Join the new world

Pošto je u toku EURO 2012 u fudbalu, naravno u RL, odlučio sam da napišem članak o reprenzetacijama koje na njemu učestvuju, do duše gledano iz mog ugla.

Jeste da je prvenstvo već počelo i mnogi će reći da sam zakasnio ali šta je, tu je. Nećemo se baviti reprenzetacijama koje su ispale (Rusija, Poljska, Danska), mada sam navijao za Ruse i Dance, a oni ispadoše, tako ću i večeras navijati za Kroasančiće protiv nafuranih Španaca.

Počnimo od reprenzetacije Španije branioca titule.

Dakle, Španci, branioci titule i svetski prvaci su glavni favoriti za osvajanje titule. Njihova klupa može bez problema da konkuriše za četvrtfinale.
Normalno kad im u prvom timu igraju nafurane zvezde iz Barselone, koji igraju dobro, ali su pičkice!!! Za svaki malo jači start plaču kod sudije k'o da su maljem pokošeni. Njihov glavni igrač je Xavi Hernandez, igrač iste te Barselone. Da nije njega i naravno sudja, trener pomenutog kluba bi jedva izborio opstanak sa Borcem iz Čačka da se ne lažemo. Dakle ako Ćaviju uraste nokat u meso ili mu neko ogrebe auto na parkingu, te on nije u stanju da da 100% svoje igre i pass igra mu opadne na 97% španci bi bili u ozbiljnijem problemu.

Moralni vođa ove ekipe, koja je sastavljena od mirnih ljudi ili od malih pičkica koje odmah plaču na travi čim ih neko pipne, je naravno Iker Casillas, golman prvaka Španije i najtrofejnijeg kluba na svetu Reala iz Madrida. Ovaj čovek je prosto ne zamenljiv na golu ove reprenzetacije iz razloga brojnih ne mogu da ih nabrajam. Ali ovaj čovek sigurno nije tolika pičkica kao ostatak tima jer je pred višemilionskim auditoriumom krnuo žvaku svojoj devojci!!

Ovaj tim, sastavljen od seljaka, cigana, pičkica i jednog šmekera možete i da volite i da ih mrzite, ali znaju da šutaju lopte.



Italija - Žabari 🙂

U godini kada je najitalijanskija ekipa ponovo uzela Skudeto, Italijani odlaze na Evropsko prvenstvo sa, po imenima, najgorim sastavom ikada, što u njihovom slučaju znači da će biti prvaci Evrope. Stare kajle Bufon, Pirlo i De Rosi, likovi koji su nekim čudom već došli do tridesete godine poput Mađa, Barzaljija, Balzaretija i Mote i dve dokazane budale napred – sa tim sastavom će mafijaški bos Ćezare Prandeli pokušati da kompenzuje nedostatak MVP igrača iz šampionske ekipe 2006.– Marka Materacija. Dakle sa njima je šou zagarantovan.

Glavni baja: Andrea Pirlo
Na kojim tačno drogama je bio stručni štab Milana kad je odlučio da pusti Pirla u Juventus i donese im titulu znaju samo najuvaženiji trgovci opijata sa Kosova. Ovaj majstor diktiranja tempa koji je u stanju da protivničke razbijače igre umara 60 minuta i onda, kad se niko ne nada, gurne pas od 40 metara, svog napadača ostavi jedan na jedan sa golmanom, a protivnike ostavi da glume kretene koji dižu ruke i traže nepostojeći ofsajd. On saigrače čini boljima nego što jesu, a to je najveći kvalitet koji sportista može da poseduje. Ukoliko ovaj polusvet koji je obukao plave dresove pred ovo takmičenje uradi nešto – sve zasluge će ići Pirlu.

Dečko u usponu: Mario Baloteli
Ovaj dokaz da majka priroda ponekad zaista ume da bude nemilosrdna i neslano se našali sa ljudima ima šansu da ne napravi ni jedan problem i postane veliki igrač. Toliki talenat kompresovan u klinca koji ne ume da obuče marker i osmisli normalnu frizuru je jednostavno bure baruta. Nije on kriv. Tako da mu je ovo takođe prilika da svi napokon dignu ruke od kretena, da završi kod Bate Kan-Kana i snimi spot sa Cvijom u kom pokušava Dari Bubamari da ne odgrize i pojede sisu.

Stari kladioničar: Đanluiđi Bufon
Problemi sa leđima su učinili da u poslednjih nekoliko godina ume da kiksne. Ne naravno kao Radiša Ilić, ali kad Điđi ispusti loptu svi u kladionici se značajno pogledaju kao da su videli vanzemaljca ili golu Nadu Macuru i naruče vinjak. Jednom je ove sezone već kiksnuo u jako bitnom mometnu za Juventus, ali mu se na kraju to ipak nije obilo o glavu. Sad ga neki rđavi ljudi optužuju da je uplatio milion ipo evra na kladionicu, što mu je zakonski zabranjeno. Baš pred prvenstvo, iz samo njima znanih razloga. Teško da će to uticati na najvećeg šmekera italijanskog fudbala, ali jedno je sigurno, ako Bufon ne bude branio dobro, Italijani lako mogu da ne prođu ni grupu.


