Crno beli svet

Day 1,173, 01:42 • Published in Serbia Serbia • by momars

Не, овде неће бити речи о Партизану, већ ће то бити анализа наших размишљања о збивањима у нашој заједници. Читајући чланак “ Истина о АП “, запало ми је за око неколико ствари и дало ми идеју да пробам неке ствари да разрадим и пренесем на шире поље од поменуте странке. Наиме, склон сам мишљењу да ова игра није само игра, а и како би била када се наша рзмишљања, схватања о животу, политичке склоности, животни приоритети и остало верно пресликавају у игрu. Просто није могуће да неко ко је склон отимачини и гажењу преко живих и мртвих да би дошао до свог циља у СЖ, одједном постане у ерепу јагњешце које испред личног ставља општи интерес у први план. Просто не могу да замислим возача који никада није пропустио оног мученика из споредне улице који чека на укључење 10 минута, да у игри пропусти колегу на место конгресмена. Незамисливо ми ја да неко ко у свом речнику на поседује речи “ извини“ и “молим “, да у игри буде толерантан и особа за коју гро ове популације, без обзира који политички дрес носе, може рећи да је прави лик. Дакле, какви смо, такви смо ту помоћи нема. А и нема потребе.



Због ових ствари склони смо да у зависности од личног интереса ствари представљамо црно и бело. Велика грешка, из простог разлога што, како СЖ, тако и догађаји и актери у овој игри нису сви црни и бели. Свестан сам да нико од нас није безгрешан и да сви правимо грешке. Неко више, а неко мање. Али цела поента је у томе КОЛИКО ТЕ НАШЕ ГРЕШКЕ УТИЧУ НА ОСТАЛЕ.

Било која влада је глава ове енације. Од људи који нас воде зависиће и у каквој еСрбији ћемо живети. Ако применимо тезу да нико није безгрешан и да нема црних и белих, добићемо јасну слику како би наша влада требало да изгледа. А она би требало да изгледа овако:

Влада треба да обезбеди сигурну економску подлогу, у циљу јаке привреде и ту укључујем обезбеђење стабилног курса. Јаку војску. Вођење рачуна о појединцу, првенствено ебебама. С времена на време радити бејби бум, по мени преко ФБ.
Едукација, помоћ сваке врсте и да не тупим даље.

А сада изненађење. Да би се све ово урадило, потребан је мукотрпан рад. Људи сатима остају да би ове ствари спровели у дело. По мени, требало би их наградити. Неко ће то окарактерисати као озваничавање постојећег, али све једно јавно позивам да се установи новчана надокнада за људе који то раде. На овај начин би се избегле или бар свеле на минимум ситуације којих је било на претек у разним периодима.
Ако би и поред тога неко желео хлеба преко погаче, његов морални интегритет би био уништен и не би могао да се правда како је за еСрбију провидио и по 18 сати. Имао би плату за то и све би се институционизовало. Нестало би оно “ ај да крадуцкате, али ви претерасте “.



Овим би дошли у позицију да се о владама не прича колико је ко украо, проневерио, већ колико је која влада затекла а колико оставила у трезору. Колико која влада освојила нових територија или их погубила. Свима осталим би било далеко лакше да сагледају достигноћа, успехе и неуспехе сваке владе. Мислим да би о овом предлогу требало да одлучи конгрес како би и тој институцији дали на важности. Такође из редова конгресмена би се формирало тело, од стране представника свих топ 5 странака, одбор за контролу ових мера.



За сада толико, а у следећем броју ћу појаснити начин контроле и подизање институције конгреса на виши ниво.

Дружењем до победе

momars