Intervju sa osobljem #3 [Gina]

Day 971, 05:15 • Published in Serbia Serbia • by Fuse

Nakon što je Lana napustila ovu malu, bednu prostoriju, osetio sam hladnoću.
Više mi nije bilo vruće. Prolazila mi je neka jeza duž tela, kao da umirem.
Nešto kao strah, samo mnogo jače... dopiralo je do kostiju, do srži.
Osetio sam zlo... a onda sam začuo neko huktanje.
Rekoh sebi: "Petre, moronu jedan, šta sereš... uključili su klimu!"
Vrata se otvoriše. Laganim koracima, Gina, e-bibliotekarka je ušla u sobu.



Gina: Ćao srce.
Ja: Dobar dan.
Gina: Daj, nemoj tako ozbiljno, smaraš.

Par trenutaka mrtve tišine, a onda uzdah...

Gina: Ah, kako je lepo konačno izaći iz proklete biblioteke.
Ja: Ne volite svoj posao?
Gina: Ma volim, od malena gajim ljubav prema knjigama...
Ja: Osećam da postoji neko ali.
Gina: Da. Nažalost, ljudi ne vole da čitaju, sve bi hteli zdravo za gotovo.
Umesto da provedu 6 sati u biblioteci, oni provedu sat-dva, uz buster naravno.
Koliko moraš glup da budeš da bi uradio tako nešto!
Ja: Nemojte tako, ljudi nemaju vremena, rat dolazi...
Gina: Ma nemoj?! A za trening i odmor imaju vremena? Pf. Svrate samo kada im treba
ideja za članak ili Vujaklija.
Ja: Hm, zanimljivo. Mogu li da krenem sa pitanjima?
Gina: Naravno, zbog toga smo ovde.

Ja: Recite mi prvo kako se zovete, da bih znao sa kime pričam.
Gina: Zovem se Gina Benedetto.
Ja: Italijanka?
Gina: Da. Otac je iz Italije, majka je francuskinja sa Korzike.
Ja: Kako ste dobili posao ovde, u eRepublici?
Gina: Bila sam odličan student, sa prosekom 9.8...
Ja: Vau!
Gina: Ma šta vau? Izgubila sam najlepše godine života čitajući gluposti
istorije umetnosti.
Ja: Zar niste rekli da volite knjige?
Gina: Pa sad... volim. Ali najviše čitam erotske romane. Takva strast,
takvi opisi da telo i mašta polude...
Ja: (već malo uplašen njenog napaljenog pogleda) Izgleda da je baš dosadno u
e-biblioteci kad morate da čitate takve stvari?
Gina: Nažalost. Vidiš, devojka kao ja želi pažnju jednog mačo muškarca.
Koliko li sam samo puta maštala da Pain-Kun dođe, rastrgne mi odeću i vodi
ljubav sa mnom tu na radnom stolu e-biblioteke...
Ja: (sada već uplašen za Marka, ali radoznao) Zašto baš on?
Gina: Dečko je seksi, inteligentan... Piše tako inspirativno da mi dođe da
ga napastvujem dok čitam njegove članke.
Ja: (ala si ti zagorela ženo) Znači ne postoji neki poseban muškarac u Vašem životu?
Gina: Ne. Nemam vremena, pored onolike biblioteke i onoliko knjiga.

Ja: Čime ste se bavili ranije?
Gina: Bila sam foto-model i pin-up devojka.
Ja: Mora da je bilo zanimljivo iskustvo. Kako se to desilo?
Gina: Da, jako zanimljivo. Trebalo mi je nešto dodatnog novca da bih platila
petu godinu studija istorije umetnosti. Zatim sam upoznala jednog jako poznatog
fotografa (ne smem da kažem kojeg) koji mi je ponudio posao, i tako...
Ja: Da li mogu da Vas zamolim za neku sliku iz tog perioda?
Gina: Jao, ne znam... sramota me je, sve su malo slobodnije.
Ja: Ma hajde, čitaoci bi sigurno želeli da vide. Možda počnu češće da Vas posećuju
u e-biblioteci. Možda čak i Pain-Kun svrati...
Gina: Pain! Ohhh... Okej, daću ti sliku, ali da mi ga dovedeš.
Ja: Obećavam, samo nemojte biti previše grubi...
Gina: Ma neću, ne brini. Samo želim da popijem kaficu sa njim.
Ja: Dogovoreno. Hvala Vam što ste podelili ovo sa nama.
Gina: Hvala tebi što si mi pravio društvo ovih petnaestak minuta.

Eto ljudi, upoznali ste i Ginu, našu bibliotekarku.
A ti Pain, ne znam kako ćeš... obećao sam, šta da radim. Sve za sliku!



U sledećem broju upoznaćemo Lisu, komšinicu kod koje dobijamo Happiness.
Biće to ujedno i poslednji članak iz ove serije, ne propustite ga.