Join the new world

Razgovor Dejana Lučića sa Aleksandrom Mitrovićem Metanojom, magistrom psihologije iz Beograda o svetskoj zaveri farmaceutske mafije protiv čovečanstva.



* Da li, pored ulja od konoplje, postoje još neki prirodni lekovi protiv kancera i zbog čega su oni zabranjeni?

- Zato što se prirodni lekovi – koji postoje – ne mogu patentirati, što znači da farmaceutske kompanije ne mogu imati profit od takvih prirodnih a nepatentiranih lekova, oni su zabranjeni. Problem je sistemske prirode i zadire u srž liberalnog modela kapitalizma.

Na primer, Administracija za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država (Food and Drug Administration – FDA), koja je deo izvršnih ministarstava vlade Amerike (deo Ministarstva zdravlja, obrazovanja i socijalne politike), zadužena je, između ostalog, za odobravanje upotrebe lekova u toj zemlji.

Laboratorijske analize koje USFDA sprovodi kad su u pitanju lekovi za kancer nemaju za cilj da utvrde delotvornost i neškodljivost takve vrste terapije protiv tumora. Da je cilj utvrđivanje delotvornosti i neškodljivosti USFDA bi morao, pre svega, da zabrani upotrebu citostatika u lečenju kancera. Ali, USFDA kod odobravanja lekova utvrđuje samo smrtonosnu dozu leka za kancer.

Prema tome, USFDA prilikom ispitivanja lekova za rak utvrđuje dve stvari: dozu leka koja će usmrtiti 50 posto pacijenata, i korisnost leka po pacijenta – koja obično ne premašuje 9 posto! To znači da će odobriti lek od koga ima koristi samo 9 pacijenata od njih stotinu. Pri tome, ova organizacija „korisnost” leka definiše kao blago poboljšanje, ili pak privremeno smanjivanje veličine tumora.

Pored toga, Džejms Godard i dr Herbert Lej iz USFDA su pred Udruženjem farmaceutskih proizvođača i Senatskim odborom svedočili o neverovatnim zloupotrebama i prevarama koje se događaju prilikom testiranja lekova: pacijenti koji preminu tokom testiranja lekova, koji napuste bolnicu ili odustanu od testiranja – ne prijavljuju se u dokumentaciji, a pacijenti koji se pojavljuju u dokumentaciji uopšte nisu ni bili prisutni u bolnici tokom testiranja leka!

Većina kliničkih studija o lekovima zapravo su falsifikati i prevare. U jednoj USFDA studiji otkriveno je da je svaki peti lekar koji je bio uključen u ispitivanje učinaka novih lekova zapravo izmislio i falsifikovao podatke, jer je za to dobio novac od farmaceutske industrije. Farmaceutske kompanije plaćaju do 1.000 dolara po pacijentu lekarima za testiranje njihovih lekova, što omogućava onima koji su uključeni u testiranje medikamenata da godišnje zarade milione dolara.

Dr Džudit Džons, bivša direktorka Ureda za praćenje učinaka novih lekova u USFDA, priznala je da farmaceutske kompanije, kad dobiju nepovoljne izveštaje sa testiranja – takve ne objavljuju, već odbačene lekove daju drugim ustanovama na testiranje sve dok ne dobiju licencu za taj lek.

To nam govori da je većina lekova protiv kancera koje odobrava ova organizacija zapravo nedelotvorna i škodljiva po zdravlje, čak i smrtonosna. Znate, iza svega stoji profit, i to profit USFDA kao dela izvršne administracije vlade SAD-a, te profit farmaceutske mafije koja plaća skupe protokole USFDA.

Prema istraživanju „USA Today, USFDA je leglo korupcije, jer su lekari koji su unajmljeni od strane vlade da savetuju o sigurnosti, delotvornosti i neškodljivosti lekova, finansijski povezani sa farmaceutskom industrijom, bilo da su plaćeni od strane farmaceutske industrije ili su u posedu deonica ovih kompanija. Reč je o sistemskoj korupciji i sukobu interesa.

