Kако сам умро

Day 1,514, 10:35 • Published in Serbia Serbia • by AdmiralSkaMolohov

Рођен сам у мирнодопско време,кад је био процват наше земље.Ал је то време прошло.Па су онда опет били ратови. Старци су нас гледали са сузама. У униформи и са пушкама. Не солунци, они више не живе у Србији. Ови што су у другом рату ишли стопама нације, братског суживота званог братство и јединство. Мој ујак, борац са плаката, сав у грудима, који се није знао осмехнути, заплакао је кад ме је видео и дуго стискао на грудима. Смешкао сам се јер сам знао да то себе грли.
Па после тога опет дилеме о умерености употребе силе, поделе по партијама и организацијама, нацијама, местима порекла. (То се није изгубило.) Омладина пише партијске и страначке пароле по зидовима грубе и не сасвим јасне као и њихови лидери. У суштини, они траже смисао, везиште у крајње неуређеној луци која се државом зове. Старији су радикалнији у пљуцкању на све што је ново,на све промене.
Ја сам отишао у рат као добровољац,као и већина из мог села…Као и моја браћа,оба млађа од мене...Оба јача,лепша и паметнија од мене...Ал сам се из рата вратио само ја…Боље да сам погинуо у некој од битака и остао јунак као моја браћа,саборци и хиљаде других људи који су остали тамо на крвавим поприштима битака…
За мене рат није завршен,још увек траје…На повратку кући у родно село у породични дом нико ме није сачекао..Станица пуста,улице мртве,само смртовнице по капијама…Идем тешко све ме сећа на неко боље време,на моју младост,сетим се браће…Ушао сам у двориште куће отац ме гледа ал ме невиди,мајка кад ме угледа удари у плач,приђе ми и удари пар шамара вичући да одем од куће и никад више недолазим…
Тако сам и урадио,сад лутам Србијом као пропалица човек без имена и части....Невреде ми сви моји ордени,сва моја одликованја мој чин мајора,моја официрска сабља...Ја сам умро онога дана кад сам отишао у рат,само то нисам знао...Не само ја већ цела Србија...
А ти странче што у Србију свратиш,запамти добро земља је ово Србина…