Gde cveta Kinez žut

Day 1,778, 06:16 • Published in Serbia Serbia • by coolinbun


eDame i eGospodo, eDrugarice i eDrugovi, eBraćo i eSestre, eBebe i eStarci, ePrijatelji i eNeprijatelji...eOstali



Stanoje je oduvek bio povučen. Nije bio od onih koji ispred seoske zadruge, uz pivo, budu najglasniji sa nabijanjem "ovih iz vlasti" na onu stvar. Voleo je stvari da posmatra sa strane i da tri puta premeri, pre nego što nešto odluči.
Njegov najbolji prijatelj Milivoje je bio sušta suprotnost. Voleo je da popije, da se pobije u kafani ali je bio i prijatelj kakvog svako može samo da poželi. Kada ga zamoliš za uslugu on ustaje, navlači gunj i pali traktor. Ne pita gde, zašto i kako.

Njih dvojica su se znali od kolevke. Rođeni su iste godine, išli su zajedno u školu, "na potok" zajedno vodili mlade seljančice i uživali u bezbrižnosti seoskog života.

Sudbina ih nije razdvojila ni kada su ih onomad obojicu mobilisali i odvedeli u rat koji je Srbija vodila na granicama svog carstva.
Teško da bi bilo ko od njih dvojice na mapi našao Iran ili Pakistan, ali su kao i njihovi preci o kojima su toliko slušali kao deca, bezpogovorno slušali naređenja divizijskog majora.



Dosadna, sitna kiša neprestano je padala već 3 dana, bez namere da stane. Stanoje i Milivoje su, sa kabanicama preko glave, čučali u rovu očekujući napad neprijatelja o kojem su se, među vojskom, prethodnih dana raspredale neverovatne priče.

- Je l` Stanoje, Boga ti, da te priupitam. Šta ti reče ono? Što smo mi u ove pripizdine?

- Milivoje, je l` ti to mene opet za..avaš? Pa jesam ti sto puta rek`o da me to ne pitaš? Otkud bre, pobratime znam. Koji moj mene i tebe neko bilo šta pita?

- Alo! Tišina u rovu! Bem li vam sunce gedžovansko. Morate vi s..nja uvek da mi pravite - povika narednik koji je bio nekoliko metara od njih.

- Uf Milivoje, j..em ti crkven direk. Oš da zbog tebe opet fasujemo disciplinsku. Mož` li da začepiš tu gubicu nekad?

- E Stanoje, ku..em se okitio. Uvek si bio pizda. Stalno mora kod tebe da bude sve po PS-u. Oću bre da znam, što su nas doveli u ovu vuk..ebinu. Si vid`o one što tamanismo pre neki dan? Sve neki mali, tamnoputi, s brkovima. Nikaki bre. Šta mi imademo s njii?

- Milivoje, znaš li šta predstavlja ono kod tebe kući, što visi na zidu kujne pored ikone Svetog Nikole?

- Znam Stanoje, znam. Odavno me ne podseti na to. Ima 2 dana kako nisi spomen`o pradedinu Albansku spomenicu. Znam šta je. Pa šta?

- E pa vidiš glupi Milivoje, tvoj pradeda Radojko se nije pitao šta radi na onom ostrvu. Nije išao okolo i pripitkiv`o ljude koji moj su pešačili preko onih vrleti? Nije se pit`o za koga i zašto ratuje.

- Znam bre Stanoje, što si triperljiv bre. Pa Radojko je znao za koji moj drži pušku. Ja i ti budalo, ne znamo ni gde smo bre, a ponajmanje za koji moj nas je ova lopovska vlada dovela u ove pripizdine.

- E pa vidiš, pobratime, to ti se zove sistem. Ne može gedža da brsti visoku politiku. Naše je d` udaramo po ovim žutaćima i da držimo jezik za zube. Kad bi ovi pitali sve nas ponaosob, šta nam je činiti, od Srbije bi ostao k..ac goli. Jel tebi to jasno?

- Ma, jasno je meni to. Neki komanjduje, a neki gine. Vazda je tako bilo. Al, bre, ne opametismo se tolke godine. Kući bre gledam kako me na moje oči, moja država potkrada. A onda, traži od mene, da glavu u torbe stavljam zbog nji`.

- Ma ne stavljaš ti glavu u torbe zbog političari bre. Kolko puta moram da ti ponovim? Milivoje, sad me slušaj šta imam da ti kažem. Posle ovog, nemo` mi se obraćaš po ovem pitanju više. Jel u redu?

- U redu bre. Šta si se popišmanio?

- Slušaj me volino. Srbija, to ti je bre jedino što pored familije imaš, a da mož da kažeš da je tvoje. Svataš? Njivu, kuću, okućnicu, zabran, pare, ženu... sve to mož da ti nestane za jednu noć u kafani sa onim tvojim urgusuzima na karte. Ali Srbija brajko, to ti je nešto posebno. Svetinja bre! Misliš da men` lako kad gledam kako je ovi lopovi komadaju? Misliš da se ne je`m dušu svoju kad vidim kako je njena deca cepaju na delove? Muka mi je od sveg tog što gledam. Al` jedno su oni. Ne držim ja ovu pušketinu zbog ovi gore. Držim je bre zbog nju, zbog Srbiju. Jer oću da imam šta da branim i od ovi lopovi ko što je sad branim od Kinezi. Svataš? Ako sad odustanem, odem u Australije da ribam gospodske WC šolje ko Sredoje što otišo onomad, neće imati ko da u Srbije ostane da je brani od najgoreg neprijatelja - od Srba samih.

- Tišina bre tamo! Hoćete da mi kopate rov 2 dana? - prodra se narednik.

- Jedi g..na naredniče - reče Milivoje polušapatom.

- Šta si reko gedžo?

- Ništa naredniče, reko razumem naredniče.



Kiša je odjednom prestala da pada. Na horizontu se polako pomaljala zora, otkrivajući kineske tenkove koji su se presijavali na jutarnjem suncu...



precima?