Ima li smisla igrati i dalje?

Day 1,215, 10:21 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI


Jutro, dan 1215. erepovski... Napolju kiša, dosadna, sitna, jesenja, a koliko juče proleće se naziralo... Kafa i jutarnja gimnastika uz erep uzvike, novine i poruke... Šta čovek više da poželi?

Prelistavam, čitam članke o dobrom starom vremenu, o dobrim, starim novinarima... Sve više podsećamo na deke koji nam pričaju kako je to bilo u njihovo vreme... A komentare u novinama ostavljaju uglavnom isti likovi, nema više da vidiš nekog novog, koji će da skrene pažnju na sebe nekom mudrom rečenicom, makar jednom pametnom izjavom. Svi se žale, svi kukaju zbog Platonovih promena, zbog "golih cica" u novinama, zbog eHrvata, zbog eSrba...

Čitam u sebi i razmišljam na glas (na eGlas, da se razumemo, nisam još toliko poludeo)...

Razmišljaću dugo, a ni jedna gola cica mi neće pasti na pamet, ustvari, verovatno hoće, ali to neću podeliti sa vama, tako da unapred opominjem potentne pubertetlije da džaba čitaju ostatak teksta, cica koju sam zamislio ostaje kod mene u mislima, ne delim je sa svima...

Platonove promene

Glupe su do zla boga, previše glupe. I previše česte. Da mi je da vidim sad Heroinu kako piše tutorijale! Pa oka ne bi sklopila. Taman bi uradila tutorijal za ekonomiju, npr, kad bi joj stigao IGM od čika Platona, kojom je obaveštava da sve što je pisala može da okači mačku o rep, pošto je matorom jarcu upravo nešto drugo palo na pamet... I ajde Heroina, kuckaj ponovo, ali prvo skontaj sama šta je Platon učinio... A vi ostali pokušavajte da zadržite novajlije u igri, kako znate i umete... i onda se pitam zašto sve jedni isti komentarišu novine... Da mi je da mi se javi neki početnik, kao nekada, da mu objasnim mehanizam igre, bio bi presrećan. Sad i ako ugledam neku eBebu, koja je lvl 10,11... ponudim se da pomognem, kad on zna više od mene... ma, koja crna eBeba... Nema više novajlija, ostali smo mi erep narkomani, navučeni na ovo čudo od igre, mazohisti do guše, mi koji bi ostali da igramo, čak i da nam Platon kaže da moramo da mu operemo noge svako veče pred spavanje. Malo bi bojkotovali, a onda bi otišli po sapun i lavor... Ima li smisla igrati i dalje?

Novinari i "novinari"

Vidim, ljudi se bune zato što je neki spamerski članak dobio ogroman broj glasova... Pa neka je, što se mene tiče. Iskreno, ovo pišem zbog vas koji ste sve do ovde i pročitali, vama svaka čast, oni koji daju glas po inerciji ili tek kada vide slike... takvi nisu moja ciljna grupa čitalaca. A da uđem u top 5 me baš i ne zanima, lepo je ako sam tamo, znači da taj članak nešto vredi, pored mora slika, uspeo je jedan dugometražni dokumentarac da uđe u top 5, milina...
Ustvari, ovo srpsko eNovonarstvo me baš i podseća na pravo novinarstvo u nas. Uzmite za primer "kurir" i "večernje novosti"! Ovi prvi, siguran sam, imaju veću čitanost od "večernjih novosti", a čak pišu latinicom, kao i ja sada... Zašto, pitate se, kad su "novosti" mnogo kvalitetnije novine. Pa jednostavno, pre neki dan sam ugledao naslovnu stranu "kurira". Pored čuda u Libiji, strahota u Japanu i domaćih političkih gluposti, njima je naslovna vest bila da neki reality lik, za kojeg pojma nemam zašto se smatra estradnom ličnosti, ima snimak zabranjen za mlađe od 18 godina sa sve slikama iz tog video materijala... I eto, garant se "kurir" taj dan razgrabio, a "novosti" nikada više neće biti najtiražnije novine u Srbiji. Pa opet, kada bi nekim čudom bio novinar u RL-u, više bi voleo da radim u "novostima", nego u "kuriru", svesno pristajući da manje ljudi čita moje članke... Tako je i ovde, a jedino me pisanje novina drži u ovoj igri... Ima li smisla igrati i dalje?