Dovoljan dokaz za to su i sledeće činjenice. Prvo, USFDA protokoli za testiranje lekova su veoma skupi i njih mogu platiti samo velike farmaceutske kompanije. Time se stvara monopol u proizvodnji lekova, jer male i nezavisne kompanije nemaju novaca da plate takve protokole.

Drugo, prirodni proizvodi se ne mogu patentirati. Kako možete patentirati vodu ili vazduh koji dišete? To je nemoguće. Mogu se patentirati samo proizvodi, u ovom slučaju lekovi, koje je čovek izmislio i načinio.

To su razlozi zbog čega je USFDA 1. septembra 1971. godine zabranila ma kakvo testiranje, promovisanje, prodaju i upotrebu leatrila ili vitamina B17 u SAD. Ne samo da je tamo zabranjena upotreba leatrila ili vitamina B17, već se konfiskuju i knjige i filmovi o tome, te se zatvaraju građani koji održavaju javne skupove na ovu temu, a na robiju se osuđuju lekari koji leče kancer vitaminom B17. Na sve načine se želi zabraniti istina, bilo kakva informacija o lečenju raka lekovima koji nisu patentirani od strane USFDA i farmaceutske mafije.

* Da li je u Americi zabranjena samo proizvodnja leatrila, ili se pacijentima zabranjuje i da ga koriste po svojoj volji? Da li se oboleli od raka u toj zemlji primoravaju da se leče isključivo hemoterapijom?
- Pored toga što je u SAD-u zabranjen leatril ili vitamin B17, strogo je zabranjeno i da sami pacijenti slobodnom voljom odluče koji će lek protiv tumora koristiti. Zabranjeno je sve što ne donosi profit za USFDA i farmaceutsku mafiju, a posebno ono što može ugroziti takav profit – što je, dakle, delotvornije u lečenju od patentiranih lekova.

Poznat je slučaj deteta koje je obolelo od leukemije, Čada Grina, koga su roditelji kidnapovali i odveli iz Masačusetsa u Meksiko na lečenje leatrilom ili vitaminom B17, ne bi li sprečili vladine službenike da primoraju njihovo dete da se podvrgne hemoterapiji.

U drugom slučaju, protiv Džejmsa i Doni Navara, roditelja četvorogodišnjeg dečaka koji je oboleo od malignog tumora na mozgu, socijalna služba SAD-a je na osnovu prijave onkologa podnela tužbu zbog zlostavljanja deteta samo zato što nisu dali da se njihovo dete podvrgne hemoterapiji. Džejms Navaro je izjavio da od njegovog deteta ne bi ostalo ništa posle takvog zastrašujućeg tretmana kao što je hemoterapija.

Džejms i Doni Navaro su nameravali svog sina da odvedu na alternativno lečenje kancera antineoplastonima u Istraživački institut Stanislava Burzinskog u Hjustonu, ali je USFDA, zamislite sad ovo, zabranila da dr Burzinski primi njihovo dete na lečenje, pre nego što bude podvrgnuto hemoterapiji! Razlog tome je što hemoterapija u potpunosti uništava zdrave ćelije i imunitet, a takvo stanje uništenog zdravlja ništa više ne može popraviti.
Znate, takva vrsta zabrana i ograničavanja ličnih sloboda ne samo da je kršenje osnovnih ljudskih prava, prava na slobodu i život, već je i moguća samo u totalitarnim režimima. Dovoljan dokaz kriminalne pozadine američkog društva jesu i sledeće činjenice.

