Broj 1: Pero

Day 574, 12:36 • Published in Serbia Serbia • by Ciric Nemanja
Pero: Priča o jednoj lutki

Jednom beše jedna lutka.
Ali ne obična lutka - ovo je bila najlepša lutka ikada napravljena od ljudske ruke. Bila je sačinjena od najfinijeg porculana, njen oblik je bio nadljudski - božanstven: linija savršena, jagodice izražajne, oči prodorne. osmeh zavodljiv. Kratke šiške su joj skrivale čelo, dajući joj dozu misterije, istovremeno skrećući pažnju na tople oči. Kosa duga, vezana u rep - damski. Svako ko bi bacio makar jedan pogled na nju bio je svestan da je u pitanju lutka nesvakidašnjeg kvaliteta. Svako bi poželeo da je poseduje.

No, niko se nikada nije igrao sa njom. Niko se nije usudio da je izvadi iz kutije, i da to nežno, fragilno telo oseti, pomiluje, da se sa njim poigra. Jer, ta lutka je bila jedna jedina, i niko nije smeo da rizikuje da će je polomiti, uprljati, pokvariti... upropastiti.

Vreme je prolazilo... Niko se nije igrao sa lutkom. Godine su odmicale, a vreme, taj prevarant, se podmuklo našalilo sa lutkom. Prvo je odeća na njoj počela da bledi i da propada. Zatim je porculan postajao sve manje i manje sjajan, dok se na kraju nije jedva razlikovao od jeftine plastike.

A šminka: rumeni obrazi, maskara i ruž na usnama, nerazumljivo bejahu uništeni. Maskara se izmazala, rumenilo takođe, a ruž, isti taj neodoljiv ruž koji je tako elegantno koketirao sa usnima i nadraživao čula - nekim čudom se pomerio - obrnuo tako da više nije formirao taj neponovljiv osmeh - već njegovo surovo izopačenje - tužan kez. Kao da je - učinilo bi se čoveku neobuzdane mašte, i nepokolebljivog osećaja za poetiku - plakala.

Pouka priče: Lutka ne može da se promeni jer nije ništa drugo do keramike, tkanine i farbe.

Autor: Nemanja Ćirić