Join the new world

Vidi dekice.... nesto razmišljam... Ove godine su ga roditelji uglavnom pukli. Novčanici su im prazni pa će samim tim i tvoja vreća da bude prilično lagana. Boli te uvce, ima da završiš sav poso do 22.30h, max!
Ajde, ajde! Čemu protesti? Misliš da sam ćorava? Pa odavde vidim da ti patuljci rade samo u prepodnevnoj smeni, a povremeno se zovu ovi sa prinudnog da uskoče i za drugu... ako neki tajkun sa boljom polovinom pođe u novogodišnju kupovinu.

Dakle, pošto imaš vremena reših da presavijem tabak i da ti otvorim dušu. Znam ja da tvoja adresa nije prava za takve potrebe, ali... pošto verovatno neću dobiti ni poklone koje priželjkujem, a ni od onog od kog priželjkujem (nisam uplatila ni Bingo, ni Loto) - možeš valjda bar da me saslušaš?
Mislim, da pročitaš ovu moju škrabotinu, a na kraju čitanja mudro zaklimaš glavom uz neizbežno glađenje sede brade. Više ti i ne tražim!

Ideja mi je bila da sumiram ukratko ovu godinicu, da podvučem crtu, donesem zaključak i postavim neke osnovne smernice za sledeću. Naravno da se podrazumeva da ću da pravim "Tabelu uspeha/neuspeha" i da u levoj koloni izlistam sve dobro što sam uradila i postigla, a u desnoj ono što sam zabrljačila i izglupirala. Biće to neka vrsta psihoanalize iz domaće radinosti, gde ću hrabro da pogledam sebi u oči i kao i uvek priznam: Nije loše, al nije baš ni sjajno!

Ček, ček bre.... pa to sam isto zaključila i na kraju prošle godine! Doduše, tom prilikom ti nisam pisala pismo jer sam imala nekih prečih obligacija. Spremala sam se za put sa drugaricama. Slavile smo u hotelu: udaljeno mestašće, spa, bazenče sa toplom vodom, šampanjac u djakuziju, muzikica i nas četiri same u bikinijima, posmatramo kako napolju pada sneg, dok nas po leđencima masira topla vodica. Verovatno je to razlog što sam samo onako, na brzinu, dok sam ubacivala kofere u gepek protrkeljisala šta je bilo tokom godine i.... ma pogledaj samo, molim te lepo, ja sam samo prepisala isti zaključak od pretprošle godine: "Dobro je, trudila si se, al bilo je i propusta"!

To mu dođe na isto, zar ne?

Hmmmm.... vidiš dedonja, ovo pismo već donosi prve rezultate. Šta će reći ova činjenica? Pa to da ja sebi progledam kroz prste, jel te? Premerim i vidim da sam suzila gde je trebalo da proširim, kratila gde je trebalo da produžim i bojila gde je trebalo da izbleđujem. I posle se čudim što mi garderoba nikad nije kompletna, i što u ormaru imam sve - samo ne ono što mi treba! Ti si muškarac, pa ćeš ovde možda izgubiti nit priče. Imaš moju dozvolu da konsultuješ Baba Mrazicu i da je pitaš šta bi to, tisuću mu prehlađenih irvasa, trebalo da znači? Ako se iole seća vremena kad je nosila i drugo osim duge crvene aljine, reći će ti da je to standardna ženska fora i da preko tog dela pretrčiš. Standardna u smislu, žene nikad nisu zadovoljne!

E pa rotkve ti strugane, baba! Nije - nego!

Evo ti dokaza da nemaš poima! Sediš u toj Laponiji, nemaš jednog sata radnog staža. Nešto ko bajagi prikuvavaš, štrikaš i čekaš da se bradonja vrati da bi mogla da mu gunđaš oko nečeg potpuno nebitnog. I tebe to smara, al eto gunđaš... zarad svete surpužničke dužnosti koja treba da bude odrađena. I ti si mi za nešto kompetentna, moš misliti!

