dalje reših da pođem kući (...oka bistra...), kad oni meni kažu: Srbija je neprijateljska zemlja, nemožeš iz Švedske (i to sve napisano na Engleskom, ali tu je Google_Translate). Šta sad? Koja zemlja je neutralna? S kim se nismo gužvali? Pa naravno Republika Srpska idem za Bosnu. Mislim oni su odratovali svoje, sad su mirni pa ću preko njih, naravno. I kao i obično nisam bio u pravu. Ni ovuda se nemože. Verovatnoća je čudo, kažu da što više pokušavate veća je mogućnost da dobijete. I tako ja, sad vec očajan, osramoćen i izranjavan (wellness-30) preko Portugala vratio sam se u otadžbinu na rodnu grudu u Liaoning.
Iz ovog mog sramnog iskustva izvuko sam sledeće zaključke:
• Nikad rafalno. Prvo jednom udari da vidiš kuda ide pa onda resto.
• Proveriti da li je bolnica koja je bila tu još uvek čitava i da li je oblast pod kontrolom prijateljske zemlje.
• I ono najvažnije. Da je od opšteg interesa da ja više ne napuštam Srbiju.

Ovo vam pišem ne zato da vas nasmejem i da me ismejete (mada sam to zaslužio) već da zamolim starije saborce da ispričaju i oni svoja iskustva, jer mi je dosadilo da na svojim greškama učim. Koliko sam video ima dosta linkova i štiva za početnike, tako da sam ja to i sam odradio, nisam morao da zovem svog desetogodišnjeg sina da me kao i obično vadi iz g.... Ali kako dalje?
Bilo bi zanimljivo a pre svega korisno čuti jos koju priču, za malo starije igrače ali ne dovoljno iskusne. I ne samo o ratovanju vec i o poslovanju i svemu drugom povezano sa ovom eIgrom.

Da bi se iskupio za načinjenu štetu poklanjam prvima koju zatraže u komentaru: a da su do desetog i deseti nivo - hleba q1x2 - 40kom, a onima preko desetog nivoa puce q1x1 - 30kom.

Pozdrav svima od Ubod-a