Intervju sa osobljem #5 [Carla]

Day 982, 08:29 • Published in Serbia Serbia • by Fuse

Krenuh van iz one sobice desetak minuta kasnije, kada me je na vratima presrela
neka čudno odevena žena. Košuljica, farmerice, blejzer, Air-Max...
Kako sam inače plašljive prirode, sedoh u stolicu kao zakovan. Malo jer sam se
uplašio njenog ubilačkog i lopovskog pogleda, a malo jer sam bio zaslepljen šljokicama
iz njenog pudera.



Carla: Gde si ti pošao jeeebote?
Ja: Pa, kuci... završio sam posao...
Carla: Nisi ti ništa završio jebote, dok mene, jebote, ne intervjuišeš!
Ja: A ko si ti? Jebote!
Carla: Ja sam nova sinak, juce sam se zaposlila ovde...
Ja: Ali ja ne znam za tebe, s toga me ne zanima ništa što imaš da kaž...
Carla: Sedi tu da ne pozovem ekipu da te isprangija jebote!
Ja: Okej... (10 minuta kasnije) Šta sad?
Carla: Sad me intervjuišeš!

Ja: Okeeej... (jebote) Kako se zoveš?
Carla: Zovem se Carla Hannigan.
Ja: Znači Amerikanka?
Carla: Znači... DA jebote!
Ja: Otkud to da radite u eRepublici?
Carla: Šta tebe boli *piiiiiiii, pi, pi, piii* jebem ti sve!
Ja: U čemu je problem? Kako da te intervjuišem?
Carla: Kako god želiš.
Ja: Okej... Koji posao obavljaš ovde?
Carla: Pa znaaaš jebote, pravio si valjda nalog, ja navlačim ljude...
Ja: Ali, tebe nije bilo pre godinu dana kada sam se registrovao.
Carla: Pa pravio si valja nekad mult... *piiiiiiiiip* uf jebote!
Ja: Ne, nisam nik...
Carla: Ćuuuti sine, otpustice me balije, izlete mi.
Ja: Šta ti je izletelo?
Carla: Pa ovo za... ovo... malopre...
Ja: Balije..?
Carla: Ma Poljaci jebote, hiljadu ih dnevno vidim na portirnici.
Ja: (LOL) Portirnici?
Carla: Ne ismevaj me bre *piii, pi*. DA TO MI JE RADNO MESTO!

Ja: Okej, opusti se.
Carla: Nemoj ti meni da se opustim! Hoćeš ban, a?!
Ja: Ne! Zašto?
Carla: Sredim ja to za čas. Uđem, izađem i gotovo!
Ja: (sebi u bradu) Iz nečijeg dupeta.
Carla: Molim?!
Ja: Ma, ništa... prehlada neka, jaka klima ovde.
Nego, kako teče sada registracija novih građana u eRepubliku?
Carla: Pa prvo ih sve lepo ispitam. Onda im pokažem kako da se zaposle,
treniraju, uče i na kraju vrate sreću uz jedan mali buster...
Ja: Uz busterčić? Koliko mali?
Carla: Pa jeeebote sine, mora i teta Carla od nečeg da živi. Šta je to, 0.9 G...
Ja: Razocarali ste me... idem.
Carla: Pa gde ćeš? Tek smo počeli... odi kod teta Carle!


Uljuljkan među njene plastične farove, shvatih mnogo stvari.
Recimo, koliko je njih pet, ustvari, zanimljivo i duhovito.
Kako su to jedne zanosne mlade dame, spremne da se žrtvuju za eRepublik!
Koliko smo samo mi površni jer ih gledamo kao lutke.
I koliko sam ja srećan što sam, ipak, dobio jedan 'facetitjob'.

P.S. Izvinjavam se mojim čitaocima što je ovaj članak bio tako prost i površan.
Jeeebote, pa mora i čika Fjuz da se opusti nekad. Ajd' u zdravlje!
P.P.S. Ko prijavi clanak dabogda mu našli sve multije!