Intervju sa osobljem #2 [Lana]

Day 967, 06:22 • Published in Serbia Serbia • by Fuse

Nakon intervjua sa Emom, sedeo sam u toj maloj sobi, sam.
Prozori i vrata bili su zatvoreni, vrućina... Začuo sam oštre korake u hodniku.
Lana je ušla kroz vrata.



Lana: Mirno!
Ja: (ustah od straha)
Lana: Dobar dan vojniče, izgledaš dobro!
Ja: Hvala...
Lana: Ne prekidaj me. Voljno!
Ja: (sedoh kao pokošen, uplašen i dalje)
Lana: Jesi li trenirao danas?
Ja: Jesam...
Lana: Sa busterom?!
Ja: Da, da, naravno.
Lana: Dobro je, tako treba!
Ja: Mogu li da krenem sa pitanjima?
Lana: Imaš dozvolu.

I dalje uplašen, prelistavao sam gomilu papira sa pitanjima... kako su sva
delovala preoštro, neodlučan, upitah je onako bojažljivo.

Ja: Kako Vam glasi puno ime?
Lana: Lana von Smolhousen.

Ja: Znači iz Holandije ste?
Lana: Nije tvoj posao da praviš pretpostavke!
Ja: Ali to jeste moj posao, ja sam e-novinar...
Lana: Otac je Holanđanin, majka Nemica.
Ja: (brisajući znoj sa čela) Kako ste se zaposlili ovde, u eRepublici?
Lana: Imam preporuke najvećih svetskih generala.
Ja: Zanimljivo. Poznajete ih sve lično?
Lana: Da, poznajem ih. Većinu njih sam ubila, pisali su mi preporuke na samrti.
Ostale sam namlatila, onako dobro...
Ja: Znači, znate borilačke veštine?
Lana: Naravno! Znam džu-džitsu, karate, Thai box i aikido.
Ja: Vau, impresivno, svaka čast.
Lana: Ne laskaj mi, neću smekšati. I dalje imam želju da ti izvadim srce.
Ja: Ali zašto, šta sam skrivio?
Lana: Prekinuo si mi seriju, gledala sam "Šeherezadu"... imbecilu!
Ja: (oh Bože) Izvinjavam se. Imate reprizu od 16h.

Ja: Nego, ženskom vojniku sigurno nije lako među svim tim momcima?
Lana: Naravno da nije. Ali to me je samo ohrabrilo da treniram još jače,
da budem bolja u svemu... a ugradila sam i silikone.
Ja: Da, imali ste baš bujno poprsje do pre dve nedelje...
Lana: Sram te bilo! Hoćeš da naredim da te streljaju?!
Ja: Ne, molim Vas, pa samo sam zaključio.
Lana: Okej onda, shvatiću to kao kompliment.
Ja: Nemojte se uvrediti, ali gde je nestalo to bujno poprsje? Bilo je skandala...
Lana: Hvala što si me pitao to, krajnje je vreme da odgovorim.
Kako je krenuo eRepublik Rising, dosta igrača je napustilo igru. Dosta njih je plaćalo
napredan trening. Kako imam dogovor sa kolegama, uzimala sam 30% od bustera.
Sada, sve je manje ljudi, niko ne plaća, a ja nemam više para. Treba i za manikir
i pedikir i frizuru... šta misliš ko plaća to? Morala sam da prodam silikone.
Ja: (bila je tužna, pomalo mi je bilo žao) De, de, evo platiću sutra trening...
Lana: Hoćeš?! Jao divan si, dođi da te poljubim!
Ja: (brišući tamno braon karmin sa obraza) Ma, nije to ništa...

Prekinuo me je razglas. "Lana hitno da se javi generalu, Lana hitno da se javi generalu".

Lana: Seronja jedan... moram da idem, hvala što si imao strpljenja. PMS, šta da se radi.
Ja: Nema na čemu, hvala Vama na intervjuu i na tome što ste mi ostavili srce na mestu.

Pomešanih emocija, ostadoh u sobi da dovršim kafu i sačekam eRepublik bibliotekarku.
Kažu da je dobra cura ta Gina. Videćemo...