Ostalo

Čitam članke koji su spojili nas i komšije... Tamo neki lik se hvali kako je odbio zahtev za prijateljstvo nekog Hrvata, pa onda plakanje zbog adminovih pravila... A komšije i mi zajedno, onog prvog prozivamo, ove druge podržavamo... Bijemo se u nekim međusobnim, nevažnim bitkama... Nema draži, nema ni prozivanja više, nestalo je i zdravog rivaliteta... Sad samo pene oni koji su RL zadrti protiv onih drugih. Mi ostali, koji smo igrali ovu igru jedni protiv drugih ili jedni zbog drugih, kako hoćete, sada samo prazno gledamo u monitor. Nemam više ni pametnih dosetki kad ih dobijemo u nekoj borbi. A i zašto bi im doskakao? Kad znam da će tu istu teritoriju povratiti za najviše 3,4 dana... Gde to vodi? Čemu? Čak su i najuporniji trolovi odustali od peckanja...
Sećam se kad smo im uzeli Slavoniju tamo krajem nikada prežaljenog V1, a mi sa srpskog nacionalnog četa otisli na hrvatski... Samo smo napisali "Hrvatska to može progutati", oni normalni su se slatko nasmejali šali, oni drugi su počeli da spominju Jasenovac, ali na takve se nismo obazirali. Oni su imali naše predstavnike, slične njima, koji su im uzvratili sa majkom ustaškom ili šta ti ja znam već... A Dinamovac, U32, Mara78 i mnogi drugi sa hrvatskog nacionalnog su ostali da se sprdaju sa nama... Nema više ni nacionalnog četa, ni zdravog, sportskog nadmetanja sa eHrvatima, sve se vrti u krug, sve postaje isto... Ima li smisla igrati i dalje?

Nema ih više

Otišli su već mnogi. Prvi među jednakima, Pokac, čovek koji je najkrivlji što sam ja danas eNovinar u pokušaju. Taida, Proka, Neđeljko, Strboni... ma mnogi, ne želim sad da nabrajam, samo se rastužim. Ko zna gde su oni, šta rade... Da li im nedostaje erepublik? Da li bi meni nedostajao? Možda prvih nekoliko dana, možda bi mogao da se odviknem. Da me bude baš briga da li su eHrvati izašli iz "kaveza", šta su napisali novinari na koje sam pretplaćen, ko je koga napljuvao i zbog čega... Ma, mogao bi ja to, ionako me i sada sve manje i manje zanima... Ladno sam postao nezainteresovan za sve to!?!?! Ima li smisla igrati i dalje?

I onda sam gledao u ono čuveno logout... Napisao sam jednom da ću otići tiho, bez pompe, bez srceparajućeg članka, bez uzvika, bez deljenja imovine... Razmišljajući, shvatio sam da je došao pravi trenutak... I dok se strelica miša približavala toj glupoj amerikanskoj reči, trgnuo sam se i rešio da još jednom pogledam naslove svojih 70-ak članaka, da se podsetim nekih momenata iz dobrih, starih i zanimljivih vremena. I naletim na one članke koje sam najviše voleo da pišem, na članke o skupovima! Slike, nasmejana lica, nove prijatelje koje sam stekao, predivne i pametne ljude, čitajući tekstove, prisećao sam se nekih detalja sa tih skupova, prvih poznastava, sećao sam se zbog čega i koga mi je zastajao dah, koliko sam kad popio, ko je o čemu pričao, setio sam se svih lepih stvari koje su mi se desile na tim skupovima, ružnih ili nije bilo ili sam ih zaboravio, ali sam dao sebi odgovor na pitanje koje me mučilo celo ovo jutro... Da Vegi, naravno da ima smisla igrati dalje!

Platone od mene nisi dobio ni euro, a ti si meni doneo gomilu prijatelja! Hvala ti... I crkni od muke!



Vaš steWEGI, ponosni član JeB i GA!