Editorijal: Bosanska posla iliti "Medo Brundo ne ponašaj se ludo"

Day 630, 10:36 • Published in Bosnia and Herzegovina Serbia • by Ciric Nemanja

Kao što ste na kratko mogli videti dok me prepametni i kada je njihova čast u pitanju preefikasni administratori nisu cenzurisali, preselio sam se u BiH i počeo da se bavim politikom tamo. Obzirom da imam mnogo čitalaca iz eSrbije i da tamo ima malo tekstova o ovdašnjim dešavanjima mislim da će im ovaj članak biti zanimljiv. A naravno, biće i te kako zanimljiv i stanovnicima eBiH pošto se njih tiče i njima je primarno namenjen.

eVlada Republike Srpske je formirana nekih nedelju dana pre poslednjih predsedničkih izbora i ovaj čin je izazvao mnogo kontroverze. eBosna i Hercegovina svakako nije uređena kao alternativa iz stvarnog života već kao i sve ostale eRep države - to je predsednička demokratija sa jednodomnim kongresom. Sva vlast je centralizovana i koncentrisana u ove dve institucije. Dodatno, kao i u svim ostalim državama eRepublika, predsednik delegira dužnosti timu ljudi (pošto sam taj posao ne može nikako da obavi sam) koji se kao i u većini drugih država zove vlada. Paralelne institucije niko ne voli zato što dele narod, smanjuju efikasnost centralne vlasti a neretko izazivaju i diplomatske incidente (setimo se ratovanja belih orlova na strani Rumunije).

Moj stav je da su para institucije nekada jednostavno neophodne kada centralna vlast ne obavlja svoj posao dobro u nekoj ili svim oblastima. Tako je eSrbija imala brdo para-vojski kada je krenula okupacija i kada se pokazalo da je VeS neadekvatan i za odbranu države i za ubrzani vojni napredak vojnika. Vremenom se VeS reorganizovao, dobio više finansija, povratio poverenje građana i većina paravojski se ugasila To gašenje ima veze i sa inherentnom manom svake para institucije - odustvo pouzdanih izvora finansiranja (zvanične institucije imaju poreze i mogućnost štampanja para) što je posebno evidentno kod institucija poput vojske koje zahtevaju znatna sredstva. Dakle, paralelne institucije jesu nekada neophodne, ali smatram da je iluzurno očekivati da one budu opšte prihvaćene i da će da budu trajno rešenje.

eVlada Republike Srpske nije izuzetak. Osnovana je zato što vlasti BiH nisu uspele adekvatno da integrišu srpsku populaciju u BiH i to je suština svih problema. Možemo da raspravljamo o tome koliko je ko imao volje za normalnim odnosima, ali činjenica je da do njih jednostavno nije došlo. Suočeni sa nekorektnim preprekama klasičnom bavljenju politikom (incident na prošlim kongresnim) odlučili smo da nam je potrebno nešto više od stranke da bi izdejstvovali ravnopravno mesto u političkom i društvenom životu BiH. Ljudi su se prema afinitetima i sposobnostima javili za ministre i zamenike ministara, potom su ministri izglasali mene kao premijera. Cookie_NN je izabran da ispred DSS i srpske zajednice bude kandidat za predsednika BiH, Les Paula je podržala koalicija od 5 stranaka i on je dobio izbore sa nekih 53% glasova.

U svakoj drugoj uređenoj eRep državi, onaj ko sa preko 50% dobije predsedničke pravi vladu kako hoće i nema obavezu da nikoga drugoga zove u vladu. Međutim, izuzeci ovom pravilu se prave kada je država duboko podeljena ili kada joj preti ozbiljna opasnost pa je potreban državni konsenzus. Ako BiH nije podeljena, ne znam koja država jeste, i Les je ovo prepoznao. Dogovoreno je da srpska strana uprkos rezultatima izbora bude uključena u vladu eBiH i da dobije jedno ministarsko i dva koministarska mesta + zamenika komandanta glavnog štaba Oružanih Snaga BiH. Takođe je dogovoreno da se treća brgada transformiše u neutralnu defanzivnu brigadu "Medo". Ima nezadovoljnih ovim dogovorom i to sa obe strane, no smatram da je najbolji moguć za sve nas.

Pogledajmo alternativu...

Sa srpske strane ima onih kojima smrtno smeta nepostojanje vojske Republike Srpske, neki žele čak da je na svoju ruku formiraju. Nikoga ne mogu niti želim da teram da nešto radi ili ne radi, ali mislim da ovo razmišljanje pokazuje duboko nerazumevanje igre. Cilj svake vojske je što efikasniji vojni napredak njenih članova radi njihove i koristi države/organizacije koja ih finansira. Vojniku treba što bolje oružje kako bi svaki dan pravio što više štete i brže dobijao činove. U samostalnoj režiji ili u kojekakvim para vojskama vojni napredak je u najboljem slučaju isti kao u nekoj državnoj vojsci i to samo ako su u pitanju niži činovi, pošto vojske uglavnom plaćaju bolje oružje i welness packove onim vojnicima koji treba da postanu generali ili field marshali (shodno mogućnostima). Većina ovdašnjih igrača će ići u Medu i stvaranje paravojske mimo jedine paralelne organizacije je osuđeno na propast, ondosno njeni pripadnici neće imati ništa što ne bi imali da jednostavno sami ratuju bez ikakvog organizovanja.

