365 x 2

Day 1,172, 14:06 • Published in Serbia Serbia • by bandigarf

Na mom profilu piše da sam rođen 4. februara 2009. godine. Pune dve godine kasnije, postavlja se pitanje zašto sam još uvek tu...

Šta se u stvari dogodilo za ove dve godine? Ukratko: ubačena je eSrbija u igru, pa smo je usled svađa vrlo brzo izgubili, zatim smo se oporavili i stvorili velesilu, da bi na kraju zabili nož u leđa nekim vrlo dobrim saveznicima, i sprijateljili se sa nekadašnjim neprijateljima. I dalje imamo spam, svađe, udarace ispod pojasa, ... isto kao i pre dve godine. A zašto? Zar je to ono što vama ovu igru čini lepom? 😕 Meni nije.

Da li je možda slučajno, sasvim slučajno, nekome glavni motiv igranja bio da ovde stekne nove prijatelje? Meni nije. 🙂 No, i pored toga, stekao sam ih. Ovo je društvena igra, što podrazumeva da skoro svaka vaša akcija ovde uključuje interakciju sa drugim ljudima. Da, iza svih onih imena i avatara se nalaze ljudi. Zar nije lepše da ta interakcija bude sa osmehom na licu? 🙂 Sad bih mogao da naređam ovde stotine imena, koja su meni u nekom trenutku izmamila osmeh na lice, ali neću... Nije cilj veličati samo određene ljude, i tako stvarati dodatne podele. Previše smo izdeljeni i bez toga. U ovom trenutku imamo desetine stranaka, desetine vojnih i paravojnih jedinica, ... a zašto? Zar zaista postoji 59 različitih političkih usmerenja i ciljeva? Ili možda ipak svi imaju isti cilj - jaču eSrbiju? Sudeći po onome što sam čitao ovih dana, stvaran cilj je uništiti sebe iznutra. I to radimo već više od godinu dana. Tačnije, od kako smo uspeli da se oslobodimo prvobitne okupacije. Čim smo se oslobodili spoljašnjih problema, umesto da uložimo trud u obnovu svoje eDržave, stvorili smo sebi unutrašnje probleme.

No, da se vratimo malo nazad... Ovo je igra. Igrajmo se ljudi, i igrajmo se kao ljudi. Igrajmo se tako da usput ne naudimo drugima. Većina ljudi kojima danas kažete ili učinite nešto će biti tu i sutra. Potrudite se da završite komunikaciju bez vređanja i omalovažavanja, pa da sutradan možete da je nastavite. Možda bi vam osoba sa druge strane ekrana mogla biti dobar prijatelj, samo ako joj pružite šansu. Ne sudite suviše brzo, i suviše oštro. Iznenadićete se ko sve živi u ovom našem eSvetu. 😉 A znate i onu čuvenu izreku "dvoje su se tako smuvali". Ima i više primera toga, i ljudi i dan danas srećno žive u višemesečnoj ljubavi. ❤

I ja sam tu prvenstveno zbog ljudi koje sam upoznao u ovom eSvetu, i zavoleo ih vremenom. Mnoge od njih sam upoznao i uživo, na nekom od mnogobrojnih okupljanja. Još uvek se vrlo rado sećam prvog okupljanja na Fruškoj Gori, kada je 10ak "stranaca" kampovalo čitav vikend zajedno, uz dodatno pojačanje u subotu preko dana. Ostali smo upamćeni kao najveselija družina u kampu od stotinu ljudi. Sećam se i mnogobrojnih okupljanja koja su usledila, i nasmejanih lica uprkos kiši koja je uporno padala. To je razlog zbog kojeg većina nas igra ovu igru - ljudi. Iz dana u dan, srećemo se sa istim nickovima i avatarima, čitamo, komentarišemo, slažemo se ili ne, ... ali da nema drugih ljudi, ne bi bilo ni ove igre. Zato, ispoštujte te ljude, i nemojte ih omalovažavati, jer će možda već sledeći dan da vam nedostaju. 😉