Ja, patriota...

Day 1,848, 03:51 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Mislio sam da opičim ovih dana neki zajebantski članak. Da se sprdam malko i sa pozicijom i sa opozicijom, iako sam ministar, jer čvrsto verujem u tekovinu demokratije, ali one prave, ne ove veštačke, koju nam nameću. Ove demokratije u kojoj nas tamo neki Britanci optužuju da smo rasisti, a onda, kada na njihovom stadionu bude razbijenih glava, i to glava igrača, mogu misliti kako im se tek navijači tuku, oni zabranjuju da se to emituje... Slobodo štampe, gde si nestala u toj demokratskoj tvorevini?

No, nije to tema onoga o čemu želim da pišem... Pisaću vam o onome što sam juče pročitao, pročitao i ostao zapanjen... Ne, ne pišem ovo da bih doneo nekakve političke poene bilo kome, jer sam, koliko vam god to čudno izgledalo, politčki totalno neutralan, glasam za ljude. Sutra UeS da postavi deda Obrada kao kandidata, zar stvarno mislite da ne bih za njega urgirao da postane CP? U tome se razlikujem od politički ostrašćenih, glasam i borim se za ljude, ne za stranke. Štaviše, ovo što sam pročitao ni ne mogu da dovedem u poziciju da celu stranku, koja god da je, optužim zbog toga. Stranke ne mogu odgovarati za postupke i privatna mišljenja svojih članova.

Ne želim ni da pljujem ljude koji su učestovali u onom logu. Ne mislim da su oni loši, daleko od toga, jednog od njih poznajem lično, sa drugim odvajkada imam mali, privatni, imagionarni "rat", ali nikada to nije prešlo granicu normale, čak mi je i simpatično kada se prepucavam sa njim. I mislim da su ipak dobri momci, samo malo zatrovani, kako stranim, tako i domaćim medijima... I, na sreću, nisu prošli strahote koje su prošli ljudi sa kojima, kako kažu, teraju šalu... Siguran sam da bi drugačije razmišljali da su, ne daj Bože, okusili taj gorak ukus izbeglištva, gubljenja najrođenijih ili gledanja doma u kojem si odrastao kako gori...

Da napomenem, još uvek ne znam, ali pretpostavljam da će ovo biti dugačak članak, ko ne želi, ne mora da čita, ne tražim ni glas, ni pretplatu, niti išta. Želim da ovim člankom, jednom za svagda, napišem ono šta mislim o toj celokupnoj situaciji koja nam se uvukla u ereplijski život. I to ne poslednjih dana, već je tu duže vremena...

Prvo bih želeo da se osvrnem na jedan komentar, na ono čuveno "boli me uvo za Kosovo, ja samo želim da živim lepo"... Sad zamišljam nekog seljaka kojem otimaju najplodniji deo njive, kako kaže "baš me briga za tu plodnu zemlju, važno je da imam kokoške, pa ću lepo živeti od prodaje jaja"... Smešno poređenje? A da li je? Zar vi stvarno mislite da su Amerikanci i ostali sateliti rešili da se uvuku na Kosovo samo zarad "humanitarne katastrofe"? Pa gde su bili kada je bio egzodus u Krajini? Isto je tako bilo i tamo tada... Ili zašto nisu reagovali kada su terani Srbi sa Kosova? Zar i to nije bila humanitarna katastrofa? Ili je pravda selektivna, pa jedne možeš da teraš, a druge ne smeš... Ili je, kako se meni čini, važno bilo odabrati saveznika koji će ti omogućiti da uđeš na to područje, pa njemu dozvoliti da radi šta želi, kao nagradu... Biće da je ovo poslednje. Ma, samo pođite redom, na mesta gde su najveća ratna ili predratna žarišta... Uglavnom su ta područja bogata rudama ili naftom... A svaki rat se vodi u ime demokratije ili humanitarnih prava... Ironija je nazvati jednu akciju "milosrdnim anđelom", pa onda u toj akciji ubijati civile, decu ili zahvaljujući toj akciji oterati jedan narod, koji je tu odvajkada, sa osvojenog područja... I da za to niko ne odgovara...

