10 piva

Day 1,217, 19:37 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI

Uključih juče računar, naravno, prvo se nakačih na erep, da vidim ima li šta novo, no, sve po starom, kao i uvek... I dalje se tučemo sa Hrvatima, malo mi njih, pa onda još manje oni nas i sve tako u krug...
Fib otišao, pa nije otišao, pa ipak otišao, ne, nije, evo ga bije u Slavoniji... Pomislih kako bi se osećali oni ePolitičari da je stvarno otišao... Već zamišljam, Fib odustao, kauboj iz pakla otišao da kaki, Gidu nestalo struje, a PeđaT na pecanju... A nas napadnu Brčkani ili Brčkanci, stvarno, kako se kaže za žitelje Brčkog? Nije ni važno, uglavnom, oni nas napadnu, a naši tenkovi na opravdanom odsustvu... Šta bi radili? Tek tada bi došlo našim ePolitičarima iz guze u glavudžu za svo ono vreme kada se tenkovima delilo šakom i kapom, a "narodu" ništa... Ma šta ja pametujem koji moj? Idem malo na čet, da vidim šta radi ekipa...
I tamo smaranje, svako malo se neko javi sa nekim linkom novina, kvalitetnog razgovora nigde... Odoh ja na pivo, ionako mi je preko potrebno...

Hteo sam do "ragine glave", mali, lepo ušuškani kafić u Borči, na fantastičnoj lokaciji, kod starog borčanskog groblja, ali čujem se sa ekipom, neerepovcima, svi su već u lokalnom kafiću, ništa od "ragine glave", daj šta daš. Mada se plašim tog kafića u koji idem... Dva moja drugara su, onomad, posle pijanstva u toj kafani, otišli da prose devojke... Što je još gore, obe prošnje su dobile potvrdan odgovor. Ta dva drugara nisu sinoć bila tu, čuvali su decu... Moraću da pazim koliko pijem...

Ulazim u kafanu, a ono nikad jača ekipa. Mešavina vatrenih Delija i starih Grobara, sede zajedno, bistre politiku. Kad sam ušao, ljudi me jedva prepoznaše, gledaju me sa svih strana, štipaju sebe, da možda ne sanjaju... Neki od njih me nisu videli cela 4 meseca... Ma, gde da im kažem da sam postao zadrti erepublikanac, ne bi oni to razumeli, mada to i nije jedini razlog što me nema, ali i taj drugi razlog ima veze sa tipkanjem... Rekoh im da ne postižem od posla... Razumeli su me...

Pivo prvo

Naručih odmah turu, jedva sam dočekao da nam konobarka donese pivo, smoren sam poslednjih dana, baš mi treba... Ekipa bistri o Japanu, Libiji... Pomislih da ovaj put, ako dovoljno popijemo, niko neće ići da prosi devojku, već ćemo kolektivno da se prijavimo u dobrovoljce za pomoć pukovniku... Ma, pucketa mi, ako treba ima da idem, šta može da me zadrži u Srbiji? Možda samo jedan sms...

Pivo drugo

Poče rasprava o Zvezdi i Partizanu, neizbežna kad je ovo društvo u pitanju, samo, ovde mora da se uključi mozak, ako želiš da doakaš Grobarima, ipak je to iskusnija ekipa, nije to Sve za obraz, koji se informiše putem interneta o navijačima, ovi Grobari su oni poslednji mohikanci što i dalje navijaju za Parizan na tribinama, a ne na blogovima, internetu... Ono što mi je bilo interesantno, i pored njihove pobede u kupu, nisu baš samouvereni da će Partizan uzeti titulu ove sezone. Ili im je Tole dojavio da je nestalo novaca, pa sada sudije produže utakmicu, kada Partizanu ne ide, samo 2 minuta više od predviđenog produžetka, ili su skapirali da su nam dali dva komada, ali bez Vilote i Li Adija u odbrani. 😉

Pivo treće

E, sad mi tek do mozga dopire treštanje iz muzičkog aparata... Neka Seka, Stoja, Ćana, pojma nemam koja li je, ali brate... Ko tebi, curo, dade mikrofon? Konobarka, aj menjaj, ljubim te, zamolih kulturno. Da li je ono "ljubim te" presudilo, ne znam, ali moja molba je ispala kao zapovest za konobarku, istog časa je ustala i promenila muziku. Nešto što je meni gušt. Ovi skelaško-borčanski seljaci se malo pobuniše, ali nije me dugo bilo, rešili su da mi ugode. 🙂

Pivo četvrto

Sa muzičkog aparata se čuje "a šta da radim kad odu prijatelji moji", mi i dalje bistrimo o svemu i svačemu, uglavnom, ni o čemu mudrom. Stiže mi sms... Sa zebnjom i nadanjem uzimam telefon... Bzv, niko kome se nadam... Uzimam kriglu i sa merakom ispijam poveći cug. Počinje Čorba, "a kada padne noć"... eh, nema te tu...

