Join the new world

Smaram se, dežuram, 2 sata je posle ponoći. Dete ima povišenu temperaturu, pa mora neko da bude budan, da vidi da li će otići na gore ili na dole. Pa rekoh hajde da ubijem malo vreme i naškrabam neki redić, moža i vama bude zanimljiv.

Neki su čitali, neki ne, al eto.... "Jesen na Cetinju" je originalni naziv jedne teme za pismeni iz srpskohrvatskog jezika 1970 i neke, naravno u nekoj osnovnoj školu blizu Cetinja. Pre recimo 7-8 god video sam to delo na papiru i mom malom ali odabranom društvu je palo na pamet da je super ideja da to bacimo u elektronski oblik. Tako smo, moja nekadašnja devojka (sada supruga) i ja, nekoliko noći diktirali i kuckali ovo i još neka zanimljiva pisanija, pa kasnije slali skoro svima iz naših mail-ing liste. Ali ovo je ipak moj favorit , pa ga zato i prezentujem, još jednom. Tako da, ako ste ovo pročitali u ovom obliku verovatno je neko od nas dvoje kucao, obzirom da su neke reči bile ne baš razumljive (pisano je pisanim slovima), pa smo nekad nagađali šta tačno piše, a šteta bi bila, bilo šta menjati i oduzeti na originalnosti. Bez daljeg zamlaćivanja. Da sam se ja pitao, pala bi petica kao kuća.

Jesen na Cetinju

Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiću baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kad nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašenoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proletarijat , a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je đed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) sklepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji. Brat od tetke mi Vojo je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu ošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.
Radenčević Slaven VI 3
Ocjena : jedan (1)

I jedan vic.... mator ali po mom ukusu...

Čovek se našao pred sudom, na raspravi, povodom optužbe za delo teškog ubistva sa predumišljajem.
Sudija: Ovde se radi o teškom deliktu, krvavom ubistvu sa predumišljajem. Optuzeni, pozivam vas da u svoju odbranu, a u cilju eventualnog ublažavanja vaše kazne, iznesete svoju odbranu i olakšavajuce okolnosti.
Optuženi: Bila je glupa, ... morao sam da je ubijem.

Sudija: To ne smatram olakšavajucom okolnošću. Ako ne želite da ostatak svog života provedete iza rešetaka, morate naci nešto uverljivije.

Optuženi: Pa dobro, cenjeni sude, da ispricam kako je bilo. Živeli smo u stanu, a iznad nas je živela porodica sa dvoje dece. Bilo je stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm. Jednoga dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao.

-Da, reče žena, to su pirineji.

-Misliš, pigmeji, rekoh!

-Ne, odvrati ona, pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.

-To je pigment, primetih ja.

-Ne, pigment je bilo ono na čemu su stari Rimljani pisali.

-Pobogu ženo, to je bio pergament i pisali su Egipcćani.

-Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog romana...

Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Otišao sam na trosed, legao i počeo da čitam svoje novine. Ubrzo, dodje moja žena, sa knjigom u ruci, leže pored mene, otvori knjigu i poce da čita.

-Dušo, pogledaj, reče mi ona, "Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica od makroa 15."

Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj - draga moja, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu piše "La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV", što znači da je Marquise de Pompadour bila ljubavnica Luja XV.

-Ne, reče ona, to se mora doslovno prevoditi: "La Marquise" je sunčana terasa, "Pompadour" je ručna torba, "La Maitresse" je učiteljica, a "Louis XV" je 15. makro. I nastavi ona, ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.

-Mislis, sa lektorom, rekoh.

-Ne, lektor je jedan grčki heroj.

-To je bio Hektor i bio je Trojanac.

-Ne, reče ona, Hektor je mera za površinu.

-Mera za površinu je hektar.

-Ne, hektar je božansko piće.

-Ženo, nektar je božansko piće.

-Nije, to je reka u južnoj Nemackoj, odvrati mi ona.

-Reka u južnoj Nemackoj se zove Neckar.

-Ne znaš ti to, ona će meni na to, još kao mala sam pevala sa drugaricom duo o reci Nektar.

-U duetu, tako si valjda htela reći.

-Ne, duet je kad igraju Zvezda i Partizan.

-Postovani sude, tada sam uzeo čekic i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.

Sudija: Presuda, ... optuženi se oslobađa optužbe. Ja bih nju ubio već kod Hektora...

Hmmm ........aj još jedan kratak da se ne smorite
Skršio se ciga sa kolima, jedva živ ostao, sakupili ga u delovima i unose u hitnu.
Pogleda ga dežurni lekar i prodere se:
-Sestro, instrumente !
A ciga će:
- Pa di sad ovakav da sviram doktore, ljubim ti karakter ?!

BTW spala temperatura na 36.9
😃