Ne, ne ponosim se ja Ratkom Mladićem, nikada ne bih stavio njegov lik kao avatar, još manje Karadžićem, Babićem, Martićem ili, ne daj Bože, Miloševićem. Da je i jedna nevina osoba, bilo koje nacionalnosti, stradala zbog njihovih dela, zaslužuju kaznu, jer nije bitan broj, već delo. Smrt nije statistika...
Ali kako onda da ne reagujem kada vidim da neki Srbi stavljaju lik Ante Gotovine kao avatar? Ili, još grđe, Ante Pavelića? Da li to normalno? Srbi!? Zašto? Kažu da se šale... Sa tim se šaliti? ...... Znate... jesmo, mi Srbi, to jest, neki pripadnici našeg naroda, su radili svakojake stvari u ovim ratovima... I isti ti Srbi odgovaraju u tom međunarodnom sudu... Osuđeni su, još im se sudi ili su odležali kaznu... I za Vukovar i za proterivanje i ubijanje Hrvata iz Krajina i za Srebrenicu, Kosovo... I u redu, ako su prešli granicu, zaslužuju kaznu... I to, generalno i jeste stav većine Srba... A ko je odgovoran za ubijanje i proterivanje Srba iz Krajine, Kosova... da ne nabrajam... Niko??? Niko za to nije odgovoran? U redu, sami smo se ubijali...

Opet, video sam da je neko spomenuo da ljudi koji se žale zbog takve konverzacije nemaju pojma šta su ustaše radile i da samo žele, na osnovu "patriJotizma", kako oni kažu, da kupe jeftine ePolitičke poene?!?!? Treba li da nabrajam koga sam sve izgubio od strane ustaša između 1941. i 1945. ili koga sam izgubio od strane Hrvata u ovim poslednjim ratovima? Ili kako mi je završila dedovina, sa obe strane, i majčine i očeve? Mrzim li Hrvate zbog toga? Da li je i jedan Hrvat imao neprijatnosti sa mnom na onom međunarodnom skupu u Bgd? Čak sam i opominjao neke ljude koji su ih ispravljali kada bi umesto "hiljadu" rekli "tisuću" da ostave ljude na miru, ne bi li se što više opustili... Daleko od toga da nisu već bili podobrano opušteni...
I sad sam ja zadrti nacionalista ili, kako neki vole da nas nazivaju, nacista? Šta treba da radim? Da klimam glavom i aminujem? Da kažem "da, u pravu si, sveta Evropo i presveta Ameriko, samo mi Srbi smo krivi, svi drugi su nam prvo davali šibice, da sami popalimo kuće, a onda su nam davali noževe, da prekratimo sami sebi muke..."
Pa neću! Ne mogu, ne želim... Slep nisam... ne verujem u svetsku zaveru protiv Srba, ali verujem da smo unapred osuđeni za sve i da je ovaj rat ustvari samo bio sezona lova na Srbe, dok su svi ostali bili zaštićeni...

Ajmo malo o slici o Srbima, koju su postavili strani mediji, a naši, od "demokratskih" promena je brže bolje prihvatili... Da se razumemo, učesnik sam tih promena. Bio sam na ulici tog petog oktobra, bio sam i ranije, želeo sam neku novu Srbiju, želeo sam u EU... Danas ne želim tu prokletu EU. Da, bio sam i ja omađijan, zastrašćen... Ali sam shvatio kolika je to prevara...
Ono šta me boli je što su me, kada sam se borio da srušim tadašnji sistem, ljudi zvali herojem, a danas me ti isti ljudi, kada izađem da protestvujem protiv nezavisnosti Kosova, zovu huliganom... Navijačka grupa kojoj pripadam je od B92 dobila nekakvo priznanje za doprinos u borbi protiv Miloševića... Među prvima su ušli u skupštinu, razvalili je, kasnije zapalili pola grada i priznanje bajo. Koju godinu kasnije ta navijačka grupa, i ne samo ona, već svaki navijač, je glavni problem procveta Srbije. Da pedera ima koliko i navijača, verovatno bi ova zemlja cvetala... Ili barem tako misli naša vlastela, koju su ti navijači doveli na vlast. I ne samo navijači, već isti onaj narod koji je bio na ulicama i protiv priznavanja Kosova i protiv gay parade se borio da ih dovede na vlast... Kako to da smeju da se bore samo u posebnim prilikama?

Tužna slika je trenutno u Srbiji... Sve ljude koji su prošli egzodus, koji su se borili, časno, ne kao oni osuđeni, gledaju sa nipodoštavanjem. Kažu "pa izgubili su rat, tako i treba da ih gledamo"... A jesu li? Postoji li danas Republika Srpska? Imamo pola Bosne, a u drugoj polovini su Bošnjaci/muslimani i Hrvati. Zar gubitnici toliko dobijaju? Kosovo? Izvinite, ali Srpska je priznat entitet od celog sveta, a Kosovo jedva da trećina država priznaje... Za sada je samo okupirano, ne i izgubljeno, no, plašim se, dok je takvih Srba, kao iz onog loga, da će lagano da se izgubi... ili će oni promeniti svoju svest... Ako im Kosovo nije važno, ne moraju ni da sapliću nas kojima jeste. Ako ih boli pozadina za Pavelića ili Gotovinu, za srpske žrtve, ne moraju da prave šalu na račun onih kojima nije svejedno...

