Join the new world

Drugovi i drugarice komunisti, i vi koji to niste.

Mnogi ljudi ne mešaju eRep sa RL, ali, hteli to oni ili ne, njihov RL se meša sa eRepom, odnosno njihov karakter i u igri ostaje onakav kakav je i u stvarnom životu. Germanski narodi su se uvek odlikovali radom, redom i disciplinom, ta disciplina ih ni u igri nije zaobišla.

Tako sam svojevremeno kao politički disident u svojoj domovini, putujući eSvetom, davajući nesebičnu podršku slobodoljubivim drugovima i njihovim oslobodilačkim pokretima, došao i u Belgiju.

Desilo se to sasvim slučajno i nenadano, kada sam sa samo par dinara u džepu osvanuo u do tada srpskoj regiji Istočna Engleska, a od tog trenutka britanskoj regiji i od kada više nije bilo mesta za mene u mojoj naseobini, morao da tražim drugi dom. Sa šakom dinara mogao sam kupiti nešto hrane i kartu do Belgije, i tako je počelo novo poglavlje u mom eŽivotu.

Kako sam naselio Flandriju, odmah sam aplicirao za belgijsko državljanstvo i bacio se na političko delovanje prosipajući komunističku propagandu, koja nije ostala neprimećena i koju je belgijska vlada doživela kao jako opasnu po belgijski nacionalni interes. Nisam mnogo čekao da belgijska ministarstva za unutrašnje i spoljne poslove otvore moj dosije pod nazivom "djole1122 PTO'er".

Kako su me slali od ministarstva do ministarstva iz raznih razloga vezanih za odobravanje mog državljanstva, ubrzo sam shvatio da verovatno neću nikad dobiti državljanstvo od tadašnje vlade. Okrenuo sam list i otvoreno sam nudio mito i obećavao siguran glas na predstojećim izborima predsedniku, i ministrima u vladi, i pored pozamašne sume zlata, nisam naišao na razumevanje.

A onda sam se setio kao to srbi rade i priklonio se opoziciji verujući da će oni uraditi sve kako bi potkopali poziciju i ugrozili stabilnost vlade odobravajući mi državljanstvo, ali ni kod njih, sa pozamašnom sumom zlata nisam mogao naći zajednički jezik. Bez obzira što je njima u cilju da obore vlast i dođu na poziciju, belgijski zakoni su jednaki za sve i moraju se poštovati po svaku cenu, pa i po cenu da opozicija nikad ne dođe na vlast.

Ni moje fenomenalno poznavanje flamanskog jezika nije davalo na značaju, istina nisam ni imao priliku a nisam ni mogao pokazati to svoje znanje, jer je kod njih između flamanskog, francuskog i nemačkog jezika preovladao kompromis pa je u službenoj upotrebi ostao engleski jezik.

Tih su dana, ministri inostranih poslova bili moji najbolji drugari, i dok sam kod njih prolazio kroz sito i rešeto dve sedmice, sasvim neprimetno sam ih izložio svojoj komunističkoj propagandi i političkim idejama koje sam im podsvesno servirao u glavu i koje su verovatno presudne bile u donošenju odluke da mi se konačno odobri državljanstvo.

Od trenutka dobijanja državljanstva nije prošao ni minut, a ja sam postao član Belgijske Komunističke Partije, kao i član Belgijske Armije, gde mi je strogo skrenuta pažnja, da šta god radio, nikako ne pominjem "24 časa" ili broj "24" uopšte i da se zbog toga izbacuje iz armije. Verovatno zbog belgijskog RL kompleksa, i njihovog, sve ukupno dvadesetčetvoročasovnog učešća u Drugom svetskom ratu.

Kao kvalitetan kadar zbog svojih proleterskih ideja u BKP kandidovan sam za parlament za regiju Flandrija, a kako je BKP vladajuća partija, ušao sam i u belgijsku vladu i tako postao član diplomatskog kora Belgije. Tokom izbora desilo se nešto, na moje opšte zaprepaštenje, dakle nije se desilo ništa od onoga što se u Srbiji obično dešava 25. u mesecu, kupovina glasova. Čak i da se neko usudi pa pokuša da kupi glas, bio bi osuđen od celog društva, birača, pozicije i opozicije, i više nikad nebi bio kandidovan ispred bilo koje partije.

Prosto neverovatno.

Kao kandidat sa ubedljivo najvećim brojem glasova u svojoj partiji i u Flandriji uopšte, postao sam i kongresmen, a kada sam dobio nagradno zlato, zamoljen sam da dobijeno zlato doniram u Nacionalni trezor. Izražavao sam negodovanje, ali kad sam video spisak donacija, nije bilo kongresmena da nije donirao svoje zlato za nacionalni interes, pa sam tako i ja izražavajući bojazan za potrošnjom zlata, donirao i svoje zlato.

Nacionalni trezor, na takav način uređenoj državi je to i zaslužio.

Sada uživam kao bubreg u loju, u debeloj plati i udobnoj fotelji u kojoj ću kad me zalije naredna plata, verovatno i korenje pustati.

Cela ova priča me navodi na zaključak, kada bi i mi srbi bili kao belgijanci, gde bi nam kraj bio, na istoku ili na zapadu.