Ne pričam napamet, video sam propast mnogih sličnih pokušaja i svaki iole ozbiljniji igrač će vam reći da paralelne institucije bilo koje vrste ne mogu biti trajna rešenja. Smatram da bi naš politički cilj trebao da bude integracija (ne i asimilacija) u BiH, a ne teranje kontre i seperatisanje samo radi seperatisanja. Ako smo ostvarili uslove da naši ljudi normalno vode svoje vojne karijere u okviru vojske BiH, čemu onda zasebna vojska?

Republiku Srpsku kao takvu nemoguće je u potpunosi formirati prema sadašnjim mehanizmima igre. Nemamo metoda da vršimo glasanje, nemamo izvore finansiranja sem tri fabrike gde radimo za minimalac i do juče ne plaćamo porez, nemamo načina da se izdvojimo. Ne samo da nemamo čime da realizujemo RS u potpunosti, nego to ne bi trebalo da bude naše opredeljenje ukoliko možemo da obezbedimo mirnu koegzistenciju sa ostatkom BiH, a stvari polako idu u tom pravcu.

Što se tiče "druge strane" (nadam se da ovaj izraz neću morati još dugo da koristim, te da neće biti više ovih i onih strana) ima dosta zamerki na neubičajen način imenovanja naših ljudi u vladu BiH. Morate biti svesni da smo mi vama potrebni kao i vi nama. U celoj ovoj priči verovatno deluje kao da smo mi dobili mnogo toga što nam ne pripada a vi ništa, i video sam da su neki mišljenja da nas samo treba ignorisati... Stvari koje je naša strana dobila ovim dogovorom su vrlo opipljive - četiri mesta u vladi, reorganizaciju dela vojske kako bi se osećali ugodno pristupanju istoj. No, ono što mi implicitno nudimo je smirivanje strasti i uklanjanje podela.

Razdor nije ni u čijem interesu, pre svega zato što generiše banove koji se obijaju o glavu svima nama i štete privredi. Medijski prostor BiH nije tako velik, kao recimo srpski, ali siguran sam da nisam jedini kojem smetaju ratoborni i optuživački članci koji se pojavljuju kao rezultat ovih podela. Dalje, mi imamo izvesnu dozu utiacaja u Srbiji i u PEACE (preko Srbije i preko mene pošto tamo imam status emaritusa (veterana koji ima pristup četu i svim delovima foruma, ali ne i pravo glasa) i solidan broj poznanstava) koji može i te kako biti iskorišten u korist Bosne, ali i u njenu štetu.

Da se razumemo, ni PEACE ni Srbija nisu preterano voljni ovog treba da izvšre politčku ili vojnu invaziju, niti imam nameru da dejstvujem u tom pravcu kako sada stvari stoje. Ali ako se odnosi dovoljno unazade i ako se situacija dovoljno zagreje tu mogućnost ne treba isključiti. Tu su i alternative: izglasavanje embarga PEACE država, dodeljivanja statusa "Rouge state" BiH, kočenje procesa pridruživanja ukoliko BiH ikada u budućnosti poželi postati član i razne druge metode ubeđivanja do kojih bi najradije da ne dođe. Pozitivni načini na koji naša zajednica može delovati na diplomatske odnose BiH su: obezbeđivanje kredita ili donacija iz inostranstva, posredovanje za sklapanje mira, NAPova i MPPova sa PEACE članicama, posredovanje u slučaju incidenata, sprečavanja Bolivijskog scenarija. Zamislite da BiH dobije High Wood ili ne daj Bože High Iron? Ne kažem da ne treba da dobije, već da u sadašnjem stanju stvari predstavlja lak plen komšijama i joj je diplomatska pomoć i te kako potrebna. Pa BiH samo na osnovu kontakata u PEACE i EDEN može da postane najbezbednija država u eRepubliku bez imalo oslanjanja na vojsku, kada bi samo svi zajedno radili na tome.

Na kraju krajeva i ovde ima sposobnih i pametnih ljudi sa iskustvom u biznisu, politici, diplomatiji, vojsci... Zar nije bolje da kompromisima gradimo poverenje i unapređujemo odnose i da zajedno gradimo bolju Bosnu, umesto da i jedni i drugi trošimo vreme i resurse gledajući kako da napakostimo onim drugima samouništavajući se u procesu?

Siguran sam da će velika većina građana BiH bez obzira na nacionalnost da se opredeli za prvu opciju i da ćemo već od sutra prestati da dovodimo u pitanje ovaj dogovor i krenuti da radimo na našem prosperitetu.