Editorijal: Istorijska prilika

Day 585, 10:58 • Published in Serbia Serbia • by Ciric Nemanja

U prethodnom članku smo ustanovili činjenično stanje u hrvatskom saboru i analizirali raspodelu glasova i efikasnost (u hrvatskom slučaju neefikasnost) iste. Medijska reakcija je u skladu sa Istorijskom pobedom koju smo ostvarili: hrvatska retorika je mnogo blaža, srpsko likovanje mnogo jače. Sve je na svom mestu i manje-više onako kako smo planirali i kako treba da bude. Dolazimo do pitanja: Šta sad?

Opcija 1: Osveta
Prvo što meni pada na pamet je da većinu u kongresu iskoristimo da im hronološkim redosledom izglasamo sve jedan zakon koji su njihovi vojnici a kasnije marsovci izglasali nama. Bilo bi dobro da uz svaki predlog zakona bude objavljen članak sa sledećim tekstom:

Draga hrvatska manjino eRepublike Hrvatske,
Na dan X, pripadnik vaše vojske / Marsovac Y je predložio istovetan zakon u srpskom kongresu. Taj zakon je bio usvojen, a posledice po eSrbiju su bile te i te. Na današnji dan predlažemo identičan zakon, uživajte.

Link ka zakonu u Srbiji:
Link ka zakonu u Hrvatskoj:

Potom, kada osvojimo predsedničkom mesto sasvim bi bilo primereno okupirati im većinu teritorija i ostaviti jednu sa medium resursima i jednu bez resursa - i to sve povlačenjem. Naravno, sve propratiti edukativnim člancima. Zatim, iskoristiti rat sa Srbijom koja u međuvremenu potpisuje MPP sa sve jednom članicom PEACE, da se naprave ratne igre u kojima bi se ceo PEACE iživljavao nad Hrvatskom (koja bi bila ostavljena bez MPP-ova). Posle par meseci ovakvog stanja, razmisliti opet šta dalje.

Opcija 2: KRVAVA Osveta
Zašto vratiti istom merom, kada možemo da vratimo bez mere? Evo nekih kreativnih ideja:
Ostaviti im samo Dalmaciju ili neku regiju i to bez žita zatim izglasati embargo sa sve jednom državom sveta pa da vide šta je to gladomor i kako to izgleda kada ne samo novi igrači već apsolutno niko nema da jede. Ovo bi bio ekvivalent genocida i mada sam lično protiv, moram da priznam da je ideja više nego zabavna.

Dalje bi trebalo odštampati jedno 100 miliona HRK i čuvati ih kako bismo kada nam bude dosadno mogli da izazovemo hiperinflaciju kakvu eRepublik video nije.

Poslednje bi bilo dizanje sve jednog poreza i carine na maksimum, spuštanjem džeparca za početnike (citizen fee) na najmanji mogući nivo (ne znam da li može manje od 5 HRK) i dizanjem minimalne plate na maksimum (13.000.000 zvuči kao lepa cifra, ukoliko mehanizam igre dozvoljava).

Ove mere bi bile ekvivalent spaljivanja zemlje i posipanja solju - ama ništa više nikada ne bi tu poniklo.

Opcija 3: Pregovori
Neke od hrvatskih novina su predlagale pregovore, a ima i ljudi kod nas koji su za tu opciju (doduše vrlo malo). Ono čega eHrvati treba da budu svesni jeste da su sada od prilike u poziciji Nemačke posle nekog od svetskih ratova, pre će biti onog prvog. A toga bi morali biti svesni i mi.

Pokazivanjem milosti (ali naplatom štete) sada, stvarno bismo pokazali neviđenu moralnu superiornost. U jednom vladinom članku je objavljena ta divna misao "U pobedi se ne ponesi, au porazu ne ponizi". Da, možemo da kažemo da je samo ovo igra i da se zabavljamo iživljavajući se nad njima kao poslednji sadisti i to je skroz OK - ovo je igra. Sa druge strane, nekome bismo pošteno zagoračali doživljaj iste te igre i pitanje je da li i koliko se treba svetiti. Koliko sam upućen, mađari prvi ne bi podržali Opciju 2, pošto imaju dugoročnu viziju koja ne uključuje ugnjetavanje naroda.