Znate, siguran sam da ti ljudi više žale poginule u svetskom trgovinskom centru nego Srbe u ovim ratovima. Ustvari, da sam se ja našalio, a ne bih nikada, jer su izginuli nevini ljudi, na račun tog 11.09. ti isti koji su se sprdali na račun srpskih žrtava bi se obrušili na mene kao kobac na pile, sve mi puneći glavu da sam netolerantan i da se smejem tuđoj nesreći... Zaboravljajući, valjda, kako su se oni smejali srpskoj nesreći, nesreći svog naroda...

Polako nam se ubija nacionalna svest. Sve što je srpsko mora nam biti mrsko. Istorija, heroji, tradicija. Svaki oblik patriotizma se gleda kao nešto nazadno. Zato se i dodaje ono "J" u toj reči, pokušavaju da prikažu ljudima patriote kao nepismene... jesam li ja nepismen? Brdar? U onom logu sam video dosta gramatičkih grešaka od strane ljudi koji se smatraju višim bićem, treba li sada sve evropejce da smatram nepismenima?
No, da se vratim na priču, dakle, svaki oblik patriotizma se izjednačava sa šovinizmom, fašizmom ili nacizmom. Jednostavno te u startu optuže da si ili zao ili nazadan. Za svaki eksces u gradu se optužuju desničarske organizacije, o sopstvenom narodu se priča ružno, a drugi se veličaju. Srpske žrtve se nipodoštavaju, a tuđe dižu u nebesa, tuđi zlikovci su samo ljudi, srpski su zveri... Smeju se sopstvenoj istoriji, ljudima koji su na istu ponosni se nabija na nos kako su naši preci uludo ginuli. A jesu li? Da li bi mi, kao narod, danas postojali da naši preci nisu uzeli pušku? Da li bi ti, kao osoba, postojao? Ili bi se tvoja baka dala nekom Švabi, Turčinu ili kome već, pa ti nikada ne bi ugledao svetlost dana jer bi neki bugarski spermatozoid bio brži od tebe...

Ja volim da čitam ono šta su pripadnici drugih naroda pisali o mojim precima i njihovoj hrabrosti. Ne neću sada citirati bilo koga, ko želi to može, u današnje vreme interneta, lako to da pronađe na mreži. Ali kada vidim tako nešto, u meni se pojavi trunka ponosa, shvatim da sam imao pretka kojem je Srbija bila važnija od bilo čega. Srbija, sloboda i porodica...
I ponosan sam na Srbe danas, one koji vole svoju zemlju i svoj rod. Pored svih muka koje su ga zadesile, nije izgubio poštovanje, a mržnja, koliko god da to pokušvaju da nam nametnu kao manu, nas nije zahvatila. I danas u Bgd gledamo kako vozila sa hrvatskim registracijama prolaze gradom bez da im iko dobaci ružnu reč, Romi su ovde najzaštićeniji, ja lično sam pomogao jednom Šiptaru da nađe put do prvog motela, moij prijatelji, navijači, patriote, su pre nekoliko godina doveli nekoliko Hrvata, Splićana, da gledaju Derbi, kasnije smo svi završili u kafani, a oni su otišli tužni jer kod njih više ne postoji takva utakmica... I neću više da dužim... Ne verujem da je iko i pročitao ovo šta sam pisao, ali eto, došlo mi da napišem... Samo sam želeo da naglasim kako nije baš sve tako kakvim žele da nas prikažu i da mi Srbi, patriote, nacionalisti, nazovite nas kako želite, nismo bauk, već samo obični ljudi koji vole svoju zemlju...

Želim samo da poručim onima koji su se onako grubo šalili da ih ja ne gledam drugačije. Oni su za mene i dalje prijatelji, imagionarni ili stvarni, nebitno je, samo ih molim da se više ne šale tako grubo na račun svog naroda, na uštrb nečije muke, jer svaka šala mora imati granicu. I ne morate vi voleti Srbiju, ali ne mrzite nas koji je volimo... Živi bili vi meni, pa da se imagionarno prepucavamo do kraja servera, ali bez ovakvih izleta, ne trebaju nam... nikome...

Bem ti sunce, ala se odužilo.... nema šanse da ispravljam slovne greške, ionako će da pročita 7 ljudi, mogu i da ih nabrojim... XD