Kolektivna Selidba

Day 956, 05:22 • Published in Serbia Serbia • by Nikola911

Danas sam odlucio da cu se preseliti.Osecam da mi se blizi kraj eZivota.
Odlazim iz Liaoniga.
Dosao sam kao mlad u potrazi za srecom i boljim ezivotom.Provodio dane i noci u tamnim
rudnicima daleke srpske zemlje.Stekao puno,iako mi nije toliko trebalo.

Neki kazu da covek posle nekog vremena oseti potrebu da se vrati.Da bude tu,gde je poceo.Da
tu i zavrsi.Sve sto imas,ne mozes poneti sa sobom.To ostaje.Da li si ga koristio i uzivao
ili ne,potpuno je nebitno.Sve ostaje,ti odlazis.
Potrosih malo svoje ustedjevine za crne dane (ratno stanje) posto vidoh da od rata nece
biti ni R,i uzoh kartu za svoj rodni kraj.
Ostavio sam sve sto imam.Poslednji put sam video moju Q5 Vilu.



I nju sam stekao posteno.U rudniku.Svakim danom sve vise i vise radio.I evo je,moja
je.Steta sto je vise nikada necu videti.Ali ce je vec neki dobar covek iskoristiti.

Cekao me je pun aerodrom.Puno ljudi,svi negde zure.Jedino ja idem polako.Na svom poslednjem putu.
Ljubazna sluzbenica me je upita: " Koliko karata ?
Ja odgovorih: 1,za Juznu Srbiju.
Zbunjeno me je gledala.Zar necete 2.Mislila je da opet idem da glasam ili nesto slicno.
Ne,samo 1."



Ukrcah se u avion.Let je dugo trajao.Nije bilo bas naporno,cak stavise prijatno sam se
osecao po povratku.



Stigoh na Niski aerodrom.



Nije bilo ni priblizno toliko ljudi kao u Liaoningu.Samo ja,i jos nekoliko ljudi.Kao i
Nis.Bio je poluprazan.Svi su otisli tamo.Retko ko da je ostao.
Napokon stigoh kuci.Ali umesto Q5 Vile,cekala me je trosna Q1 kucica,u koju dugo niko nije
krocio.Ali to je moj dom.



Tu sam se eRodio,tu cu i eUmreti.