Deset malih crnaca (CETVRTI DEO)

Day 1,348, 05:30 • Published in Serbia Serbia • by 2398678



Deset malih crnaca (Prvi deo)
Deset malih crnaca (Drugi deo)
Deset malih crnaca (Treci deo)
Deset malih crnaca (Cetvrti deo)

(Napisao Marko1996. eRepublik rimejk romana Agate Kristi)





Svi su sokirani sedeli u velikoj sofi u salonu.
„Dakle“, poce Strahinjic koji je jedini stajao, „desilo se kao sto sam i ocekivao. Za pocetak, svi smo dosli ovde na pismeni poziv Rompera. Ima li neko kod sebe pismo koje je primio?“.
Svi su odmahnuli glavom.
„U redu“, rece pomalo razocarano, „Ima li neko kod sebe mobilni telefon ili bilo koji uredjaj kojim mozemo pozvati pomoc“.
„Nas nekoliko ima telefon“, rece Kauboj, „Ali na ostrvu nema dometa“.
Gotovo ste mogli da cujete neke osobe kako u sebi govore: „Dodjavola!“.
Strahinjic nastavi: „Tako sam i mislio. U redu, predocicu vam situaciju. Dobili smo pismo od osobe koja se potpisala kao Romper. Svi smo dosli. Nas desetoro. Svo desetoro smo uticajni politicari iz eSrbije, koji su, pretpostavimo, ucinili deset zlocina...“.
„Ovo je izmisljotina, Strahinjicu!“, povikao je Klules, „Ja nisam nista...“.
Oriana ga prekide strogim pogledom, tako da je Strahinjic mogao da nastavi.
„Veceras, u petak uvece, obraca nam se doticni Gospodin K koji nam cita optuznice. Logicno je da bi to ’K’ moglo znaciti ’Klules’ ili ’Kauboj’, ali mislim da je nas ubica mnogo pametniji od toga. Mislim da to ’K’ znaci ’KAZNA’“.

***

Svi su najedanput ostali bez daha.
„Ako zelite, mozemo slobodno proveriti ostrvo jos jednom, ali vas uveravam da smo na njemu sami“.
Sumnivi uplaseno rece: „Hoces da kazes... da...“.
„Upravo tako. Na ostrvu se nalazi jedan ubica i jos osmoro zivih ljudi koji cekaju svoju kaznu“.

***

Svi su se medjusobno gledali i uplaseno klimali glavama.
„U redu“, Lukaz ustade, „Strahinjic je hteo da kaze da moramo da otkrijemo ubicu pre nego sto uzme sledecu zrtvu. Mislim da to nece biti toliko tesko“.
„Prijatelji“, rece Strahinjic, „Ja, tacnije, vec znam ko je ubica“.
Svi ga zacudjeno pogledase.
„Video sam ko je sipao otrov u casu“, napokon rece Strahinjic.
„Ko? KO?!“, povika Demokrata.
Strahinjic stade. „Reci cu vam“, kaza tiho, „Reci cu vam... Sutra”.

***

Sumnivi je upravo obukao pidzamu i legao u krevet.
„Sta mislis, ko je ubica?“, upita on Demokratu posle nekog vremena.
Demokrata zevnu.
„Nemam pojma“, odgovori mu, „ali mi se cini da ne zna ni Strahinjic“.
„Mislis?“, upita ga Sumnivi zacudjeno.
„Zar nije logicno da nam odmah kaze ko je ubica, umesto da ceka celu noc. Ja mislim da je on to uradio da bi NAMAMIO ubicu k’ sebi“.
„Budala!“, rece Sumnivi glasnije nego sto je Demokrata ocekivao, „Igra se sa vatrom. Da li stvarno mislis da ubica nije pametniji od njega“.
„Nadam se. Mogu samo da se nadam da nije.“, rece Demokrata tiho.

***

Dezert je skocio iz kreveta kada je cuo snazan vrisak. Bilo je oko sest ujutro, a svi su vec stajali na hodniku.
Mozete pogoditi ispred cije sobe.
„Oriana!“, vikao je Klules, „Oriana, reci nesto“.
Posle pazljivog brojanja, mogao je da zakljuci da su u sobi bili zakljucani Oriana i Strahinjic.
Posle nekog vremena, Lukaz, Kauboj i Klules uspeli su da provale u Strahinjicevu sobu, u kojoj su imali sta da vide.
Na podu posred sobe lezao je Strahinjic u lokvi krvi.
„Eno je“, rece Lukaz gotovo ne obrativsi paznju na Strahinjica.
Oriana je bila u kupatilu pored spavace sobe. Sedela je na podu sa zavezanim rukama, nogama i selotejp traku na ustima. Odvezali su je, a zatim su joj lagano skinuli traku.
„O, hvala bogu“, rekla je Oriana dok ju je Klules grlio, „Da li je Strahinjic ziv?“.
„Sto?“, upita Demokrata, „Da bi znala da li je tvoja misija uspela?“.
„Kakva misija? O cemu ti pricas?!“, rekla je Oriana napadno.
„Misija ubistva, duso“, rece Demokrata.





Dvojica...
Odose tako brzo.

Nastavice se...