Bitan momenat je davanje materijala za propagandu u medijima iz pravog sveta koja bi mogla da rezultuje Babyboom-om poput onog koji nam je doneo snagu da ovakvu pobedu ostvarimo. Jeste da bismo mogli eHrvatsku da učinimo krajnje negostoljubljivom, ali to su i oni radili nama i nije im pomoglo. Što direktnije ih ponizimo (od čega je najdirektnije i potencijalnim bebama najrazumljivije okupacija teritorija) to imaju više prostora za dovlačenje novih igrača na patriotsku i nacionalističku kartu, a nismo toliko jači da tako nešto možemo olako da shvatimo. Na kraju krajeva, ne fali nam još šovinista i ultranacionalista u eHR.

Kako bi onda ti pregovori izgledali?
U svakim pregovorima treba početi od preciznog ustanovljavanja pregovaračke pozicije svake od strana.

Hrvatska strana:
- Može da pruži značajan otpor u predstojećim izborima
- Drži poveću količinu srpskih dinara sa kojima može da nam zagorčava život
- Ima otvoren rat sa nama i jaču vojsku, dok mi imamo MPP samo sa Rusima
- Ima solidnu količinu zlata koju može ponuditi kao kompezaciju

Srpska strana:
- Drži kongres preko kojeg može eHrvatsku potpuno da uništi u ekonomskom smislu
- Je za razliku od hrvatske član potpuno funkcionalnog vojnog saveza
- Ima dobre izglede da osvoji i predsedničko mesto za 9 dana

Jasno je da je srpska pozicija mnogo jača od hrvatske i da je sada idealno vreme za dogovor, pošto će po svemu sudeći situacija po Hrvate biti samo gora. TO iziskuje izvestan trošak koji se može uložiti u privredu, i to je nešto što nam Hrvati mogu ponuditi. Međutim, lista stvari koju bi srpska strana mogla da zahteva je poduža i svodi se na povraćaj teritorija, lustraciju političara koji su izazvali neprijateljstva, i ogromnu monetarnu kompezaciju.

Povraćaj teritorija je nešto što bismo sa ubačenim predsednikom a čak i bez njega mogli da izdejstvujemo i sami. Međutim, trošak postoji i u vidu finansija i u vidu rada koji treba obaviti, tako da mirnom predajom mogu to da nam uštede. Mislim da bi ovde trebalo uzeti u obzir i zahtevanje makar jedne Hrvatske teritorije kao kompezaciju i garant pristojnog ponašanja. Predlažem Slavoniju (njihovu jedinu High Grain teritoriju) ili Liku (njihovu jedinu teritoriju pod šumama - Medium Wood). U slučaju nedoličnog ponašanja, uvedemo im embargo i njihove firme u tim regijama ne mogu normalno da posluju. Ukoliko ne bude problema, posle izvesnog vremenskog perioda (više meseci, godinu dana, ili još duže od toga) bi mogli da pričamo o povraćaju istih.

Lustracija hrvatskih političara je vrlo važna stvar. Hrvati su i te kako krivi za situaciju u kojoj su se našli, ma šta im u očajničkom pokušaju samospasenja pričaju njihovi političari - spinmajstori. Reakcija na navodno nameštanje multija Splitu je svakako preterana upotreba sile. Čak i da je istina, naši ljudi koji su to navodno izveli davno nisu u politici, a krivica nam se još uvek spominje. Na kraju krajeva oni su nama uradili nešto mnogo gore i nešto što ne spada u domen špekulacije. Veći broj naših građana i institucija je bilo hakovano, što je rezultovano banovima, krađom i preuzimanjem našeg kongresa.

