Kritična masa! Jer masa je mama!

Day 1,504, 13:47 • Published in Indonesia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

Ono, kao međik. Nije Đonson već iluzija. Kada oduševljeno posmatraš nešto, nastanak života, neku dobru sliku, neki super mehanizam koji ti je potpuno nov. Ali to nije Diskaveri ili NG, već bre uživo. Đokonda i faj tajzon, u stvari nije ali dobro može da prođe. Mada i to jebe nikad ne znaš šta radi koga gleda, gde se nalazi, kako je raspoložena. Da li je tužna, da li se smeje, jbm li ga koji joj je kuvac. Bez plana bez ičega upustiti se u takve stvari, utopiti se u zelenilo, žuća jedan. Nisam je video ali želim, serem želim da vidim druge ona će biti na kraju liste. Samo zato što je mejnstrim.

Kada si vezan, ne ograničen već vezan, a ispred tebe su kilometri i kilometri sivila, beznađa. Nemaš gde da se skloniš, vetar te šiba po licu koje je već obamrlo, sve je u magli, onoj odvratnoj najvlažnijoj. Ovo je daleko od ružnog vremena, ovde je u pitanju ono demorališuće. Tera te da se osećaš. Obuci kaput i ušuškaj se novinama, pokrij se ćebetom i snivaj, ili ipak nemoj sanjaćeš kako te progone i biće ti slatko sa đ...

Pf to nije trebalo.

- Znaš šta me nervira?
- Šta?
- Ovo, ovakvo...
- Šta jebote izgovori više!
- Ma bre što nije u pitanju ni Mika ni Pera ni Žika...
- Ni Laza ni Maza i Lunja, Pepeljuga i Gabrijela...
- Gabrijela?
- Da, Gabrijela, baš je dojajno ime. Ženio bih takvu.
- Menjaš temu.
- Tehnički ti menjaš temu.
- A da ti "tehnički" pojedeš vnago!
- Dobro, dobro čemu takav ton, gde si stao, adje?
- Stao sam kod... Nervira me to što niko nije definisan, ne piše im na čelu ko su i šta su!
- Pa? Šta bi ti, da ti svako da seminarski na temu "Ja i moji planovi sa tobom i sobom od 20kvadrata" ?
- Glupiraš se, bavim se ozbiljnim stvarima, ne grebem ja ovde plafon u pokušaju da prokopam most do Kine.
- To nije bilo dokazano, jednostavno ljudima se pričinjavaju svakakve stvari!
- Ako ti tako kažeš.
- Tako je rekao doktor.
- Polinom?
- Akutna paraliza u predelu očnog nerva?
- To postoji?
- Upravo sam izmislio.
- Bravo, ponosim se tobom!
- Falja!

Bio jednom jedan talas koji je voleo jednu stenu u moru.Šumeo je i udarao oko nje, ljubio je dan i noć, grlio je svojim belim rukama. Uzdisao je i plakao, preklinjao da dodje kod njega, opet je ljubio i burno jurišao ka njoj. Od njegovih silnih ljubavnih udaraca i poljubaca, stena je jednog dana popustila i pala mu u naručije.I odjednom stena više nije bila za to da se oko nje igra,da se ljubi i da se tuguje oko nje ,više nije bila tako ponosna i jaka. Postala je samo komad kamena na morskom dnu, nestala u moru.Talas oseti da je obmanut i prevaren, pa potraži drugu stenu.Stena je trebala da ostane stena, to talasi uvek kažu.
Ali sve je pokretno jače od onog nepomičnog.
Voda je jača od stene...