Čuveni dr Kanematsua Sugiure, Japanac koji je radio u Memorijalnom centru za kancer „Sloun-Ketering” na Menhetnu i koji je bio u toj meri pošten i stručan da u njegove rezultate nije bilo nikakve sumnje, u periodu između 1972. i 1977. godine temeljno je testirao efikasnost leatrila ili vitamina B17 u lečenju kancera. Rezultati su bili zapanjujući. Leatril ili vitamin B17 pokazivao je mnogostruko veću delotvornost od tradicionalne hemoterapije i radioterapije, a da pritome nije uopšte bio škodljiv!
Dr Sugiure je na završetku laboratorijskih eksperimenata izneo pet zaključaka: leatril zaustavlja metastaze ili širenje kancera, smanjuje i sprečava rast tumora, poboljšava opšte zdravstveno stanje, umanjuje bolove i deluje kao prevencija protiv raka. Za razliku od eksperimenata leatrilom ili vitaminom B17, treba imati u vidu da dr Sugiure nikada nije zabeležio potpuno povlačenje tumora tokom mnogobrojnih svojih eksperimenata sa citostaticima i hemoterapijom, a pored toga – citostatici su usvojeni kao tradicionalna terapija za lečenje kancera.

To dovoljno govori u prilog činjenici da hemoterapija ne leči kancer, već uništava imunitet koji treba da se izbori za tumorom, a u potpunosti uništava i zdrave ćelije. A pravi lek se prikriva i zabranjuje. Sigurno se pitate zbog čega? U kakvom ludom svetu to živimo?


Dinastija Rokfelera

* Da li je dinastija Rokfeler umešana u zabranu leatrila ili vitamina B17 i na koji način?
- Na čelu upravnog odbora Memorijalnog centra za kancer „Sloun-Ketering” nalazi se dinastija Rokfeler koja kontroliše i zastupa interese farmaceutskih kompanija. Ovaj Centar finansiraju Rokfelerova fondacija i federalna vlada.

U vreme eksperimenata dr Sugiure na čelu Upravnog odbora nalazila su se čak trojica pripadnika dinastije Rokfeler: Viljem, Lorens i Džejms Rokfeler. Džon D. Rokfeler Stariji i njegov sin počeli su davati donacije Memorijalnom centru, te su poklonili zemljište za izgradnju nove zgrade.

Otuda je Memorijalni centar oduvek bio pod upravom i kontrolom bankarske pseudoelite, pre svega Rokfelerovih, ali su i Morganovi držali značajne pozicije. Reč je o bankarskim porodicama koje na čelu sa dinastijom Rotšild kontrolišu i Federalne rezerve, Centralnu američku banku, a time i čitavu ekonomiju Amerike. Jer, čiji hleb jedete, njegovu pesmu pevate.

Bankarskoj eliti nije se dopala ideja da izgube milione dolara profita od prodaje citostatika, a ponajmanje im se dopadala ideja da se pronađe prirodni lek za kancer koji farmaceutske kompanije ne mogu da patentiraju.

Tu za njih postoji još jedan ozbiljan problem. Henri Kisindžer, jedan od glavnih ideologa desnog krila bankarske pseudoelite koju čini dinastija Rokfeler, kao državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država napisao je Memorandum za nacionalnu bezbednost 200 ili plan za depopulaciju, redukciju stanovništva čitave planete. U memorandumu se otkriva prioritet američke spoljne politike: „Smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike„.

U tu svrhu se masovno koriste kontaminirane vakcine, ali i zabrana svih prirodnih načina lečenja kancera. Zašto? Pogledajmo statistiku, pa će nam sve biti jasno. Svaki treći čovek tokom života oboli od raka. Svake godine u svetu od ove boljke umre 5 miliona ljudi, a u Srbiji oko 20.000. Jedno dete sedmično u Srbiji umre od kancera, a 6.000 ljudi mesečno. U Sjedinjenim Američkim Državama godišnje umre preko pola miliona ljudi.

Ne samo da širenje raka, kao navodno neizlečive bolesti, predstavlja ogroman profit za farmaceutsku industriju, već je i u interesu bankarske pseudoelite čiji je cilj smanjenje stanovništva, a time i smanjenje broja onih koji bi bili na teretu socijalnog i penzijskog osiguranja.

