KRAH eSVETSKOG TRŽIŠTA???

Day 805, 14:47 • Published in Serbia Serbia • by dr.staja

Pozdrav poštovani eSugradjani. Znam da od mene očekujete da vas zasmejavam stripovima. Poslednje poglavlje o avanturama prvog eSrbina ću objaviti sutra, prekosutra. Danas, nažalost mnogo ozbiljnija tema.

Sigurno ste primetili da u poslednjih nekoliko dana vlada pravi haos na eSrpskom tržištu oružja. Cene i plate su pale do neverovatnih granica. Svaki dan je sve gore. Ne radi se niokakvom dampingu ili nekom drugom vidu ekonomskog rata, od strane spoljne sile, a protiv eSrpskog tržišta. Nije samo eSrbija u problemu. Ovaj fenomen je globalnog karaktera. Tržišta svih većih zemalja su pogodjena. Negde je situacija malo bolja, negde je malo lošija. Po sredi je posrtanje ekonomskog modula eRepublik-a.

Sprema li se krah eSvetskog tržišta? Dolazi li nam e1929?



eTržište.

Tržište eRepublik-a je uradjeno po modelu potpuno liberalnog kapitalizma. Fabrike su u rukama privatnika, postoje i državne, vojne firme. Država propisuje poreze, carine i minimalac. Sve ostalo je na vlasnicima fabrika. Imaju potpunu slobodu ponašanja na tržištu. Nema ograničenja. Na ovakvom tržištu, vlada samo jedan zakon. Zakon ponude i potražnje. U slučaju ozbiljnog disbalansa izmedju ove dve stvari, tržište pada u haos.

U eSvete postoje tri privredna sektora. MANUFACTURING, LAND i CONSTRUCTIONS. CONSTRUCTIONS sektor proizvodi bolnice i odbrambene štitove, koje kupuju samo države. Takodje, proizvodi kuće, koje su skupe i relativno se malo prodaju, te tako imaju mali uticaj na dešavanja na svetskom tržištu. Sa druge strane, MANUFACTURING i LAND praktično čine eTržište. Posebno se izdvajaju oružje i gvoždje, koji učestvuju sa preko 90% u ukupnom prometu na tržištu. eSvetska ekonomija u potpunosti zavisi od proizvodnje i prodaje oružja i gvoždja. Zbog toga ću se u ovoj analizi fokusirati na tržište ova dva proizvoda.

Problem.

Problem se prosto i jasno zove HIPERPRODUKCIJA.

Hiperprodukcija je prekomerna proizvodnja dobara, koja do te mere remeti balans ponude i potražnje, da izaziva pad cena proizvoda ispod minimalne realne tržišne cene. Minaimalna realna tržišna cena je ona, ispod koje se vlasnicima fabrika ne isplati da posluju. U eSvetu ima mnogo fabrika oružja. Njihova proizvodnja daleko nadmašuje potrebe tržišta, osim u vreme najžešćih ratova.

U poslednja dva meseca, u igru je ušlo oko 140.000 novih igrača, po statistikama igre. Priliv ovolikog broja igrača znači mnogo nove radne snage, što bi trebalo negativno da utiče na visinu plata. To, takodje znači i otvaranje novih fabrika i pogoršavanje problema hipreprodukcije.

U isto vreme, desio se novi svetski rat. Borbe su bile žestoke, a potrošnja oružja ogromna. Potražnja je kompenzovala ogromnu proizvodnju. Zbog ove činjenice, cene i plate u MANUFACTURING sektoru su rasle, a eSvetska ekonomija delovala stabilno.

Medjutim, sa prvim zatišjem u ratu, za samo nekoliko dana, zalihe oružja su se toliko nagomilale, da su izazvale drastičan pad cena, a sa njima i plata u MANUFACTURING sektoru. Dok ovo pišem, cena Q1 oružja u eSrbiji je 5.12 RSD, a plata za manu skil 5 je smešnih 9 RSD. Cena oružja je pala za vise od dinar u odnosu na ratno vreme. Plate su pale za 3 do 7 RSD u zavisnosti od skila.

Neću da vas zamaram statistikom iz drugih zemalja. Situacija je svuda slična i nimalo ružičasta.

LAND sektor se još uvek drži. Mada su cene sirovina počele da padaju. Sa njima, naravno i plate kreću nizbrdo.

Objašnjenje.