Moj deda, deda.... Čuj, drag si mi pa ću ekonomsku stranu priče da preskočim. Sigurna sam da ne želiš da slušaš o tome. Jeste, jeste... Tužna je to prica. Nećeš da ti pričam ni o tome kako sam za godinu dana dobila samo 7 dana odmora? Steže te u grudima kad na to samo pomisliš? Dobro de, nećeš sad tu valjda da mi rikneš od srčke pa da me ceo svet optuži da sam ubila novogodišnji praznični duh!
Ne možeš da podneseš moje izlaganje o tome kako je sve čega se dohvatim da odradim sa državnom administracijom jedna velika Golgota, niti to da kvalitet prijateljstava opada sa porastom svetske krize jer ljudi imaju sve manje volje da izlaze iz svojih brloga i komuniciraju sa drugima? I o čemu bi pričali? Nečem lepom? Tesko!

Kako? Da prestanem? Ne možeš da dišeš i hvata te vrtoglavica a i glava počinje nešto da te bolucka?

More, ne ispuštaj to pismo iz ruku! Jes čuo?

Ko mene pita dal me nešto steže i gde? Lomatam se, lomatam... Svaki dan mi je jedno veliko lomatanje, sastavljeno od više malih lomatanja. Krstenica mi sve žuća a životni zahtevi sve veći i ambiciozniji. Srećom i očekivanja su mi sve manja pa su mi i razočaranja, srazmerno, podnošljivija. Sve sam skromnija i sve manje imam "apetita" za sve one stvari, događaje i putovanja sa "Uraditi za vreme života" liste.
Hoćeš da pređemo na sveopštu (svetsku) situaciju koja se neminovno reflektuje i na moj život i prognoze za budućnost? Nećeš? Baš me čudi!

Dobro, vidim da ti je svega dosta pa ću tu polagano da završavam. Dobro je da ti je bakica donela čašu vode i da sad možeš na miru da završiš čitanje. Usput, svaka ti čast! Dobro si se držao. Doduše, to se moglo i očekivati od "momka" koji za jednu noć obiđe veliki broj dece na svetu i donese im po neki poklončić.

Znam ja da bi ti voleo da daš po neki poklon i onoj deci u Africi i onoj u zaraćenim područjima i onoj koja spavaju po parkovima i gradskim deponijama i onoj koja odrastaju u domovima. Al, nije do tebe... znam i to! I ti si, kao i svi mi deo začaranog kruga koji je neko vešto smislio da bi svi mi trošili pare koje smo zaradili, da bi opet mogli da zaradimo i trošimo.

Jasno mi je i zašto se plašiš da ćeš možda jednog dana, u bliskoj budućnosti pasti na minimalac. Ako je suditi po našem ministru finansija, koji je građanima savetovao da ne troše u narednom periodu - crno ti se piše. Mada, ti na naše tržište sigurno nisi ni računao. Ono je već decenijama skromno u zahtevima, zar ne?

Za sam kraj, evo ti i jedan predlog. Trebalo bi da zezneš ove kapitaliste i da uvedeš jedan paket tj. poklon koji ne može da se kupi tj naplati. I da deliš svima koji su ga zaslužili, bez obzira na godine. Taj bi poklon bio nagrada i činio bi da svi oni koji vole i koji su voljeni za nagradu budu i dalje voljeni i imaju i dalje snage da vole. Bez obzira što ih prijatelji iznevere, bez obzira što dobiju otkaz iako su radili za troje, bez obzira što neće dobiti nazad pare koje su pozajmili, bez obzira što su bili žirant nekome pa sad otplaćuju tuđ kredit.... bez obzira što poštuju zakone, plaćaju račune i imaju osnovnu kulturu suživota.

A oni najbolji imali bi i bonus poklon: dobijali bi snagu da i dalje veruju u ljude iako su ih milion puta izneverili.

Šta kažeš? Nije tvoj resor? Ima neki, onaj drugi, koji se time bavi? Nemojmo o tome dedice, ja sam ateista. A i ovo ti je samo predlog. Razmisli, pa vidi.
Ima u tom predlogu puno toga što bi ti omogućilo da sa stvarnim uživanjem sediš ispred vatrice i gladiš svoju bradicu. I smeškaš se zadovoljno...

Da si mi Živko i Zdravko, bar još neko vreme... ili dok ne uvedu komunizam!

Srećna Nova Godina!