Da li me to oči varaju ili sam samo slep?

Day 1,500, 06:06 • Published in Indonesia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

- Vidim ti u očima, krvare u plamenu. Opet si je jurio? Gromovi će te spržiti. U tvom oku kriješ 63 boje, smrde na vreme što si proveo u tom zatvoru što si ga sam napravio.

- Nije tako, odakle ti uopšte pravo da o meni tako sudiš.

- Sudim ti jer su me ovlastili.

- Ko te je ovlastio? Da nisu možda oni sedi starci što se u kafani nalaze da utope ružne snove u kapljici.

- Nisu oni...

- Da nisu možda carinici što te čekaju na izlazu iz Pakla? Oni galebovi što ne lete? Kriju se ispod mosta zato što su kukavice!

- Ni oni...

- Možda onda deca što ih je izrodila Patuljčica? Šta ona zna, rekla je da je bolje da odeš za kaluđera nego što tu glumiš!

- Onda je davno nestala u plamenu. Izgorela je kada je pokušala razumeti...

- Ništa ona nikada nije razumela.

- Upravo tako!

- Ne menjaj temu, ko si ti pa da mi sudiš? Odakle tebi dokazi da sam ja išta učinio?

- Sudim ti kao čovek.

- Problem je, to što ti nisi čovek, ti si crv.

- Jesam, ali samo ti to znaš, drugi me prepoznaju kao čoveka.

- Raskrinkaću te!

- Ljudi će ti se smejati.

- Izdržaću!

- Bićeš napušten. Zatvorena vrata pred nosom biće tvoja prošlost, sadašnjost
i budućnost.

- Izdržaću!

- Nazivaće te šarlatanom, varalicom i budalom.

- Već me tako nazivaju.

- Pa zaplešimo onda.

- Lažni moralisto!

Da li su drugi ljudi glupi zato što sam ja tako pametan ili je to greška evolucije? Da li je Darvin bio budala? Na koju foru su ljudi dominantni?
Lakše je živeti kad misliš da su drugi gori od tebe samo zato što si ti toliko bolji od njih. Onda nema njihove zavisti zato što si dobar prema njima. Koja laž. Dobar si prema njima iz sažaljenja. Zamisli neki put, zemljani put da budem precizniji. Vrućina je, biljke nemaju onu prolećnu svežinu. Kada staneš ispod drveta u nadi da će te zaštititi od užarenog Sunca shvatiš da grešiš. U tom trenutku te ništa ne može zaštititi, vrelina je spalila vrhove listova i drvo se mudro povinovalo užarenoj lopti. Izdalo te je, sačuvaće svoje zelenilo u zamenu za tvoje opekotine i slepilo.

Ne mrzi te, samo želi da shvatiš. Ne nanosi ti bol zato što si zao, već zato što si neuk. Ne želi da plačeš, želi da te slomi bez suza. Tvoj duh će u jednom trenutku odustati.

- Nego kako ste vi?
- Evo dobro, sve u svemu odlično.
- Ako, ako valja se!

Hvala ti stranče na tvom terapeutskom osmehu. Podigao si obrve na mom licu, sada ne moram da ih brijem, nikada više. Napisaću knjigu o tebi, posvetiću ti pesmu, nisam rimama sklon tako da te molim da mi oprostiš ako ne bude milovala tvoje uši. Posvetiću ti crtež, sliku, ako budeš tražila od mene okrečiću i Beograd. Više nisi stranac sad si ona, sad si udaljena od toga čitave dve rečenice. Te dve rečenice za mene su sad kilometrima daleko iako su samo nekoliko piksela udaljene. Pročitati ovo nećeš zato što te videti neću. Kakva romantika zar ne?

Pa stavimo onda tačku tamo gde treba da stoji, na kraju. Tačka.