Portugal

Reprezentacija koju je Grčka, ponavljamo, Grčka pobedila u finalu na njihovom terenu i tako im iz ruku šutnula najveći trofej u istoriji nacije, a kladionicama donela milione – nije ni za kurac. Eto. Da se ne lažemo. Ipak, ta reprezentacija ima toliko dobre igrače da ni oni koji su se u tom finalu kladili protiv sigurno poslednjeg libera fudbalske taktike – Delasa, ne smeju da je otpišu.

Glavni čovek: Kristijano Ronaldo
Jebiga, možeš da ga mrziš, možeš da ga voliš, možeš da drkaš na njega ili mu zabadaš čiode u oči na posteru. On je jedan od najboljih fudbalera koje je svet video. Fizičke predispozicije i čudesan talenat su se zbudžile u feminiziranog i krajnje iritantnog tipa i tu mi ne možemo ništa. Voleli bismo da su se zbudžile u Igora Duljaja, ali nisu i sa tim moramo da se pomirimo. Kristijano ne igra loše velike utakmice, ali ne igra ih ni kao Drogba – i to je jedini njegov hendikep. Ovo mu je prilika za zlatnu loptu, ovde može da sruši Mesija i daće sve od sebe da to uradi. Ne zbog Portugala, boli ga dupe za Portugal, nego zbog sebe.

Kasapin - Humanitarna organizacija: Pepe
Govno od čoveka, gazi nemoćnog Mesija na travi, rekli bi svi. Ne bi rekli njegovi saigrači, u kom god klubu da je igrao, nego bi za njega dali ruku u vatru. Mazali ga na hleba – kažu. Jebiga, popizdi od adrenalina na utakmicama, to je medicinska stvar. On to ne može i neće da kontroliše, on je borac nije sportista. Kad je on u igri svi idu glavom na njegovu kopačku, šta da se radi. Malo ljudi zna da je taj nesportski manijak u dobrotvorne svrhe dao više love nego što je Kristijano Ronaldo dao na puder, izvlačenje pramenova i modele Viktorija sikreta zajedno. Dakle, mnogo, ali to ne pravi tiraž.

Mrženi: Nani
Igrač koji kad potpisuje ugovor može zajedno sa njim da potpiše 15 asistencija i 10 golova po sezoni. Ne vanserijski talenat, nego da imamo takvog Žigiću bi se o čontaru na svakoj utakmici bar jedna odbila u gol, a da on to ni ne primeti. Niko ga ne mrzi zbog toga što bi, da nije imao talenat, na španskim plažama prodavao ribu ubijenu protiv-tenkovskim minama ili hašiš. Mrzimo ga zbog toga što glumi Ronalda bez potrebe, što simulura bez potrebe i što nosi roze kopačke bez potrebe. I što se svim tim svojim foliranjem posrao po čudesnom talentu – bez potrebe.




Nemačka
Panceri na prvenstvo putuju sa nametnutom ulogom drugog favorita, odmah iza Španije. Da je prvenstvo za igrače do 25 godina, na Nemačku bih uložio kasicu-prasicu, kuću i pokućstvo, svu babinu ušteđevinu iz letnje kujne, ćaleta i kevu. Pošto nije, videćemo da li omladinci – neki su tokom SP u Južnoj Africi još tragali za Vidićevom sličicom da bi popunili Paninijev album – mogu do finala uz podršku Lama, Švajnija, Mertezakera i ona dva Poljaka. Zanimljivo je da se Hitler okreće u grobu zbog dve stvari – igrači Nemačke dolaze iz sedam zemalja, a trener i kapiten su dukatlije.


Glavni čovek: Bastijan Švajnštajger
Dete Bajerna kome niko i nikad neće priznati očigledno – da je najbolji fudbaler sveta. Švajni ne dribla, ne siluje i ne dernja se po terenu, ima procenat dodavanja kao Španac, a u odbrani je pokretljiv kao Ciga kad ugleda nebranjenu sekundarnu sirovinu na 12 sati. Božen i kompanija su mu omogućili da više ne bude skaradno ružan, što mu je donelo dodatno samopouzdanje. Sve u svemu, da protivničkim repkama date da stave veto na nastup jednog nemačkog igrača – svi bi stavili veto na Švajnija.


Antipatični: Mario Gomez
Nije da ga baš mrzimo, ali recimo da ova steroidna verzija Filipa Inzagija nema mnogo toga simpatičnog. Ne zna ništa, ali time se ponosi i uložiće mnogo znoja da to kompenzuje. Više voli da da gol nego leba da jede, što je pohvalno, ali više od davanja gola voli da mu frizura bude stabilna tokom cele utakmice, što i nije tako pohvalno.




Dosta je više, smorio sam se dok sam ovo pisao i malo pozajmljivao sa drugih sajtova na netu. Evo vam par reprenzetacija i uživajte u analizi 🙂