Join the new world

Imate ispit? Kontrolni ili pismeni zadatak? Test za vozački ispit? Bilo kako bilo ispred vas je knjiga sa pozamašnim štivom koje trebate pročitati, a da bude još teže, i zapamtiti.

Konstantno se u celom svetu vode istraživanja kako što bolje i što lakše učiti. Većina njih pokazala je da pretrpavanje mozga informacijama nikako ne pomaže, tako da se čitanje iznova i iznova više ne preporučuje. U daljem tekstu prikazaću vam jedan od načina koji je mnogima pomogao i pokazao se kao veoma uspešan! On sadrži pet koraka čijim ćete se pridržavanjem približiti boljim ocenama, bržem pamćenju i samim tim lakšem učenju. Evo kako taj program ustvari izgleda:

1. Pregled
Pregled ili pregledno čitanje čine proces u kome se upoznajete sa štivom pre nego što pređete na detalje. Dobra metafora za ovo je priča o čoveku koji dolazi u nepoznati grad, pa pre nego što krene da luta ulicama penje se na obližnji breg sa koga se vidi panorama grada. Tako će brže uočiti upečatljive građevine (crkve, bulevare, hotele… ) pomoću kojih će se kasnije, kada uđe u grad, lakše orijentisati. Da bi došli do ‘upečatljivih građevina’ knjige tj. pregleda štiva potrebno je da prvo:

pročitate predgovor, tu ćete saznati sažetu suštinu knjige kao i informacije o njenom nastanku.
na krajevima poglavlja često znaju da budu dati kratki opisi iliti rezime. Pročitajte ih odmah nakon predgovora.
preletite štivo, pročitajte naslove i po neku rečenicu. Ako su prisutne slike, obratite na njih posebnu pažnju jer to su najčešće brze i konkretne informacije koje vam kasnije mogu poslužiti kao jako dobri podsetnici.

2. Postavite pitanja
Pre nego što ste započeli čitanje, uzmite papir i olovku i postavite nekoliko pitanja čiji bi odgovori ukratko opisali celu knjigu. Neka to budu kratka, konkretna pitanja (šta? ko? gde? kada? kako? ) čije ćete odgovore zapisivati kada na njih budete nailazili. Ovim ćete dobiti:

bolju koncentraciju, jer mozak većine ljudi mnogo lakše pamti činjenice nego opis radnje.
veću motivaciju za čitanjem, jer postavljanjem pitanja pokazujemo lično neznanje u odnosu na štivo i sa nestrpljenjem tragamo za odgovorima autora.
kratki, lično ispisani, skelet knjige koji će vam biti od velike koristi kao asocijacije u kasnijem preslušavanju.


3. Čitanje
Ako želite da postignete što bolje rezultate tj. što bolje zapamtite pročitano treba da se pridržavate ovih pravila:

koncentracija: uozbiljite se, ukonite sve što vam može odvući pažnju (telefon, radio, hrana… ), nađite što tvrđu stolicu i čitajte što brže možete.
pronađite ‘ključnu misao’. To se događa na početku čitanja, morate se tako skoncentrisati da pokušate uhvatiti glavnu misao autora. Ona je ključ i osnova nastanka cele knjige. Ako nju ne pronađete, nastavak čitanja biće vam potpuno besmislen.
podvlačenje i označavanje. Možete koristiti fluorescentne markere koji ističu tekst ili jednostavno hemisku olovku, naravno ako to knjiga dozvoljava. Bitno je da podvlačite samo ono što treba zapamtiti (ono s čim se tek upoznajete a ne ono što već znate) i ono što želite da bude upadljivo tako da pri ponavljanju ne morate da čitate ceo pasus iznova. Ne podvlačite više od onoga što je uistinu potrebno!
budno čitajte. Konstantno podsećajte sebe da želite da razumete i da želite da zapamtite. Tako ćete sve vreme aktivno učestvovati u procesu registrovanja, memorisanja informacija.
slike, tablice, prikazi. Potrudite se da što bolje zapamtite sliku/ tabelu i sve što je na njoj prikazano. To vam može biti od ogromne koristi jer slika često prikazuje mnogo više od onoga što stoji u pasusima.

4. Pamćenje
Kada završite sa čitanjem, zatvorite knjigu i svojim rečima pokušajte da objasnite šta je to autor hteo da kaže. Koristeći svoje reči pospešićete proces pamćenja i tako povećati uspešnost učenja. Ne učite napamet! Uzmite papir sa pitanjima koje ste ranije postavili. Na njemu su sada odgovori, misli, zanimljivosti, primedbe… Glasno ih izgovarajte, trudite se da što više svojih rečenica koristite u ponovnom odgovaranju na pitanja. Vašu misao ćete pamtiti skoro tri puta duže nego neku rečenicu iz knjige! Naravno ovo ne važi za stručne termine.

5. Ponavljanje
Svaki put kada nešto pročitate, trebalo bi da to isto odmah par puta ponovite. Tako sprečavate ono famozno ‘zaboravljanje posle jednog dana’ . Dalja ponavljanja dolaze malo kasnije, tačnije na 2, 8 i 30 dana. Ponavljanje gradiva u ovim vremenskim intervalima pokazalo se kao idealno oružje protiv zaboravljanja, ako već želite nešto da zapamtite na duže staze a nemate praksu (posao, nastavu… ) koja bi vas na to podsećala svakodnevno. Postavljajte sebi pitanja, prvo odgovarajte kratko i konkretno a kasnije proširujte svoje odgovore.

Pokušajte, neće vam trebati mnogo vremena da uvežbate ove korake, a kada vam postanu rutina uvidećete koliko ste samo slobodnog vremena i napora uštedeli. Ocene će biti bolje a vi zadovoljniji ličnim uspehom.