Dr Elizabet Stoker i dr Lojd Šloen, biohemičari iz Memorijalnog centra „Sloun-Ketering” potvrdili su rezultate dr Sugiure. Dr Šloen je u laboratorijskim uslovima čak dodavao enzime za razgradnju proteina, kao što se to čini u protokolima lekara koji upotrebaljavaju leatril ili vitamin B17 za lečenje kancera i dobio je 100-postotnu delotvornost, izlečenje od kancera kod eksperimentalnih albino-miševa.

To je već bio razlog za paniku Upravnog odbora Memorijalnog centra na čelu sa dinastijom Rokfeler. Upravni odbor je odlučio da na sve načine opovrgne sve one rezultate istraživanja koji su pokazivali da leatril ili vitamin B17 uspešno leči rak.

Beno Šmid je bio u vreme eksperimenata dr Suigiure potpredsednik Memorijalnog centra „Sloun-Keteringa”. On, kako pretpostavljate, nije ni lekar ni biohemičar, već bankar. Bio je bliski prijatelj Lorensa Rokfelera, člana Upravnog odbora Memorijalnog centra, koji se u to vreme nalazio na čelu Nacionalnog odbora savetnika predsednika Amerike za borbu protiv kancera.

Njihov glavni zadatak bio je da prikupe milijarde dolara od poreza za istraživačke centre poput Memorijalnog centra „Sloun-Ketering”, te da opovrgnu sve eksperimentalne nalaze koji su govorili u prilog delotvornosti leatrila ili vitamina B17 u lečenju kancera. To su i uradili. Prevara je bila već unapred isplanirana. U Katoličkom medicinskom centru u Kvinsu u Njujorku, pod nadzorom dr Danijela Martina, urađen je eksperiment koji je opovrgao rezultate dr Sugiure.

U časopisu „Science” dr Martin je pošteno priznao da njegovi eksperimenti nisu bili namenjeni naučnicima, niti su imali za cilj da pomognu pacijentima obolelim od kancera, već je glavna srvha eksperimenata bila da se obori teza da je leatril ili vitamin B17 delotvoran u lečenju kancera i tako pomogne dinastiji Rokfeler i Beno Šmidu, kao tadašnjem potpredsedniku Memorijalnog centra.

Sve je bilo spremno za prevaru. Eksperimentalni subjekti su bili miševi. Ali, zamislite sad ovo, eksperiment je bio osmišljen tako da niko nije smeo znati koji su miševi tretirani leatrilom, a koji nisu, izuzev dr Martina – da ne bi, kojim slučajem, dr Sugiure, koji je pristao da učestvuje u eksperimentu, telepatijom uticao na miševe i na taj način ih izlečio od kancera!

I pored suludog eksperimentalnog nacrta, dr Sugiure je odmah pogodio u kojim kavezima su se nalazili miševi koji su bili tretirani leatrilom, jer su ti miševi bili živahniji. I ovaj eksperiment je potvrdio da su eksperimentalni subjekti, u ovome slučaju miševi koji su bili tretirani leatrilom ili vitaminom B17, imali umnogome manje tumore od kontrolne grupe koja nije bila tretirana leatrilom ili vitaminom B17.

Uprava Memorijalnog centra Sloun-Ketering, na čelu sa Rokfelerovima, odlučila je da odbaci i rezultate ovog eksperimenta, jer su jasno govorili u prilog delotvornosti leatrila ili vitamina B17. Ali, zamislite koji su razlog za odbacivanje naveli: eksperiment je odbačen zato što je dr Sugiure pogodio koja je grupa miševa bila eksperimentalna, što znači tretirana leatrilom ili vitaminom B17, te rezultati eksperimenta moraju biti odbačeni, jer je dr Sugiure mogao na telepatski način uticati na smanjivanje tumora kod njih.