Pivo peto

Stižu drugarice! Konačno, već su me smorili ovi moji kreteni, čijih bi se dosijea zgrozio i Paunović. Spojismo stolove, počinju neke lepše teme, glupiranje... Kako žensko pozitivno utiče na muškarce, to je čudo jedno. Za trenutak zaboravljam na probleme, sutrašnji, pardon, današnji posao, na mobilan, sms... Devojke uzimaju vino ili pelinkovac, kako koja, obećava ovo veče ludnicu, vidim ja. A ponedeljak na utorak je. Zašto su ponedeljkom najbolji provodi? Valjda iz inata, takvi smo mi Srbi...

Pivo šesto

Nasmeja mi se brk. Pomislio sam na ereplije. Šta li sada rade... Ko li je na čatu? Ima li neki novi tekst? Setih se mog "logout" članka... Ne sme čovek ni da ode na spavanje, odmah ga zovu i šalju poruke na mobilan... Poruke! Ček da proverim, stavio sam telefon u džep... Jok, ništa...

Pivo sedmo

U onom žuborenju raznoraznih glasova, prijalteljica me odvaja malo sa strane i priča mi o svojim problemima u vezi. Kao da mene to zanima, ali ajde, slušam... Dečko je vara, sigurna je, bla, bla... Zašto devojke imaju potrebu da pričaju o svojim problemima? I zašto meni? A čuj, zašto meni, bio sam joj najbliži, najmanje pijan od svih dečaka, a verovatno je drugaricama sve usput ispričala. Sa muzičkog aparata se čuje "ljubav preko žice"... Sad je već ne slušam, ne interesuje me njeno jadikovanje, uzimam telefon i krećem da pišem poruku... Ispisah sve šta mi je na duši, ali mi se ne da da pritisnem prokleto send... Muški ego, ponos, glupost. Delete message je rešenje...

Pivo osmo

Drugarica se izjadala. Poslednje što sam je čuo je bilo da će mu vratiti milo za drago. Ma, pucketa mi, vrati mu. Samo na mene ne računaj. 🙂 Ja nisam onaj stari Vegi... 🙁
Video sex peva "kako bi voleo da si tu"... Nikoga ne slušam šta priča, misli lutaju... Pokušavam da se skoncetrišem. Tu sam sa društvom koje nisam video mesecima, mani se lutajućih misli Vegi. Ispijam do dna, kao da će mi to pomoći... KUD idijoti zapevaše "za tebe". Nisu mi oni baš sad trebali, ali stiže...

Pivo deveto

Uspevam! Vraćam se priči sa društvom. Neko predlaže da odemo na muziku. Uf, da ne radim sutra...
Inače, izbegavam da pijem kada sam loše raspoložen, ali sada sam se nadao da će mi viđenje sa starim društvom oraspoložiti, pa sam prekršio to svoje pravilo, možda nisam trebao... A mislio sam da svratim na jedno, eventualno dva. Sad sam već poprilično siguran da ću napisati članak kada dođem kući. Toliko iščekivani sms mi nije stigao i očigledno je da neće...

Pivo deseto

Sa aparata zagruva "jednim osmijehom"! Kraj! Nikako mi ova pesma Hladnog piva nije trebala uz deseto pivo...
Uzimam telefon u ruke, ona poruka koju sam iskuckao dok sam ispijao sedmo pivo se pretvorila u 4 u 1 poruku...
Ali... Sve što osećam, sve što želim je stalo u glupu poruku, a opet to ne može da iskaže sve, ni blizu. Jedan pogled bi učinio više nego 1000 ovakvih poruka. Još taj pogled, njen pogled... Kako mi nedostaje...
Poruka nije otišla u etar, ali nije ni obrisana. Stoji među sačuvanim porukama, verovatno će tu ostati dugo, dugo... Da je pročitam svaki put kada pomislim na taj pogled... Ustajem i pozdravljam se sa društvom. Nisam više za druženje, previše sam odlutao i previše se borim u sebi...

Dolazim kući i pravo na erep. Ništa novo... Bijemo se sa Hrvatima oko Slavonije, već smo dosadili jedni drugima... Na fejsu nema njenog bockanja... Čitam 4 u 1 poruku, stvarno mi nedostaje... Idem na "write article". Najbolje pišem kada sam pijan, mada tada uglavnom pišem ono što ereplije ne zanima, ali neka, sto puta sam rekao da ovde pišem za svoju dušu... A i pola 4 je ujutru, ko sad i čita erep novine? Ionako ih ni ona neće pročitati, zašto bi i vi morali?