Све ће то народ позлатити
IArhangeLLorDI
При овој ротацији једино чега нисам могла да се одрекнем јесу моје новине.
Јесте, свесна сам ја да ја не умем да пишем ал опет... Ипак сам неке чланке избацивала у неком периоду свог живота који... Ма...
Пишем јако неразумљиво за људе који ме не познају, тј. који не знају шта ми се дешава у животу.
Него, неправда. Јесте једна велика. Увек био. Некад је с њом тешко изаћи на крај.
Није ти јасно зашто баш теби. Ал ето, баш је теби.
Знате имам неког коме се дивим, једна сасвим обична жена. Четрдесетих година, не знам ни колико је то битно. Скоро је магистрирала.
Живи један сасвим уобичајан живот...
Ето га, ток мојих мисли... Сетих се, дошао ми брат из Аустрије... И показах му Београд и кад сам се враћала кући срела сам у аутобусу професора српског. 1994. године је издао књигу, добио награду. И рекла сам му да бих волела да ми је поклони, реко је да ће погледати да му случајно није остала још која код издавача. А онда ми је рекао:"Мани се писања, живи живот, ово" и показује ми на жену са дететом..."Имај породицу..."
То је њен живот, нешто најнормалније.
Живи на Ђуриновцу, тридесетак метара пре потока. У кући коју је саградио њен отац средином прошлог века.
Волим ту кућу, мада ми је било тешко кад сам одлазила тамо, бар ових годину дана.
Учила ме је као клинку да ће добар човек и на зло да узврати добром.
Надам се да ме је и научила.
Волела сам кад дође време за распуст, па одем тамо. Лепо је, мирно. Чинило ми се до пре коју годину да су и сви људи дивни.
Не воле те сви, нормално је. За неке си само "београђанка". Као клинка сам била јако нермирна, није ме држало место, била сам склона ср***ма. Моји ожиљци су и доказ за то.
Него кренула сам да вам пишем о њој. У тој кући живела до своје 14 чини ми се, касније се преселила у Београд да студира. Онда се запослила недалеко од свог родног града. Без обзира колики је снег на Прослопу био она би се викендом вратила кући.
Памтим је као неког ко је позитиван, увек насмејан, спреман за шалу.
Просто неко ко може увек да ти улепша дан.
Као што ја волим моје Баново Брдо тако и она воли свој крај, па се 2005. чини ми се и вратила кући. Дозволила ми љубимца. Конкурисала за посао, добила га. И некако... Рекла бих да је то њена животна грешка али ипак се удала, добила сина. Па и не могу да кажем да јесте. Али свакако њена животна лекција.
Веровала је неким људима којим није требала да верује. Сматрала их за пријатеље. Није проверавала неке ствари. И онда јој се то обило о главу.
Нож у леђа. Судница. Лажи...
Некако ми се чини да просто постоје људи који и да имају довољно за један нормалан живот, да им просто не фале неке основне ствари... Да би опет гризли, газили само да би имали више. Потом и брат од стрица. Колико ли је само то болело. Чудно је са тим човеком сам сигурно појела џак соли. Било ми је гадно кад сам чула шта је урадио.
Знате. Ја вашу бол не могу да осетим, нити ви моју. Али се углавном највише саосећамо са људима чију бол познајемо, кад кажем познајемо мислим на то да нам се нешто слично десило.
Најгоре је што неке ствари схватиш кад ти је најтеже. Треба имати муда и наставити као да се ништа десило није. Јер тешко је.
Баш онда кад су ти најпотребнији ти схваташ да си ипак био слеп код очију.
И зато јој се дивим, што је још увек она иста. Само са мало више бора на челу. По која седа. Али иста она, насмејана, увек позитивна... Спремна за шалу.
Урођено ми је да је воли и драго ми је због тога, јер тешко да бих је познавала да није.
Comments
prvi, drugi treći četvrti, nešto jeste o7
sta pise?
не знам, чекам коментаре. 😃
"А онда ми је рекао:"Мани се писања, живи живот, ово" и показује ми на жену са дететом..."Имај породицу..."
stao sam ovde. sasvim dovoljno! Bravo
(lažem pročitao sam sve, al ovo podvlačim kao poentu, može mi se)
Ukratko, profesor joj je rekao - "jebite se deco, manite se pisanja" xD
živeo profesor!!!
Samo vi cekajte komentare, propustate odlican tekst... A kao da vas to i zanima...
Tiki, svaka cast... :😁
Borča, što se odmah duriš?
Ma ne durim se, nego ovaj erep guta plazic ko plavusa jezik. xD
mmmm plavuša. hahaha.
Elem,
dobar članak!
11anajiT / theNedjeljko
Respect o//
Odličan text.
Lepo ; )
Odlicno imas V+S
pazi ovo http://www.erepublik.com/sr/newspaper/pikseli-za-mase-278513/1
e i da dodam pojescenas bela kuga i ti nema mas bas nikakve problem koji nisu resivi cim si ovde na erepu
patetika. kik mi bejbi sad
Tica mala porasla 🙂 😘*
♥
You don't say what year it was, when you met the professor on the bus. He told you that writing is nothing compared to living life & showed you a picture of a woman with a child, his family.
The woman who you admire, who marries in 2005 & has a son, who survives a serious betrayal, is this woman & her son the family, shown in the professor's picture? Is the one who hurt her so badly the professor?
You admire her because she didn't allow this to destroy her, but continues to live each day positively, ready to smile, to feel joy.
Is the story true or fiction & if fiction, is it a metaphor for something else?
Beautiful picture, human lives like rivers, sometimes divided, but going on forever.
Even if I totally misunderstood it, I still really liked it. \o/
You got it wrong. 😃
But I'm glad that you're reading my newspaper.
Oh lol okay. : )
sviđa mi se članak. jako 🙂
Tako, komšinice, samo taj neki isečak života, ali kao i obično, ima u njemu neko ko je u stvari mnogo bitan i neka priča koja je u stvari totalno univerzalna i istinita... Jah, vala, život je vrlo teško ne živeti, nekako se sam nudi...
Heima...
http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_27.html
We should all live his wishes for him now he's gone, otherwise when we are his age, his wishes will be our's.
but now, I am 26, and I know that I am dying…
Well, it's better to live, knowing that you are dying, than to live as though you will never die. Then within reason, you can fulfill some dreams that you might otherwise put off. I hope that you live a long life & live some of your dreams.
I got coconut size of tumor on my balls 🙁
http://www.youtube.com/watch?v=g6-Piny1bPg
BABO, because of the video that you posted, I'm not sure if you're serious or not about the testicular cancer. If you're serious, then there isn't a lot that I can say, that I'm sure you are already aware of.
So, I will say don't give up. It is true that miracles do happen. I will keep you in my thoughts & will pray for you. And no matter what, I will remember you.
Well, my dear Mystie, you'll never know until you check it 😉
However, thanks for support 😃
Okay. o/
\o
pa umijes da pises🙂
ekstra macko, samo nastavi \ o /