Zbog čega je MANUFACTURING sektor uvek prvi na udaru? Zašto cene gotovih proizvoda i plate u ovom sektoru, osciluju mnogo više od cena sirovina i plata u LAND sektoru? Zato što je MANUFACTURING sektor pod direktnim uticajem dnevnih zbivanja, količine ratova, da se tako izrazim. Dok traju ratovi, proizvedeno oružje se prodaje, zalihe se ne stvaraju i sektor je stabilan. Otvaraju se nove fabrike, jer je ovo idealno vreme za tako nešto. Medjutim, čim ratovi prestanu, ponuda postaje mnogo veća od potražnje. Počinje gomilanje zaliha, cene padaju. Sa nižim cenama, poslodavci su prinudjeni da spuštaju plate. Uslovi poslovanja postaju sve teži i na kraju, nemogući. Fabrike počinju da se zatvaraju. Zatvaranje fabrika rezultuira još većim padom plata.

Za sve ovo vreme LAND sektor je „sakriven“ iza MANUFACTURING sektora. Vlasnike LAND kompanija ne zanima, da li se gotovi proizvodi prodaju ili ne. Njih zanima, da li MANUFACTURING fabrike rade, jer njima prodaju sirovine. Gomilanje gotovih proizvoda, oružja, nije njihov problem. Sve dok imaju kome da prodaju sirovine, cene i plate su stabilne, ceo sektor je stabilan. Tek kada se situacija toliko pogorša, da dovede do masovnog zatvaranja MANUFACTURING firmi, LAND sektor počinje da trpi. Bez kupaca sirovina, LAND kompanije propadaju po istom modelu kao i MANUFACTURING kompanije. Zalihe se gomilaju, cene i plate padaju, kompanije se zatvaraju. Krah.

Do potpunaog prestanka proizvodnje nikada neće doći. Samo zatvaranje kompanija je početak ozdravljenja tržišta. Sa manje kompanija koje proizvode, ponuda i potražnja ponovo ulaze u balans. Prodaju se nagomilane zalihe. Kada se one prodaju, cene i plate počinju da rastu. Kompanije ponovo počinju da se otvaraju. Neko vreme sve izgleda ružičasto. Ali već kroz nekoliko dana, hiperprodukcija opet počinje i ceo ciklus se ponavlja.

Ovo vreme, koje sam pomenuo, za koje trebe prodati nagomilane proizvode, oružje, u uslovima relativnog mira, može da potraje. To je vreme, kada je tržište na samom dnu. Gradjanima eSveta bi se moglo dogoditi, da za to vreme budu prinudjeni da rade za minimalac. Ili da uopšte ne mogu da nadju posao. Mislim da se ovoliko daleko, ipak neće otići. Nove kompanije se otvaraju u svakom trenutku, čak i kada je najgore vreme za to.

Izgleda da je ogroman priliv igrača u poslednje vreme, zadao poslednji, smrtonosan udarac već posrnulom eRepublik ekonomskom modulu. Bez konstantnih i žestokih ratova, on je osudjen da se vrti u začaranom krugu uništenja i ponovnog radanja.

Ovu lošu situaciju, dodatno pogoršava još jedan faktor. U eSvetu, kompanije se kupuju za virtuelni novac. Svako ko ima 25 do 30 golda, može da otvori MANUFACTURING kompaniju. Bez želje da ikoga omalovažavam, moram da dodam, da mnogi eBiznismeni ne znaju da se ponašaju na tržištu, a sudeći po onom što sam video, rekao bih da im ni računica ne ide od ruke. Ako uopšte, bilo šta računaju. Svojim nerazumnim potezima, čine štetu i sebi i konkurenciji. Ali svako ima pravo da se oproba u eBiznisu, tu se ništa ne može učiniti.

REŠENJE.

Jedno od rešenja bi bili konstantni i neprekidni svetski ratovi. Ne znam koliko je ovo moguće. eDržavama je potrebno vreme izmedju ratova, da se reorganizuju i prikupe novac za nove pokušaje otimanja tudjeg. Uostalom, problem je ekonomske prirode, pa rešenje ne treba tražiti na drugim poljima.

Drugo rešenje je ono koje svi željno iščekujemo. Novi ekonomski modul, koji će imati mehanizme za sprečavanje hiperprodukcije ili bar za ublažavanje njenih posledica. Ovo će verovatno biti implementirano kroz veće mogućnosti države, da utiče na stanje stvari na sopstvenom tržištu.

Gospodo eBogovi, podarite nam novi ekonomski modul. Ovaj je očigledno postao neupotrebljiv. Dozvolite nam da i dalje uživamo u ovoj divnoj igri.