Bombardovanje

Day 1,653, 09:10 • Published in New Zealand Serbia • by MjoyReborn

-"Jesi zaspao?",tiho je upitao pripiti glas preko telefona.
S obzirom da sam upravo pre pola sata utonuo u najdublji san,s namerom da se ne probudim sledeća tri dana,uhvati me osećaj krivice jer sam se javio na telefon u 4 sata ujutro.
-"Ej!",uzviknu glas sa druge strane.
-"Don Ori je."
-Nije mi bilo jasno zašto me zove,pre sat vremena sam ga izljubio za laku noć,trebalo bi i on da je zaspao.
-"Eeeeeeeeeej!",ponovi on.
-"Šta hoćeš?",malo i ja povisih ton.Nije mi bilo prijatno posle ispijanja piva da pričam celu noć,pa rekoh da odmah pređem na stvar.
-"Ti nisi normalan!",nastavi Don Ori."Celi Balkan odjekuje,padaju bombe na sve strane a ti spavaš! Priča se da su i atomske u igri.Požuri,oblači se i dolazi,raspravlja se o tome šta nam je činiti."


Mrzovoljno se obukoh,još uvek mi se pomalo mantalo,ali šta je tu je-dužnost zove.U međuvremenu mi je stigla i poruka gde da dođem.Požurio sam.

Zaista sam se začudio kada još sa ulaznih vrata bunkera ugledah sve Templare.Iako je situacija bila ozbiljna Antic Dragan nije krio zadovoljstvo što smo svi tu.
-"Može votka? Da dođeš sebi malo.",kroz smeh je upitao.
Nisam ni stigao da odmahnem glavom,a Ckimiy mrzovoljno poče da mu popuje.
-"Kako te nije sramota? Pa pitanje je da l' ćemo da izađemo živi odavde!!"
Na to u priču uskoči i zuci.
-"Dosta! Daj da vidimo šta ćemo.Bitka je u punom jeku,ne možemo da sedimo skrštenih ruku."
Znao sam da je rekavši ovo mislio na mene,koji sam i dalje ćutao i gledao zbunjeno sve moje saborce.Nisam imao snage,ali onako mrtav umoran krenuo sam da prosipam neku svoju mudrost.
-"Mogli bi da...."
Snažan potres baci me na pod,jedva sam uspeo da prekrijem rukama glavu.Treslo se dobrih nekoliko minuta i sve utihnu.

Nema sumnje gadjali su bilzu,a opet dovoljno daleko da ostanemo čitavi.Zakašljah se od silne prašine,nisam video nikoga oko sebe.
-"Jeste svi dobro?",upitah onako uplašeno.
Jedan po jedan počeli su da se javljaju svi da su dobro,pa sam i odahnuo.
-"Koji krasni je ovo sada?",prolete mi misao kroz glavu,prisetivši se da nikada nije bilo ovako ozbiljna situacija.

-"Sve im prosto.I nama i njima.Izgleda da ovaj put zaista brišemo jedni druge.",prvi prekide tišinu Ilija Krajinović i nastavi dalje.
-"Uskačimo u tenkove i pravac na ratište.Ne može ovo ovako,ne smemo da se krijemo."
Nije prošla ni sekunda,sevnuo mu je šamar.Zabezeknut i rasanjen konačno nakon onog silnog potresa,nisam mogao da verujem.U svom naletu Ckimiy mu pridodade još jedan,a pre nego išta reče,progovori i SreckoSojic.
-"Jesi ti lud,budalo jedna? Taman sam odlučio sledeće godine da se ženim i sad treba neki kreten da mi daruje atomsku na bojnom polju.Ne dolazi u obzir."
Sav zajapuren Ckimiy klimnu glavom.
-"Eto vidiš! Mislim da je najbolje da sedimo ovde,dok god budu gadjali dovoljno daleko.Pa valjda ćemo imati sreće."
Nisam mogao da se ne složim i ja na ovu konstataciju,a nakon što svi klimnuše glavom bilo je jasno da će tako i biti.
-"Nije ovo naš rat.",progovori Don Ori i dodade:"Reci koje bi budale morali da budemo da krenemo sa tenkovima na polje gde se bacaju atomkse bombe.Posle toga jedino u muzej da nas postave ili ono što ostane od nas,kao uzor sledećim generacijama kako ne treba ratovati."
-"Da,ostajemo ovde,dok ovi moji iz UeSa ne jave gde se gađalo i ko je oduvao koliko.",konačno se u priču ponovo uključi i zuci.
-"Ma zajebi me sa time više,jel moguće da i sad nakon izbora u ovakvoj situaciji misliš na partiju!",nisam mogao da mu prećutim.
-"Daj neku muziku,bolje i Vendi nego bombe da slušam kako padaju.Evo poneo sam sasvim slučajno i karte za pokericu,pa možemo da opletemo jednu partiju u tenkove dok ovo ne prodje.Antic!!!!Daj tu votku ovamo,vreme je da je probam."
Nije bilo odgovora,pa se okrenuh put njega.Verovatno je zbog toga što zna koliko mrzim votku koju on konzumira i koliko se dugo trudio da me natera da popijem makar gutljaj,zaplakao je od sreće.




MjoyReborn