Intervju sa osobljem #4 [Lisa]

Day 975, 10:54 • Published in Serbia Serbia • by Fuse

Ostah sam ponovo u toj sobi, čekajući Lisu...
Čuo sam dosta priča o njoj. Neki kažu da je veoma lepa i zgodna (zamisli!),
neki, pak, da je bubuljičava i omalena, a oni treći da liči na Mikija Mausa.
Eh, šta su ti tračevi... od babe naprave devojku, od seljaka - frajera.
Začuh škripanje vrata, tada već u nekom polusnu, brzo se podigoh sa stola
i ugledah je...



Lisa: Kude si be komšo!
Ja: Gospođice Lisa, dobro veče.
Lisa: Gospođa bre!
Ja: Kako to gospođa, relativno ste mladi?
Lisa: Koji mi bre?
Ja: Okej, ti. Mlada si, kako to da si udata?
Lisa: A, ti mi personiraš bre, dobro... Pa udala se ja poodavno.
Majka mi uvek pričala kako bez dobru domaćicu kuća nije! I udade me,
sa petna'es godine, kod nekog mamgupa bogatog tam' u selo.

Ja: Zanimljivo. Recite mi kako se zovete i odakle ste?
Lisa: Zovem se Lisa Karakurtičić i rođena sam u Prčvanjče.
Ja: Prčvanjče? Karakurtičić? Odakle sad ovo?
Lisa: Ma tatko beše zamlaćen, pa promeni prezime... beše se
prezivao Wayne, nego se zaljubi u majku i u Srbiju. I umre čovek od ljubav.
Ja: Znači odatle ime Lisa, otac Vam je stranac...
Lisa: Jok more, mama mi dade ime, nego pogrešno ga upisaše tam' u opštinu
i ostade Lisa...
Ja: A kako je trebalo da se zovete?
Lisa: Mama mi gledala neki film, s neki kerovi... pa reče "Lesi".
Mlogo gu se svideo onaj ker, aknem mu ga majke!

Ja: Odakle posao u eRepublici? Gde sada živite?
Lisa: Preko vezu, kako drugačije!
Ja: A kako to? Izvinite, ali kao novinar...
Lisa: Znam more, znam, sve vi morate da znate! Ću vi kažem.
Tatko beše mlooogo dobar čovek, svi ga voleli. Imao i mnogo prijatelji, e.
I ovaj marmun što napravi eRepubliku, tatko ga spasi od zmiju!
Ja: Od zmije?! Vau!
Lisa: Jes mori, od zmiju Nirdalu! Opasna jedna... I tako ja dobi pos'o,
da se zahvali ovaj na tatka.
Ja: I, kakva je zarada? Zadovoljni ste?
Lisa: Jok more! Svi oće u teretanu, mamgupi! Misle da su frajeri!
Ništa pare ne davaju, sam' se gledaju tam' ispred ogledalo, more...
ću se pokupim na kraj i ću se vrnem u selo da muzem krave!
Ja: Zar je dotle došlo?
Lisa: Jes vala! I sira da pravim više ću zaradim. Kokoške more, jajca da prodavam!
Ja: Nadam se da do toga neće doći, ljudi su Vas zavoleli.
Lisa: Zavoleli me?! Leeele. Što ne plaćaju onda majke im ga...
Ja: Gospođo Lisa, molim Vas...
Lisa: Šta 'oćeš be?! Boga za pamet da moliš!


Iznervirana, napustila je sobu. Ne znam zašto.
Tražio sam je posle po eRepublici, ali nje nije bilo.
Mnogo je pitanja ostalo neodgovoreno, mnogo reči neizrečeno...
Ostala je samo jedna slika na stolu, sa natpisom "Pozdravi mi Belku":