#Ratnici eSrbije - Aprilska kobasicijada

Day 2,697, 11:49 • Published in Serbia Serbia • by steppenwolf.



1. deo - Ratnici eSrbije - Martovksa smotra

2. deo -#Ratnici eSrbije - Martovska smotra... prelazak reke


Ratnici su bili u iščekivanju, postrojeni za iznenadni napad koji je predvodio Bernoldijev čovek za specijalne operacije lično. Pantod je nervozno grickao čačkalicu, osmatrajući neprijateljske položaje. Prasići su se pekli, pivo je teklo, a civili nisu ni slutili da im se sa boka sprema udar. Pesmu i larmu iz redova ogromne mase civila prekidao je samo žubor reke Rasine, i vetar koji je zavijao iznad njihovih glava.

-Na moj znak, idemo - Pantod je komandovao. - 3,2,1 Juriiiiiiš…..

Hrabra četa Ratnika je nahrupila u reku, a zbunjeni civili su se dali u beg misleći da su ih napali Turci koje su nestrpljivo isčekivali sa druge strane reke. Brzom evakuacijom u šatorima su ostale samo kolovođe civila, koje zauzete krkanjem kobasica nisu ni osetili da se iza njihovih leđa vodi nekakav rat.





Posle sitnih borbi koje je Pantodova jedinica vodila, zarobljeno je nekoliko prasića, više desetina jagnjadi, 20 bačvi piva, i nekoliko flaša najfinijeg župskog vina rezervisanog izgleda samo za kolovođe. Osim njih zarobljen je i Pop Đujić lično, kao i njegovo kučence nepoznate pasmine.

-Zašto mu je ta kobasica nabijena u usta? - upita Bernoldi Pantoda.

-Gospodine komandante nije hteo da je izvadi. Mrmlja samo tako sa kobasicom u ustima, i neće da sarađuje. Hteli smo da ga Vi lično ispitate - odgovori Pantod.

-Razumem - Bernoldi se približi Popu Đujiću. Obojica su bili popovi neke svoje crkve, a istovremeno i vojnici. Jedan pravi, jedan wanabee statisticar. Nije se znalo gde počinje religija, a gde završava strast za ubijanjem.

-Pljuni kobasicu -autoratitivan je bio Bernoldi.

Pop Đujić ga pogleda svojim tužnim očima, i odreče se poslednjeg parčeta mesa i na taj način potpisa svoju kapitulaciju. Njegovo kučence se zalete na kobasicu, krenu da je jede, i poče da se grči.

-Pljuni bre to USOS-e, zadavićeš se - po prvi put se začu Đujićev glas. Za tebe su samo male kobaje, nikako to da naučiš.

Kučence ispusti kobasicu i ode u ćošak, spremno da na zapovest opet dojuri i izbori se sa svojim neprijateljem ljutom ogromnom kobasicom.





-Šta ti hoćeš od mene? Umesto da loviš Turke napao si nas, odane Srbe. Žaliću se Ministarstvu unutrašnjih poslova - ljut je bio Pop.

Bernoldi je ćutao. Pantod i Ankes su stajali u pozadini nestrpljivo iščekujući rasplet ove neugodne situacije.

-Treba mi tvoja pomoć - najzad progovori Bernoldi.

-Moja pomoć? O ti presvetli komandante spustio si se sa neba i tražiš moju pomoć. Žaliću se bre Ministarstvu da si me napao, staviću te na crnu listu izdajniče.

-Ministarstvo više ne postoji. Vlada ne postoji. Predsednik je pao. Triko je preuzeo Srbiju - iznenada reče Bernoldi šokiranim ljudima oko sebe.

-A ti… Ti mi trebaš da vratimo Vladu na čelo zemlje.

Tišina se mogla u tom trenutku seći kao lubenica nožem. Neprijatni talas ćutanja u noći samo je prekidao žubor Rasine, dok se na horizontu pojavljivao crveni Mesec nagoveštavajući rat…