Ono što sam ja kao neko ko se intezivno bavio i diplomatijom i politikom u opšte doživeo sa hrvatske strane je nedvosmislena i slepa agresija i potpuno odsustvo volje za pregovorom. Jedini izuzetak je Roby Petrić, koji jeste imao malo više pameti od ostatka društva i ponudio mir, ali prekasno i nedovoljno ubedljivo. Ta politka je nanela dosta štete Srbiji i tu štetu prosto neko mora da plati. Građani nisu bili kreatori politike i diplomate, već su to bili političari i oni za to moraju da odgovaraju i nama i svojim građanima. Kroz šalu sam spominjao vešala Sucku i ostalima u člancima, ali ozbiljno smatram da Hrvatska koju vode ti i takvi ne žele mir i da joj ga ne treba nuditi. A građani koji ih podržavaju ne zaslužuju milost, već vrlo krvavu osvetu. Dakle postavlja se pitanje da li će hrvatski narod znati da prepozna ovo i da li će postati poražena Nemačka nakon prvog ili drugog svetskog rata, da li će da prizna svoje greške i da se reformiše, ili će još dublje biti gurnuta u nacionalizam i želju za osvetom.

Monetarna kompezacija ne sme da izostane iz pomirenja. Lustracija je način da se kazne kreatori politke, a ovo je način da se kazne građani koji su ih birali, podržavali, koji su im verovali, koji su tražili još grublji tretman Srbije. Pretrpeli smo ogromnu štetu kao direktnu posledicu akcija eHrvatskih agenata.

Država nam je opljačkana nebrojeno puta. Prvo je BorKan poharao organizaciju koju dobija prvi predsednik. Zatim, monetarnim napadima je iznesena veća količina zlatnika iz naše države, maltene oteta našim građanima. Kasnije su izglasali zakone koji su nam privredu drastično usporili, i oduzeli teritorije u kojima imamo resurse (a kasnije izglasali embargo). Zakonima o džeparcu i minimalnoj plati, koje su dva puta donosili, su nam obeshrabrili veliki broj igrača i usporili naš napredak. Štampanjem velike količine RSD mogu da nam izazovu popriličnu štetu. Osnovano se sumnja da su nam uhakovali u jedno ministarstvo i izneli izvesnu količinu novca i da su zloupotrebom propusta u igri stvorili veću količinu dinara i izazvali hiperinflaciju (što je dovelo do još većeg uništavanja privrede i banovanja naših igrača), mada je ovo nemoguće dokazati.

Sve ovo MORA da se plati, i to sa kamatom. Svaki do poslednjeg dinara koji je odštampan mora da se vrati državi Srbiji kako bismo se osigurali od daljih destruktivnih monetarnih napada. Ukoliko se ovo odbije, hrvatski kongres bi morao da odštampa barem istu količinu kuna pa da se trampimo. Okupaciju teritorija možemo da tretiramo kao involutarni zakup, ukoliko nam bude isplaćena pozamašna zakupnina. Našoj privredi bi dobro došli stimulativni krediti da je vrate na noge i dovedu do stanja u kojem bi bila da svih ovih nerpijatnosti nije bilo - i s punim pravom očekujem da sredstva za te kredite poteknu iz hrvatskih džepova.

Cena sve ove štete je enormna, i teško da se može odrediti precizna suma. Treba voditi računa da uslovi mira koje odredimo, da nastavim metaforu o Nemačkoj, budu nalik onima iz Versaja, ne onima iz Potsdama. Da nas kompezuju, ali da ne izazovemo toliko ogorčenje, bes i hranu za propagandiste da sutra moramo da se suočimo sa ljućim, brojnijim, motivisanijim i agresivnijm protivnikom.

Zapažanja iznosim kao lojalan građanin eSrbije i nezavistan novinar. Kontakte u vladi svakako imam, ali izneseno ovde predstavlja isključivo moj lični stav.