Join the new world

Već duže vreme pratim medijsku scenu u eBiH i uglavnom u njoj preovlađuju konstantna prepucavanja što po nacionalnoj ili partijskoj, što po savezničkoj osnovi, neki članci su ciljane provokacije samo da bi se izazvala reakcija da bi se ljudi mogli prijavljivati, a neki članci su čist spam. Retki su oni koji će da iskoriste svoje vreme i novine da pokušaju da dopru do nekog normalnijeg stepena svesti i možda nešto promene na bolje, tj. oni koji se makar ne trude da izazovu još veći haos.





Naravno, kao i u RL, a po dosta stvari se eBiH podudara sa RL BiH (jeftino politikanstvo, pljačke države, unutrašnje tenzije...), najlakše je poene skupiti tako što će se neko popljuvati, jer kad ljudi već nemaju ništa svoje što je kvalitetno i što bi mogli da pokažu, oni će da nađu zamerke drugima i tako da pokušaju sebe da izdignu iznad njih. Sad, ne kažem da se išta može promeniti preko noći, čak ne kažem da se uopšte išta može promeniti, jer duboko su ukorenjene razlike između tri naroda koji žive na ovim prostorima (RL koji se vrlo verno prenosi na ovu igru), ali smatram da je prvi korak koji bi svi trebali da naprave saznanje da niko nikada neće moći „drugu stranu“ da okrene na svoj način razmišljanja, tj. da moramo da se složimo da se ne slažemo po svim pitanjima. Naravno, pri tome mislim na „velika pitanja“, tj. pitanje saveza i prava na postojanje političkih stranaka ma kako se one zvale. Posle toga će biti lako da se nađe kompromis za sve one sitnije stvari koje čine našu svakodnevnicu i koje ispunjavaju većinu vremena, a to su ekonomija i ekonomski rast i razvoj.





Kao što rekoh, najveći kamen spoticanja jesu savezi i koliko vidim većina naše unutrašnje politike se vrti oko toga. Generalizujem, ali Hrvati i Bošnjaci bi u EDEN, što su i uradili, dok bi Srbi u PEACE. Pošto se oko toga nisu složili, došlo je do osnivanja stranke DSS, kao i Para-Vlade eRS zajedno sa Armijom eRS koje, napominjem, nemaju nikakve veze sa Državnim budžetom i ne vidim nikakav validan razlog zašto bi nekome smetale. Osnivanje tih institucija je i razumljivo, jer kako na primer Hrvati ne bi išli protiv eHrvatske, isto tako ni Srbi neće nikada ići protiv eSrbije, a da se jedna armija ne bi delila na „ratištu“ i izazivala konfuziju i kod nas i u inostranstvu, onda je sasvim normalno da je osnovana paralelna Armija. Tu sada imamo svojevrsan i neprevazilazan Catch 22. Jedni vuku na svoju stranu govoreći kako druga strana radi protiv Države, dok drugi vuku sebi govoreći kako se njihov glas ne čuje u odlučivanju u toj istoj Državi. Solomonsko rešenje je bila ona dosadna neutralnost, koja ustvari i nije bila neutralnost pošto su ljudi redovno birali strane u sukobu između eSrbije i eHrvatske, dok ni ovo priklanjanje EDEN-u nije baš stopostotno, jer 1/3 stanovništva (opet generalno govoreći) nikada neće poštovati odluke tog saveza. Zašto onda to silno natezanje oko toga? Da smo, kojim slučajem, ušli i u PEACE, opet bi bila ista stvar, samo što bi tada neka druga strana odbijala savez i osnivala stranku, Para-Vladu i eVojsku. Zato bi bilo pametnije i produktivnije da se debata oko toga zaboravi i da se čeka osnivanje možda nekog sasvim trećeg saveza koji bi odgovarao svim stranama, a do tada da eBiH ostane u EDEN-u, jer ne bi imalo smisla izigravati ping-pong državu koja posle svakih izbora menja savez... a sumnjam da bi nas PEACE više i hteo.





Šta onda treba da radimo? Live and let live. Oni koji su hteli u EDEN – eto, ispunila vam se želja, tu ste. Budite zadovoljni sa tom činjenicom, borite se gde hoćete i za koga hoćete, ali nemojte drugima pokušavati da nametnete svoju volju i mišljenje, jer nadam se da je do sada shvaćena sva uzaludnost tih pokušaja. Imate Vladu, Narodnu Banku i ministarstva i mogućnost donošenja odluka na nivou Države, zar uz to moraju postojati konstantni napori da se potkopaju napori druge strane?





Da, svestan sam da ti pokušaji nisu akcija većine, kao ni zvaničnih struktura, ali čak i ti pojedinci koji to rade samo povećavaju razdor u ionako podeljenom društvu, a samim tim povećavaju šanse da se slične stvari nastave ili čak i eskaliraju u budućnosti. Pretpostavljam da su oni, koji nisu zaslepljeni mržnjom, svesni da su sve takve akcije u principu uzaludne i privremene, čak i slučaju da budu uspešne, jer će uspešan TO jedne stranke samo dovesti do TO-a druge, imena će se promeniti i sve će se vratiti na staro... samo će nivo međusobne mržnje i netrpeljivosti biti veći.





Da sumiram, ne tražim ništa osim jednakih prava za sve nas... prava da radimo, borimo se gde želimo i imamo političku stranku koja će objedinjavati naše zajedničko mišljenje bez pokušaja nasilnog nametanja volje. Hvala Bogu, pa postoje izbori koji će pokazati, nadam se na osnovu dosadašnjih rezultata, kome se i koliko veruje.





Eto, malo lakog štiva za ovo veče, a neka ovo bude i moje svojevrsno predstavljanje javnosti eBiH pred dolazeće kongresne izbore u kojima planiram da se kandidujem ispred DSS-a. Uglavnom hvala za vreme koje ste odvojili da ovo pročitate i sve najbolje do sledećeg članka.