"Hangover" u Užicu

Day 1,729, 05:53 • Published in USA Serbia • by Katkis

Svako ko se druži sa nama Užičanima, a ko nije odatle, zna da mi najčešće počinjemo rečenicu sa: "Mi u'Užicu...", ovo izgovorimo nekako kao jednu reč, pa ljudi već očekuju nekakav hvalospev o nama. Tako ću početi i ovaj svoj prvi članak.

Mi u'Užicu se dogovorismo da raspalimo neki roštilj, jer ko zna bolje da spremi nego mi Užičani. Što se tiče klope to je kod nas vrhunsko, napomenuću samo kajmak, pršutu, sir, meso, rakija, komplet lepinja i naravno maline (izvini Salek, znam da ti ide voda na usta). Bukvalno, dogovorili smo se u subotu za nedelju, jer sta tu ima da se dogovara toliko, odes kupis meso i pice, sednes u kola i negde u okolinu Užica, na jedno od mnogih predivnih mesta za odmor.

Nadjosmo se Crni i ja na nasem Trgu, inače to je jedan od najvećih trgova u Srbiji (svojevremeno su Čačani dolazili na ekskurziju u Užice da vide zgrade, trg i da se provozaju liftom), da popijemo kaficu dok ostali ne pristignu. Obojica smo bili mamurni ko zemlje. On od nekog vinjaka a ja od neke rakije i koktela (više od koktela, jer je naša rakija najbolja pa nisi od nje mamuran). Dok smo čekali Iliju pajsera, odmeravali smo vrhunske klinke (vrhunske su jer moraju da pešače po našim brdima, pa su zbog toga zategnute ko praćke). Stigao je i Ilija sav podaduo, neispavan, jer se blizu stana gde je spavao nalazi jedno 5 kafića koji rade do kasno u noć. Krenusmo da kupimo meso i da sacekamo Srla i us'put naidjosmo na svadbu ispred Gradske kuće, gde su trubači (ne moram ni da trošim reči o trubačima iz Zapadne Srbije) opičili užičanku, pa se malo i mi podigosmo iz onog mamurluka. Sačekali smo Srla koji je bio najlakse mamuran od piva, proslavljao prvu pobedu Slobode, i otišli u market da kupijemo meso i piće. Ostavio sam ih na 5 minuta same i već ih je neka vrhinska klinka obradila ko malce i kupili su 20 limenki Pils-a, mada smo dobili set za roštilj (ako mi Crni pošalje sliku, metnuću), koji će od danas biti zvaničan pribor erepublikanaca za roštiljanje.

Mesto za roštiljanje smo odabrali Rajske otoke, u kanjonu reke Đetinje, tačnije Picin vir , iza 3. tunela, nekadašnje pruge Užice-Višegrad-Sarajevo. Picin vir je dobio ime po ovome Ne moram da objašnjavam

Sam taj deo kanjona je predivan, nema naselja, čista voda, mir, uostalom evo nekoliko slika pa se uverite.
Velika brana u Turici

Sunčani vir

Konačno smo stigli na naše mesto i krenuli do same reke. Dok smo se spuštali do same reke, morali smo da formiramo lanac da bi spustili sve stvari, jer je jako strmo, ali sta je za nas vojnike strmina. Čim smo se smestili, krenuli smo u sakupljanje drva. Poslali smo Iliju preko reke da od nekih klinaca pokupi nešto drva, a i cekali smo da vidimo kako ce mu prijati planinska hladna reka. Umalo ga nije odnela voda, jer, što moja baba kaže, "rđa" ima 60 kila.

Srle se spremio da ga spašava, tako što ce mu dodati najuniverzijalnije sredstvo na svetu zvano motka

Raspalili smo roštilj i naravno ko će drugi biti roštilj majstor nego Crni.


U međuvremenu smo raspravljali o koje čemu i između ostalog o ljudima koji štete našoj erep zajednici, na ovaj ili onaj način. Nikad to nismo mogli da razumemo, dal ti ljudi imaju obraza, da uništavaju nešto, što se gradi godinama, što kroz krađe, opstrukcije, prodaje CS-ova... Zapitamo se tako da li oni imaju mu.a da dodju na skupove i kažu da stoje iza toga, što su radili. Znamo da su jaki preko tastature, ali nesto nisu viđani često na skupovima. Tako pričamo malo, pa svi ućutimo i zagledamo se.....



Najeli smo se kao "krmad", Crni je krenuo od vrata (svinskog), preko grudi (pilećih) i na kraju je ostavio kobaju (smesak). Upoznali smo nove drugare: Mića Karatistu i Nakota Nagana.
S'leva na desno: Ja, Mićo, Srle, Ilija

Nakoto je spavao mrtav pijan, pa nije bio u mogućnosti da se slika sa nama.


I onda kao sto običaji nalažu, Crni je rešio da se okupa. Inače govorio sam mu da je voda hladna (svega 11-12 stepeni), ali nije vredelo. Da se razimemo, Crnog ima šta da štiti, ali ipak.
Dok sam uploadovao ovu sliku, izašla mi je ova kapča.

Onda je rešio da skače sa stene.
Čovek pauk

A mi smo ga snimali. Inače Crni je hteo da isečem samo deo kad je skočio, da se ne vidi koliko se kanio. Inače nije se kanio zbog visine, nego ko će skočiti u hladnu vodu. Dok je Crni skakao ( Snimak ), dobijao je podršku od naših novih drugara. Kao što rekoh Crnog ima šta da štiti, ali to se nije odnosilo na njegove prste koji su bili onako lepo modre boje.

Bližio se razlaz, pa su nas prvi napustili naši prijatelji Mićo i Nakoto, ali desilo se nešto neočekivano. Nakoto dok se penjao do puta, onako mrtav pijan, pao je niz strminu od jedno 20 metara, preko stena, pa u reku. Bio je sav krvav. Ilija i Crni su otrčali da vide šta se dešava, ali Nakoto je govorio da je dobro i da ne zovemo hitnu i krenuli su biciklama za Sevojno do kog odatle ima 10km. Čim su zašli mi smo zvali hitnu, kao dobri i odgovorni sugrađani.

Na kraju smo napravili i poslednju sliku za taj skup i krenuli kućama.


Sve u svemu jedno lepo "kežual" popodne sa drugarima sa erepa do četvrtka i Gusana.


EDIT
Dok je Srle vozio Crnog i Iliju sreo je Mića negde ispred Sevojna i ovaj mu rekao da je Nakoto živ, i da je otišao kući. Kako će mu biti ujutru kad se otrezni, Boga pitaj.


EDIT 2
Zvanični roštiljdžijski pribor erepublikanaca