Međutim, i to je bila laž, jer je dr Martin priznao da nije sve miševe iz eksperimentalne grupe držao u istom kavezu, već ih je pomešao sa miševima iz kontrolne grupe u drugom kavezu, tako da ni teorijski dr Sugiure nije mogao telepatski uticati na zdravlje miševa. Prevara nije uspela, te su zbog toga rezultati eksperimenta odbačeni.

Upravni odbor Memorijalnog centra „Sloun-Keteringa”, na čelu sa Rokfelerovima, odlučio je da nastavi sa eksperimentima sve dok ne dobije željeni nalaz, a to je da je leatril ili vitamin B17 u potpunosti nedelotvoran u lečenju kancera. Da bi imali bolji nadzor nad testiranjem ovog vitamina, Upravni odbor Memorijalnog centra je odlučio da sledeće eksperimente sa miševima, na čelu sa dr Martinom, uradi u laboratorijama samog Memorijalnog centra.

Eksperimentalni nacrt je bio pripremljen da bi se dokazalo da leatril ili vitamin B17 nema nikakvog učinka na lečenje kancera.

Trebalo je, naime, utvrditi kakva je delotvornost leatrila u odnosu na rastvor soli koja nema nikakvog efekta na smanjivanje tumora. Zamislite sad ovo, eksperimentalni miševi su bili izmešani sa kontrolnim miševima tako da tehničari više nisu mogli da razlikuju koji su eksperimentalni, a koji kontrolni miševi. Rezultati su pokazali da je rastvor soli smanjio tumor kod 40 posto miševa, što je nemoguće, a leatril samo kod 25 odsto miševa.

Ovaj, u potpunosti lažirani eksperimentalni nalaz poslužio je dinastiji Rokfeler, na čelu Memorijalnog centra „Sloun-Ketering”, da odbaci leatril ili vitamin B17 kao delotvoran i neškodljiv način lečenja kancera. Naravno, rezultati eksperimenta su bili već unapred namešteni samim eksperimentalnim nacrtom.

Takvo suludo ponašanje predstavlja genocid prema milionima ljudi koji svake godinu umru od kancera, a za taj genocid direktno su odgovorni oni koji su falsifikovali eksperimentalne nalaze – Upravni odbor Memorijalnog centra „Sloun-Ketering” na čelu sa dinastijom Rokfeler.

Dr Sugiure je ostao pri svojim eksperimentalnim dokazima da leatril ili vitamin B17 uspešno leči kancer. A rezultati nameštenog eksperimenta dr Martina u laboratorijama Memorijalnog samo su potvrdili raniju odluku USFDA – da od 1. septembra 1971. godine zabrani ma kakvo dalje testiranje, promovisanje, prodaju i upotrebu leatrila ili vitamina B17 u Sjedinjenim Američkim Državama. Ludilo bankarske pseudoelite je dostiglo svoj vrhunac.

Leatril ili vitamin B17 je i danas zabranjen u ovoj državi kao štetan po zdravlje i otrovan. Zbog toga Amerikanci oboleli od raka masovno idu na tretmane leatrilom ili vitaminom B17 u Meksiko, u Tihuanu na samoj granici sa Kalifornijom.

Tu se nalazi klinika „Oasis of Hope Hospital” čiji je predsednik dr Francisko Kontreras, a koju vode dr Ernesto Kontreras i dr Harold Maner. Meksiko je legalizovao upotrebu leatrila ili vitamina B17 nakon detaljnog testiranja u vojnim bolnicama, a to su učinile još 22 države sveta.

Među tim državama se – ne nalazi Srbija. Zbog toga u našim klinikama nećete pronaći delotvorne i neškodljive prirodne načine lečenja kancera, već samo tradicionalne metode: hemoterapiju, radioterapiju i hirurško odstranjivanje tumora.

vestinet